Природа која вас измести из времена, погледи без краја и тишина пуна тајни, натераће вас да се заљубите у овај рај на Земљи… само је део утиска и осећања које доживите када се нађете у простору Специјалног резервата природе “Увац“, а он је једно од највећих природних богатстава Србије . Са разлогом!
Јер, “Увац” је природно добро од изузетног значаја, а стручњаци су га сврстали у прву категорију. До скоро се мало знало о њему, тек последњих година, љубитељи природе, посебно фауне, највише љубитељи птица долазе, “прате” белоглавог супа, и још десетине ретких птица чије станиште је баш овде… Па тако кањон, и прелепи менадри реке Увац су већ препознатљива слика југозападне , али и целе Србије. А шта је то још толико лепо, значајно и ретко у резервату “Увац”?
Река Увац, њени меандри и пећине
Природни резерват ”Увац” је у оквиру Старовлашко-рашке висије, и окружен је планинама Златар, Муртеница, Јавор и Јадовник, захвата површину од око 7500 хектара и највећи део те површине припада општини Нова Варош, док је једна трећина површине у сјеничкој општини. Минимална надморска висина резервата је 760 метара, а највећа око 1400 метара. Главна природна атракција и лепота овде је кањонска долина реке Увац са долинама њених притока. Река Увац је најдужа притока Лима и извире на надморској висини од 500 метара, а за неповеровати, њена дужина је око 120 километара. Увац је планинска река и хидроенергетски потенцијал је искоришћен формирањем три бране, и три вештачка језера: Златарско језеро, или Кокин Брод, затим Сјеничко или Увачко језеро и Радоињско језеро.
Посебна вредност долине реке Увац су специфично укљештени меандри, који су постали заштитни знак целог подручја, и њихова слика “претендује” да буде симбол природних богатстава Србије, са поносом истичу запослени у резервату, али и мештани, јер сви заједно желе да очувају од приреде дато. А дати су и бројни крашки облици: увале, вртаче, крашке површи пећине јаме… тако да је за спелеологе ово важно подручје и још увек није откривено до краја. Пећине су бројне и по величини врло различите, од поткапина, па до пећинског система. Познат је Ушачки пећински систем и дужина му је преко 6000 метара. До скоро се мало знало о овом систему, а сада је познато да се састоји од две пећине и једне јаме чији су канали међусобно повезани. Највећи део система је Ушачка пећина, која има два улаза, први је у селу Горње Лопиже, а други у кориту Увца. Друга пећина која је мало краћа је такозвана Ледена пећина, а њен главни канал “иде” паралелно са каналом Ушачке пећине, на растојању од око сто метара, и то је кажу спелеолози, јединствена природна творевина. Врло занимљив део Ушачког пећинског система је јама Бездан, а улаз у ову јаму налази се на крају слепе долине Милетин До. Имена јама, пећина, канала… су у складу са оним што вам се учини “на први поглед”! Још је неколико занимљивих пећина у резервату. Не треба заборавити Тубића пећину, Баждарску и Јаворску. Тубића пећина је у селу Лопиже, има два улаза и кажу у неким периодима, хидролошки је активна. Баждарска пећина је у селу Урсуле, које се налази десетак километара северозападно од Сјенице, а Јаворска, зову је још и Дуруља је у селу Буковик, и кроз њу пролази Калипољска река. Ово је понорница коју на излазу из пећине мештани називају Вршевина, и улива се у Златарско језеро. Све ове пећине имају богат пећински накит таложен из прокопаних вода у виду сталактита, сталагмита, необичних пећинских стубова, “драперија” стакластих иглица.
Белоглави суп
Предео резервата “Увац” познат је по богатој фауни, нарочито по огромном станишту птица, у њему је преко 180 врста птица, чувари резервата кажу да овде станује још неколико десетина птица. Највећа атракција је белоглави суп, ретка врста орла лешинара, импозантне величине, распон крила му је до 3 метра. Белоглави суп донедавно је била врста пред изумирањем, али захваљујући свести стручњака и љубитељима природе, бројност белоглавог супа вишеструко је повећана, има сада преко 4500 јединки. Колонија белоглавог супа у кањону реке Увац је највећа у Европи. Овај крупни лешинар насељава и Пиринејско полуострво, делове северне Африке, Малу Азију, Кавказ… А до сада је истражено и забележено: “ Ова врста орла је птица станарица, али младе птице доста и далеко путују. Настањује пространа отворена подручја са поткапинама и терасама, на високим и неприступачним литицама погодним за гнежђење. Потребна му је близина воде. Већи део дана проводи одмарајући се на стенама, а остатак у лету, претражујући терен, или на пронађеној лешини.
Белоглави суп је највећа српска птица, важан чистач природе, тежину му може достићи и до 11 килограма. Женка носи само једно јаје, а крајем јануара, или почетком фебруара на њему леже оба родитеља педесетак дана. Процес раста излеглог младунца на гнезду траје до 130 дана. Суп се гнезди на стенама углавном кречњачким, и гнежђење је групно, образују се колоније, ретко су изоловани парови. Полно сазревање траје до седам година, после чега се млади најчешће враћају у завичајну колонију. Белоглави суп је дружељубива птица. Храни се искључиво лешевима средњих и крупних сисара: крава, коња, оваца, јелена, срна, али и лисица, зечева. Ретко напада живи плен, само ако се ради о болесној и изнемоглој животињи. Претежно се храни меким ткивима, а дуг и покретљив врат, прекривен густим паперјем, омогућује му дубоко продирање у лешину. Ове птице у потрази за храном лете групно, упорне су, често претраже подручје пречника и до 150 километара…”
Стручњаци ангажовани да очувају ову птичију врсту у кањону Увца поручују: “ Прилично мала бројност белоглавог супа са ниским репродуктивним потенцијалом природним за ову врсту, указује на нужност примена мера које ће обезбедити услове њеног опстанка у природи и допринети стабилизацији и повећању бројности популације на подручју резервата `Увац`, у првом реду изградњом хранилишта, вештачким узгајањем и реколонизацијом. Стални извор хране обезбеђује стицање потребне кондиције за гнездеће парове у неповољним, зимским месецима, пред сезону парења и омогућава се повећања броја гнездећих парова. Такође, елиминишу се фактори који би негативно утицали на репродукцију, јер је познато да лешинари у природи не лове, већ угинуле животиње налазе по принципу вероватноће…”
И друге птице у резервату “Увац”, шљука камењарка
На подручје резервата Увац у последњој деценији вратиле су се још две врсте орлова лешинара које су некада настањивале ово подручје. То је црни лешинар, или суп старешина, како га зову, као и орао по имену “бела кања”. Чувари природе и птица, односно запослени у резервату кажу, да је камера која се налази на хранилишту више пута забележила ове врсте орлова, као и фотоапарати орнитолога који обилазе резерват. Оринтолози Биолошког института из Београда који су задужени да прате птичији свет “Увца” тврде, ово подручје раније је насељавао још један лешинар, орао брадан, или костоберина, како су га мештани звали. Кањон Увца насељава и орао белорепан, орао мишар, орао змијар, а ту су и бројне врсте јастребова и сова, али има и других птица. Позната су гнездишта великог ронца, и овде је забележена највећа популација ове ретке врсте птице на Балкану. Кажу, у резервату је много, много птица, оне ту “воле” да станују. И сви запослени очарани су птичијим светом, па је тако забележена и следећа прича: “ Дана 13. маја 2020. на локалитету Кокин Брод, недалеко од истоимене хиодоелектране и Визиторског центра, на самој обали Златарског језера, чувар заштићеног подручја, Стево Радовановић је прво уочио, а потом и фотографисао неку необичну птицу, коју је први пут посматрао. Фотографију је проследио запосленим колегама, са питањем: “Шта је бре људи, ово?” Искрено, нико није знао одговор, јер сви су се први пут срели са овом врстом. За помоћ у идентификацији обратили су се својим пријатељима, старим знанцима птица, сарадницима из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Еколошком удружењу “Чувари природе”, и стигао је одговор: О, супер, сјајно…! Шљука камењарка! Ретка врста у Србији. Некада је становала јужно од Саве и Дунава… Познаваоци птица су овако описали новог становника “Увца”:” средње велика округласта птица са карактеристичним клинастим, зашиљеним кљуном, наранџастим ногама и прошараним крилима која се најбоље виде док лети. Гнезде се на обалама Скандинавског полуострва, северним обалама Азије, Гренланда и Северне Америке… То је птица селица. Храни се инсектима, глистама и другим бескичмењацима….” И то је кажу, 188. врста птице у резервату, а циљ је да се забележи више од 200 врста птица, тврде у “Увцу“, и наглашавају, то је реалан циљ: “Мишљење оринтиолога је да на Увцу можемо очекивати и 220 врста птица, само да добро отворимо очи, а ми смо се у последње две године веома приближили том циљу, ето примера са шљуком камењарком!”
