Крајем месеца маја у Чикагу је на три различите локације у просторијама храма Св.Стеван Дечански, сали дома СНО и ресторану Balkan Taste представљена је монографија ‘Госпдари гена у Црној Гори» Небојше Драшковића из Херцег Новог. Представљање и излагање су названи ‘’Господари гена’ и својеврсни су спој историјских и етнолошких података и чињеница потпомогнути савременом генетиком а све захваљујући дугогодишњем истраживању које се базира на анализи ДНК 1600 мушких и 12 женских испитаника са простора Балкана које су основа монографије. Истраживање генетског материјала које је послужило као окосница монографије су извршили ДНК центар за генетику из Београда и Биолошки факултет Универзитета у Београду и носилац пројекта НВО ‘Поријекло’. Сва представљања су имала интерактиван карактер јер су заинтересовани били у могућности да дају узорак нокта за ДНК анализу.
Како је монографија “Господари гена у Црној Гори” настала и шта Вас је мотивисало на тако темељан и озбиљан рад?
– Монографија Господари гена је настала у времену кад једни тврде да смо потомци Словена досељених иза Карпата у VII вијеку, док други тврде да смо потомци старосједилаца Балкана и Европе хиљадама година уназад. Испало је да су и једни и други мање више у праву, јер сви ми на простору екс-Југославије носимо гене и прастаре европске популације као и словенске популације. Како – па тако као што имамо и двије руке са којима радимо и двије ноге на којима стојимо. То је основни мотив моје књиге потпуна истина о нашем поријеклу и свих народа са Балкана и шире из цијеле Европе. Генетика сваког човјека представља најбољи архив о људској раси уопште и о сваком појединцу. Спектар наших гена досеже до двадесет хиљада година, моја би порука била да наши нараштаји поносно чувају своје гене.
Име “Господари гена” говори о непобитном власништву, о каквом бивствовању је реч и зашто баш такав наслов?
– Саме ријечи ГОСПОДАРИ ГЕНА говоре све о нама и нашем наслеђу кроз хиљаде година и да ли смо способни да сачувамо нашу генетику која је извор нашег здравља, нашег ума и памети и не дозволимо да је неко уништи како нама тако и нашој дјеци и даљим потомцима. То се у Црној Гори утврђује од давнина каква је некоме ТРАГА, да ли су те породице сој или несој, да ли су психички и физички примјерци чојства и јунаштва или су људско ништавило.
Шта све обухвата ова књига, које научне дисциплине и науке и научна знања сте применили у њој и како су оне повезане са тематиком монографије?
– Ова књига обухвата вишедеценијско проучавање архивске грађе значајне за историју и етнографију читаве Југославије и њених становника кроз вјекове. Посебно – баш нас СРБА које је Америка избрисала из својих историјских књига. Поред Историје и Етнологије ова књига обухвата проучавања из Археологије и Антропологије као и Демографије и Лингвистике и на крају тренутно најновије науке ГЕНЕТИКЕ која из темеља руши многе наше историјске заблуде оптерећене недоказаним легендама.
У спрези савремене генетике и историјских архива како из света тако и оних наших са простора Балкана Ваш рад доноси непобитне чињенице које из дана у дан оповргавају досадашња јавна уверења и представљања, како је књига дочекана у званичним круговима и јавности?
– Због свега реченог и мултидисциплинског приступа преко више научних грана књига је дочекана са великим интересовањем јавности и читалаца првенствено. Дочим званичне научне институције САНУ и ЦАНУ немају велико занимање за новитете који су преплавили све научне центре у свијету. Не може се више ни очекивати од самоуправљача који су стасали у комунизму. Доласком нових генерација научника који поштују егзактне науке више него локалне политичке ставове и догме доћи ће до промјена и у тим институцијама јер ничија није горела до зоре, а зна се да на млађима свијет остаје.
Генетска истраживања су показала да је у Србији већинска из палеолита прастара европска хаплогрупа I2 са 36% мушкараца који су старосједиоци Европе и Балкана. Та мушка I2 хаплогрупа је била је распрострањена од Азорских острва на Атлантику преко цијеле Европе до Урала све до почетка Неолита, млађег каменог доба које је почело прије 10 000 година.
