Да ли примећујете како се Америка драстично мења? Број верника се смањује, број неверника се повећава. Повећава се и број оних који се идентификују као ЛГБТ. Наше хришћанске цркве више личе на корпорацијску Америку, него на Тело Христово. Прође ли у Сенату Закон о равноправности, верници ће бити дискриминисани од веома мале мањине.
У склопу верског пописа од прошле 2020. год. извршен је и попис православних хришћанских цркава у САД. Информације за православне цркве су добијене директно од преко 3, 000 парохија које припадају Источно-православној (којих има 14) и Оријенталној православној цркви (којих има 9), а припадају јој Јерменска, Сиријска, Коптска и др.
Ако у обзир узмемо све вернике, који долазе у цркву редовно или повремено, укључујући и децу, у 2020. години, Источна православна црква у САД је имала 675,765 чланова, што је за 17% мање него 2010. када је православних верника било 798,000.
Број верника, редовних и повремених у СПЦ пре 10 година је био 69,000. Тај број је пао на 60 хиљада на попису од 2020. Уз то треба додати да само једна петина верника СПЦ иде на Богослужења редовно у поређењу са Јерменском црквом, коју редовно похађа 71% чланова. (извор: orthodoxreality.org)
Американци се све више удаљавају од Бога
Важност религије у животу као и верска идентификација није се много променила у попису од 2020. у односу на 2010. али је знатно опала у односу на 1952. Присуство Богослужењима и чланство у верским заједницама је такође опало, посебно ако се тај пад прати од 1937.
Према анкети коју је 2020. урадио Галуп само је 48% Американаца рекло да им је религија „веома важна“ у животу; 25% је оценило да је „прилично важна“, а 27% да је „неважна.“
Када је Галуп први пут урадио анкету 1952. тада је 75% Американаца рекло да је религија „веома важна“ у њиховим животима. Тај проценат о важности религије пао је на 52% у анкети од 1978. и на 48% у анкети од прошле године. Погледај табелу: Колико је религија важна у вашем животу?
1952 75% врло важна
1978 52% врло важна
2020 48% врло важна
25% прилично важна
27% неважна
Према прошлогодишњој анкети, 45% испитаника су се изјаснили као протестанти; 25% као католици; 2% као Јевреји. Православних хришћана има мање од 1%.
Иако је пандемија коронавируса разорила многе аспекте живота верујућих Американаца у протеклих годину дана, то није променило став о значају религије у њиховом животу.
На питање: да ли припадају некој верској заједници, само је 47% Американаца 2020. одговорило потврдно. Само двадесет година раније (1999) тај број је износио 70%. Као главни разлог за овај пад наводи се велики пораст оних који нису везани ни за једну веру и којима вера уопште није битна. Према Галуповим анкетама само у последње две деценије, проценат Американаца који се не идентификују ни са једном религијом порастао је са 8% у 2000 на 21% у 2020. Ово их чини толико великом групом као што су евангелисти или католици. Друге анкете показују да је тај број неверујућих близу 30%.
Чланство у верским заједницама повезано је са годинама, јер 66% традиционалиста, Американаца рођених пре 1946. године, су чланови цркве. Тај број нагло опада са годинама старости па је генерација рођена од 1981 – 1996. (старости од 25-40 година) пала на 36%. Пад чланства поклапа се такође са порастом оних који не припадају ни једној верској заједници. (извор: gallup.com).
Ону групу која не припада никоме, Los Angeles Times назива безбожницима. Тако Phil Zukerman у уредничком чланку овог америчког дневног листа од 2. април 2021. пише да је добра вест што је постигнут рекордни број безбожника у Америци, јер да су демократска друштва, која су достигла највећи ниво секуларизма (безбожништва), најразвијенија, најбогатија, имају низак ниво криминала и висок степен животног задовољства. Према овом листу, боља хришћанска етика се може изградити без Бога.
Свештеник једне протестантске цркве у The Charlotte Observer 4. априла 2021. коментаришући резултате Галупа и пад чланства у црквама, пише да Бог напушта америчке цркве, јер њени чланови више воле зграде и друге објекте од Христа: ’’Проблем је у томе што већина цркава у Америци изгледа више као Америка, него као Христово тело.’’ Преведено на српски: цркве нам изгледају и делују као америчке корпорације, а не као духовни, Божији центри.