Остали живи свет резервата
Чисте воде реке Увац и акумулација су станишта за 24 врсте риба, а поједини делови водотока су природна плодишта младице поточне пастрмке, златовчице, смуђа, клена, скобаља, поточне мрене… “Увац” је под сталном контролом ихтиолога Биолошког института „Синиша Санковић” Београд, и више су него задовољни квалитетом воде и рибљег фонда. Значајно је присуство и неких крупнијих животињских врста у резервату, као што су медвед, вук, дивља свиња, рис, јазавац, куна, видра, слепи мишеви… Велико је богатство биљног света, а од 219 регистрованих скупова флоре, 3 су међународног значаја, 3 на Црвеној листи флоре, 25 је под контролом скупљања, коришћења и промета, а преко 50 врста биљака у резервату има лековита својства. Ова разноликост животињског и биљног света, често ендемичних, реликтних и угрожених врста од посебног су значаја за очување биодиверзитета и геодиверзитета, а самим тим и развоја туристичких потенцијала резервата, целог златарског краја, али и Србије. Да подсетимо, Специјални резреват “Увац” заштићен је први пут 1971. на локалитету Павловића Брод, са површином од 267 хектара. Током 1995. подручје заштите је проширено за десет пута, да би коначан облик и величину резерват добио 2006. године. О резервату се стара Фонд за заштиту птица грабљивица “Белоглави суп” са седиштем у Новој Вароши, из кога упозоравају, будући да је резерват од изузетног значаја, свака активност која може нарушити екосистем је овде забрањена! И на срећу, до сада је тако било ! Ово ремек дело природе очувано је. Има у Србији сличних подручја, али до сада их је човек покварио !
Овде станује и наука !
Тако кажу сви који брину да животињски и биљни свет резервата буде очуван, и наводе:
“Активности на истраживању биодиверзитета птица са посебним освртом на врсте од приоритета за заштиту, према НАТУРА 2000 програму су настављене и 2021. а последњих неколико година удруженим снагама причу гурају Резерват “Увац” и Еколошко удружење “Чувари природе”, а помажу Завод за заштиту природе Србије, Фондација за заштиту птица грабљивица.
Ако дођете у резерват “Увац”
Од Београда, преко Чачка и Ужица до Нове Вароши је око 260 километара, од Ужица ка Новој Вароши, преко Златибора је око 60 километара. А у резерват се долази и са сјеничке стране. Крстарити се може реком Увац бродовима и катамаринима који полазе са бране у месту Растоке. Тура се састоји од вожње чамцем кроз кривудаве меандре, затим посете Леденој пећини и обиласку видиковца Молитва са кога се пружа поглед ка меандрима и колонији белоглавог супа, који кружи небом изнад језера. Обилазак траје око 4 сата, укупна дужина је 32 километра, и може се видети део лепоте и богатства Специјалног резервата природе “Увац”, и у њему чисте воде, шумовите планине, чист поглед! Добродошли.