Ова I2 хаплогрупа је данас заступљена код 30 % мушкараца у Црној Гори, а код Срба у БиХ 45 %.
Друга је по заступљености Е1 хаплогрупа из Африке која долази у јужну Европу у Неолиту у више таласа од прије 7000 година све до појаве метала. Ова Е мушка хаплогрупа је заступљена у Србији 16%, у Црној Гори 25% а код Срба у БиХ 13%.
Трећа словенска R1a мушка хаплогрупа је заступљена у Србији 16%, код Срба у БиХ 16 % а у Црној Гори 8,5 %. Она је иначе карактеристична за Грчку и Епир.
Келтска R1b мушка хаплогрупа је заступљена у Црној Гори 10,5%, у Србији 5% и код Срба у БиХ 6%.
Германска I1 мушка хаплогрупа заступљена је у Србији 8,5 %, а у Црној Гори и код Срба у БиХ 6,5 %.
Тројанска и Римска хаплогрупа Ј2 а из Мале Азије заступљена је у Црној Гори 4,7 %, док је у Србији и код Срба у БиХ заступљена 3 %.
Хаплогрупа G са Кавказа заступљена је 3 % и у Србији и Црној Гори и код Срба у БиХ.
Остале хаплогрупе су код Срба заступљене испод 3%.
Мото Ваше монографије је “Verba volant, scripts manent”, коме је књига намењена?
– Verba volant, scripts manent је латинска изрека која говори да ријечи лете а записано остаје. Значи оно што није записано као да није постојало. Ова изрека је намијењена цијелом човјечанству као и ова књига која је присутна на скоро свим континентима захваљујући нашој дијаспори.
Монографија „Господари гена у ЦГ“ је први пут објављена 2020. године и имала је промоције у Подгорици, Бања Луци, Херцег Новом, Никшићу, Новом Саду, Београду, Панчеву и Колашину. Ново издање књиге ове године имало је промоције у Подгорици и Чикагу. Интересовање за ову књигу је велико. Већ сам раније доживио да је моја књига „ОЗРИНИЋИ“ из 1999 године имала репринт издање 2021. године. Сходно томе, може се очекивати то и са овом књигом с обзиром да је штампана у свега 600 примјерака.
На шта сте највише поносни у вези ове књиге, шта је она донела и показала?
– Као аутор сам поносан што је ова књига оцијењена као докторска дисертација од мјеродавних академика и од многобројних читалаца, јер је донијела ИСТИНУ о нама и потврдила изреку да су сви људи на свијету браћа. А ја бих додао и сестре поштујући женску популацију која нам рођењем поклања живот и матерњи језик, најважнији облик људске комуникације.
У Чикагу сте недавно имали представљање монографије на три различите локације, између осталих и у дому СНО. Ваша представљања књиге, рада и података из књиге су везане и са пристутнима, какви су Ваши утисци?
– Моји утисци из Чикага су фасцинантни на свим промоцијама и у цркви Св. Стефана Дечанског и у величанственом дому СНО као и у ресторану „Балкан“ гдје сам имао част и задовољство да упознам угледне чланове наше дијаспоре. Све ово чини једно драгоцјено искуство које ме неизмјерно одушевило а посебно сам захвалан мом домаћину господину Гојку Стојсављевићу и његовој госпођи Даници на чији позив сам се обрео у Америци.
Небојша Драшковић је рођен у Никшићу 1958 године. Студирао је право и историју у Новом Саду, Београду и Подгорици. Писањем поезије и прозе се бави од 1989 године. Монографија „Господари гена у Црној Гори“ је његово пето дело. Члан је удружења Матица Српска из Новог Сада као и Удружења књижевника Србије из Београда и оснивач књижевног удружења ‘’Бока“ из Херцег Новог. Председник је НВО ‘’Поријекло’’ које се бави културном и националном афирмацијом становника Црне Горе. Ожењен је и отац петоро деце.
