Нажалост, Срби се јако лоше сналазе у суочавању са политичким суптилностима. Противљење Рио Тинту и пустошењу не само јадарског краја него целе Србије, јесте императив. Али не под диригентском палицом српских непријатеља, њихових локалних коопераната и корисних будала.
И сигурно не, изостављањем са хоризонта јавне пажње низа других критичних и актуелних питања која су, у пакету са Рио Тинтом, разлог да се мења не само режим, или да се смењује само једна особа, па ма колико одиозна била, него да се једном заувек уништи канцерозни систем, пре него што он успе да уништи Србију – поручују нам аналитичари националног Института Арчибалда Рајса, који је као ретко ко у ово време окренут дубоком размишљању националних питања и проблема.
Народ је на улицама, блокира путеве, свакодневни маршеви и окупљања за заштиту природе а против РиоТинта, који ужурбано ради на отварању рудника литијума у Јадарском крају, вирус и даље хара, расписује се референдум за промену устава по коме се судије и тужиоци бирају доживотно, доносе се строжији закони о референдуму и експропријацији приватног земљишта ради општег интереса (у последњи час скинут са дневног реда ради допуна), на Косову и Метохији и даље свакодневне хајке на преостале Србе и њихову имовину, Срби у Црној Гори воде одсутну битку за тешко изборену победу на последњим изборима а изгледа да се и нови избори припремају са свим неизвесностима које доносе, Србима у Хрватској се систематски полако одузима и оно мало права што је остало, а исто тако и у Федерацији БиХ док се против Републике Српске воде јавни и приватни ратови на пољима која су Дејтонским уговором предвиђена за ентитете а последња претња око оснивања војске РС и отказивања свих пренесених права на федералну власт доносе праву салву оптужби од стране „преговарача“ које многе државе заинтересоване да Бошњацима удовоље шаљу да „реше питање БиХ“… Има још, али нема места овде за толика набрајања.
Све то, уз мега поскупљења свих производа, услуга и некретнина доводи српски народ пред крај још једне тешке године.
Како, по речима Старине Новака из народне песме, „на страшном месту постојати“?
Утехе ради, са телевизије нам свакодневно долазе вести како ћемо моћи да се вози-мо новим аутопутевима и возовима. Извештаји су свакога дана о километрима, мостовима, тунелима. Све то граде неки Кинези, Турци, Американци, Азербејџанци… Хиљаде инжињера грађевине, рударства, машинства који су завршили факултете у Отаџбини, ко зна где су, граде неке друге земље… као да нико у Србији не зна како се прави аутопут, све раде странци, Срби само плаћају свој данак новим успесима.
Ипак, нада последња умире.