Амерички Закон о равноправности (Equality Act)
Представнички дом Сједињених Америчких Држава усвојио је Закон о равноправности (Equality Act) 25. фебруара и закон сада пролази саслушање у Сенатском правосудном одбору. Сврха овог закона је да се забрани „дискриминација на основу пола, сексуалне оријентације и полног идентитета по рођењу у областима укључујући јавни смештај и објекте, образовање, савезно финансирање, запошљавање, становање, кредит и систем пороте. ’’
Подаци јавног мњења сугеришу да већина Американаца подржава нацрт овог закона. Воде се разне анкете, које понекад имају доста различите резултате. Када је Галуп (организација која се бави истраживањем јавног мњења) поставила опште питање о потреби за оваквом врстом новог закона у 2017. добијена је мала подршка већине. Тада, само пре четири године 51% испитаника је било за „нове законе о грађанским правима са којима би се смањила дискриминација лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалних или трансродних људи. Сви знамо да су општи ставови Американаца према правима ЛГБТ временом постали много позитивнији.
Према најновијим анкетама Галупа, две трећине Американаца сада подржава истополне бракове и сматра да су хомосексуални и лезбејски односи морално прихватљиви. Галуп је такође недавно саопштио да се проценат одраслих особа у САД, које се идентификују као ЛГБТ, повећао са 3.5 % у 2012. на 5.6%
На питање да ли се хомосексуалци/лезбејке рађају са овим особинама потврдно је одговорило 1977. само 13%. На исто питање потврдно је одговорило 49% у анкети из 2019. Овај пораст са 13% на 49% је прилично велики. Шта је условило промену мишљења?
Но и поред тога што се јавно мњење, углавном позитивно, односи према овом предмету, предлог Закона о равноправности изазива противљење у Сенату и његово усвајање не иде глатко. Закону су се успротивили многи конзервативни и верски лидери. Они сматрају да би закон ограничио верске слободе, јер би око 6% оних који припадају ЛГБТ добило таква права да би извршили дискриминацију верника чији је проценат много већи.
У истом чланку се наводи да Комисија за етику и верску слободу Јужне баптистичке конвенције „неуморно ради“ на поразу Закона о равноправности, који би ако се усвоји ’’у великој мери подривао заштиту верске слободе у САД.“ Такође Конзервативна фондација Херитејџ је саопштила: „Савезни закон о сексуалној оријентацији и родном идентитету оснажио би владу да се умеша у то како Американци мисле, говоре и делују код куће, у школи, на послу и у игри. Сваки закон који промовише такав ауторитаризам је опасност за верске слободе.’’
У критику овог Закона се укључило и Удружење православних владика, коме припа-дају и три владике СПЦ. Они су издали саопштење поводом предложеног Закона о равноправности на својој интернет страници, где поред осталог пише да према свим људима треба понашати достојанствено и са поштовањем, јер смо сви створени по лику Божијем. Заправо, принцип људске равноправности води порекло из хришћанства и садржан је у Уставу Сједињених Држава, који с правом прописује да свака особа мора имати једнак третман према закону.
’’Због тога смо дубоко забринути у вези предложеног савезног Закона о равноправности, који би нагризао верску слободу и за појединце и за организације, укључујући православне хришћанске јурисдик-ције, парохије и вернике. Присталице овог закона, у својој жељи да промовишу једнакост, нарушавају верску слободу Американаца да живе у складу са својом вером – правом које је заштићено првим амандманом америчког устава.’’
Као што се може видети из ових приговора, противници Закона о равноправности углавном су усредсређени на сукоб између права Американаца на „слободно вршење“ својих личних верских уверења и моћи државе да спроводи антидискриминационе законе.
Оно што је посебно забриња-вајуђе јесте да ова истраживања показују да већина Американаца подржава право државе да спроводи антидискриминационе законе са којима се ограничава слобода вероисповести. (извор: gullop.com)
Саопштење Ватикана
Ватикан и Српска православна црква имају сличне ставове по питању закона о истополним браковима. Ватикан је изјавио да Католичка црква не може благословити истополне бракове: јер Бог „не може благословити грех“. У даљњем објашњењу наводи се изјава кардинала Луиса Ладарије, да се истополни брак не може сматрати законитим у Цркви, јер нема основа да се сматра “чак ни приближно сличним Божијем плану за брак и породицу.“ Изјава Ватикана долази након што је папа прошле године рекао да верује да би требало створити законе о цивилној унији како би се правно покрили истополни парови.(извор: Christianpost.com)
Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ
У саопштењу Српске православне цркве, које се односи на предлог закона о истополним браковима у Србији, пише да је за СПЦ предлог закона неприхватљив, јер да је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација.
’’Недопустиво је истополне заједнице законски изједнача-вати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хриш-ћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу, коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине.’’ (извор: spc.rs)
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи