Север КиМ пред изазовима ванредних косовских парламентарних избора и новог гласања у већински српским општинама 9. фебруара 2025.
Претпоследњег дана августа, што се поклопило са посетом француског председника Емануаела Макрона Србији, на северу Косова и Метохије поново је било “вруће” због нове акције Приштине на чијем су се удару нашле преостале српске институције. Док је Макрон са председником Србије Александром Вучићем у Новом Саду наводно невиђено “продубљивао” границе привредне, војне и ко зна какве све сарадње, бар тако тврде на Андрићевом венцу, косовски специјалци су, у присуству Еулекса, “освојили” још осам српских објеката у четири већински српске општине на северу КиМ, не рачунајући котларницу Клинично-болничког центра у севером делу Косовске Митровице. Реч је о зградама у којима су радиле општинске службе, Канцеларија за КиМ, Пензиони фонд, јавно комунално предузеће. Сви објекти су пломбирани, из њих су претходно изнети опрема и документација, пре свега рачунари, а у време писања овог текста чували су их припадници КПС наоружани “дугим цевима”.
На сличан начин током августа затворене су пословнице Поште Србије, пре тога преостале српске финансијске институције, почетком фебруара укинут је промет динара, а 23. августа на КиМ су, после српских регистарских таблица престале да важе и српске возачке дозволе, а више од 12 месеци на снази је забрана Владе Косова о увозу српске робе…
“’Слобода’ на северу КиМ нестала је за неколико месеци”. Овако Срби који живе у енкалавама на КиМ виде убрзану албанизацију севера јужне српске покрајине, која се испод реке Ибра спроводила поступније и под другачијим условима. У сваком случају, ”пад” српског севера, где се тек наслућују размере исељавања и систематске промене националне структуре становништва на којој ради Приштина, за последицу већ има појачани талас нове “албанске окупације” јужно од Ибра, мада је реч о званичном протекторату УН под мандатом Резолуције 1244 СБ.
Све је то, како се незванично спекулише у дипломатским круговима, део спровођења Охридског споразума за који је усмену сагласност дао актуелни председник Србије Александар Вучић. Од контрамитинга СНС у Београду 26. маја 2023, који је Приштина “искористила” за оружани упад у три од четири већински српске општине и увођење албанских градоначелника, четврту – северни део Митровице Српска листа је мирно предала Самоопредељењу, акције Владе Косова дешавају се готово по истом шаблону. Приштина предузима такозване “једностране”, углавном насилне кораке са употребом специјалаца ради освајања српских институција и имовине на северу КиМ. Београд одговара политички отровним, реално јаловим саопштењима за домаћу масовну медијску употребу, али без конкретних захтева и било какве доследности и државотворног деловања. Неко време буни се и Запад, повремено симболично “кажњава” Приштину, али као ни званични Београд не инсистира да се на терену прилике врате на претходно стање ствари.
Овај модел примењен је и током акција које су пратиле Макронову посету Београду и Новом Саду, за које се такође тврди да су, наводно, плод договора Париза, Београда и Приштине као демонстрације Охридског споразума на делу, чије спровођење за сада испуњава три циља – интеграцију севера у уставно-правни систем самопроглашене косовске државе, Вучићу омогућава да у продржавним српским медијима да и даље глумата „Ацу Србина“, а Аљбину Куртију подиже рејтинг политичара који је “дисциплиновао” север КиМ, као компензацију за недостатак ратне прошлости и инфериорност пред бившим командантима ОВК.
Последње августовске акције на северу КиМ нису прошле ни без Кфора, који је формирао кордон на средини главног моста на Ибру у Косовској Митровици, мада га Влада Косова већ више месеци припрема за отварање саобраћаја, иако се осим Срба томе бар званично противе државе чланице Квинте, ЕУ, међународне мисије на КиМ, разни приштински “савезници”… Из Кфора је 31. августа кратко саопштено да ће на “ибарском мосту у Митровици привремено бити стационирани додатни ресурси који припадају Мултинационалној специјализованој јединици Кфора”, што је “део периодичне обуке коју Кфор спроводи како би тестирао своје дугогодишње процедуре и заштитио своје највише оперативне стандарде“. Готово истовремено више српских невладиних организација затражило је да Кфор обезбеди преостале српске институције на северу Покрајине.
Почетак септембра на појачаним присуством Кфора на главном мосту није много обрадовало локалну албанску власт у подељеној Митровици, која се нашла и у некој врсти унутрашњег политичког раскорака. Градоначелник јужног, албанског дела Митровице Бедри Хамза из опозиоционе Демократске партије Косова, начелно не доводи у питање отварање моста, али тврди да се не зна кад ће се то догодити и инсистира на сарадњи Приштине и НАТО по том питању. Иако се о Хамзи, потенцијалом Кутријевом “наследнку” , у Приштини најчешће говорио као о “Тачијевом рачуновођи”, он је, осим што је обављао одговорне косовске послове у ДПК владама, једини балкански политичар ког је до сад примио нови амерички изасланик за Западни Балкан Александар Касаноф, крајем августа у САД.
Градоначелник српског дела Митровице Ерден Атић из владајућег Самоопредељења, отварање главног моста за саобраћај поставио је као један од својих приоритета чим је дошао на власт пре скоро годину и по. Због његових радикалних потеза многи мисле да северном Митровицом директно управља косовска влада и њен премијер Аљбин Курти који су тему главног митровачког моста током августа довели до усијања, све док председница Косова Вљоса Османи није средином прошлог месеца расписала превремене парламентарне косовске изборе за 9. фебруар идуће године.
Главни митровачки мост ће свакако бити једна од главних тема у предстојећој предизборној кампањи, поготово што се спекулише да ће се 9. фебруара 2025. одржати и ванредни локални избори за четири већински српске општине на северу КиМ, што је у Београду за сада политичка и медијска “табу тема”.
Сто метара дуга мостовска челична конструкција која од јуна 1999. раздваја, према подацима међународних мисија, 80 хиљада косовских Албанаца у јужном делу града од 50 хиљада Срба на северној обали Ибра, према сећањима Митровчана, саграђена је седамдесетих година 20. века. Мост је реконструисан 2001.г новцем Владе Француске. Радови на проширењу централног стуба, реконструкцији плоче и коловоза, замени лежишта и дилатационих спојева, као и на постављању видиковаца, расвете, прилазних степеница и два украсна лука, према незваничним подацима коштали су три милиона немачких марака. Међу припадницима Кфора познат као ‘Аустерлицов вијадукт’, главни мост је до 2012. коришћен је као војни контролни пункт и представља де факто границу и тампон зону између два етнички подељена дела града. Данас је отворен за пешаке, али га и даље седам дана у недељи 24 сата чувају италијански карабињери из састава Кфора, уз присуство КПС.
Отварање главног моста у Митровици било је део бриселских преговора Београда и Приштине, чак и договора из 2016, на који се Ерден Атић и Влада Косова сад позивају. Београд је 2016. чак уклонио српске барикаде код моста и са северне стране отворио “Парк мира”. Али, према речима политичког аналитичара из Београда Душана Јањића, “без обзира што је око главног моста на Ибру у Митровици било разних преговора и договора, међународна заједница није одустала од споразума из 2003. који никада није објављен у јавности”. Тај документ, како наглашава Јањић, уважава “успостављену линију раздвајања”, док ће се за Косовску Митровицу која је званично призната као модел подељених градова на реци решење тражити у заједници општина. Јањић подсећа да су тим споразумом северни део Митровице и Звечан легализовани као посебне општине и упозорава да је забрињавајуће то што Београд и Српска листа чак ни не помињу друге мостове у Митровици, посебно онај код стратешки важног насеља Брђани преко ког путеви директно воде ка Метохији на југу и Зубином Потоку у Ибарском Колашину. У овом митровачком насељу Влада Косова недавно је најавила изградњу више од 200 кућа намењених Албанцима, Ромима и припадницима свих других заједница, осим српске.
Поред предстојећих косовских избора, као важан датум за будуће догађаје на главном митровачком мосту помињу се и амерички председнички избори, иако се америчка политика према овом делу света не мења тако брзо.
Да ли је инсистирање на отварању главног моста у Митровици, до ивице политичког сукоба са Вашингтоном и Западом, где је званични Берлин тек “терцирао” савезницима, била само предизборна манипулација Аљбина Куртија и његовог шефа полиције Џељаља Свећље, зубара са дипломом Универзитета у Тирани, који данима не избија из северног дела Митровице и преко ноћи “албанизованих” култних српских угоститељских објеката? Каква је у томе била улога Александра Вучића који је три пута током августа подизао „притисак“ јавно саопштавајући погрешне датуме наводног насилног отварања моста са албанске стране, а при том лично најавио протесте Срба са неизбежном Српском листом? Да ли и колико Вучић осим своје Српске листе “контролише” и такозване нове “лидере” косовских Срба, који осим демонстративног понашања и сукоба за законодавством самозване косовске државе воде рачуна да ничим јавно не увреде председника Србије и власт у Београду?
Приштина је различитим акцијама, али никад до отвореног сукоба за Кфором, протеклих недеља технички испитивала конструкцију моста и префарабавала је чак и са северне стране. Техничка провера је, наводно била захтев Квинте, али из објављеног наводног прелиминарног техничког извештаја, у коме се тврди да је “мост стабилан”, тешко је раздвојити да ли тај посао у Влади Косова воде дилетанти или се мисли да су грађани идиоти. Све у свему косовски избори расписани су у ситуацији кад је званични став ЕУ, без обзира на опирање Приштине, да се питање главног моста у Митровици решава за бриселским преговарачким столом, Вашингтон је “против промене статуса моста”, док званични Београд јавност “забавља” са литијумом и Рио Тинтом. Срби на северу КиМ, посебно Митровчани, иако инсистирају да симболици главног моста, упозоравају да је од његовог формалног отварања за саобраћај опасније то што Приштина свакодневно држи тензије чинећи све да промени идентитет северног дела града и припреми га за своје даље планове. Србију у уставним границама, посебно на Ибру у Косовској Митровици, очекује не само најављени метеоролошки него и политички врућ септембар.
Поготово што је после последњих августовских акција КПС на северу КиМ Вљоса Османи оценила да су “поступци за проширење суверенитета легитимни и у складу с Уставом Косова, али да је за успешност у томе, заједно са савезницима потребно више комуникације, консултација и координације”.
Етнички инжењеринг
“Последња дешавања на северу КиМ показују широку и стварну експанзију режима у Приштини на територију коју насељавају Срби. Затварање банака, поште, протеривање динара је оставио велики број Срба без свог радног места. Али то није све. Уз помоћ шовинистичке владе у Приштини Албанци се све више инфилтрирају на север КиМ, посебно у северну Косовску Митровицу. Преко антисрпски настројене агенције за приватизацију, а уз помоћ владе у Приштини заузима се пословни простор у којима су живели и радили Срби и мења се њихов етнички састав. Албанци у северном делу града Косовске Митровице масовно отварају кафиће, супермаркете, апотеке, пошту и остале објекте самопроглашене републике Косово. Главни циљ је да се потисну Срби да би што пре напустили своје праисконске просторе… Нажалост, све се ово дешава пред очима и Београда и ЕУ који ништа не раде да спрече овај етнички инжењеринг… „Отаџбина“ позива Србе да бојкотују све те кафиће, супермаркете, апотеке, поште јер они нису ту зарад коегзистенције него зарад егзодуса Срба. Илузорно је да Албанци отварају своје трговине на северу КиМ, а да ниједна таква српска трговина не постоји у јужном делу Косовске Митровице, Приштини и осталим градовима КиМ…„Отаџбина“ позива Србе широм КиМ, а нарочито на северу да се не селе и не напуштају родна огњишта. Позива их да остану мирни и подсећа да смо од 1999. имали много теже и опасније ситуације, па нисмо отишли са КиМ. То смо постигли само упорном борбом коју данас морамо да наставимо, мада оно у чему се разликује данашња и ондашња позиција Срба јесте да смо тада имали, сада немамо подршку ни државе ни СПЦ”, упозорио је 31. августа Народни покрет Срба са КиМ “Отаџбина”.
Обавезе из Охридског споразума
Споразум о путу ка нормализацији односа између Косова и Србије, неформално познат као Охридски споразум, који је ЕУ предложила на основу „француско-немачког предлога“, 27. фебруара 2023. усмено су га прихватили Аљбин Курти и Александар Вучић. План за његову имплементацију усаглашен је 18. марта 2023. у Охриду. Његов циљ је подстакне дијалог у Бриселу који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа. Текст споразума, који је ЕУ објавила 27. фебруара 2023, састоји се из 11 чланова. Суштини су најбитнији:
Члан 1: Стране ће међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права. Обе стране ће међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.
Члан 2: Обе стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи УН, посебно оним о сувереној једнакости свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминацији.
Члан 4: Стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
