Све је јединствено у постојању и функционисању Фондације “Евро за знање”, почев од имена, преко седишта фондације- мали Косјерић, тамо негде у Западној Србији. Ова фондација постоји већ једанаест година, прикупља средства и дарује најбоље ученике и студенте. Фондацију чине обични грађани, такви су и оснивачи. У овим временима делује охрабрујуће када се група грађана окупи око идеје да се награди знање, односно млади, паметни, перспективни. … Јер, како кажу, рука која даје једнако је срећна као и она која прима. Прима и памти!
Крајем новембра прошле године једанаести пут Фондација “Евро за знање” доделила је стипендије најбољим ученицима и студентима. Један од оснивача Фондације је Миленко Васовић, новинар, родом из Косјерића, за “Слободу “говори како је настала Фондација, да ли је пре једанаест година постојао неки тренутак који је “инспирисао” осниваче да крену у авантуру чије је гесло “само образовани појединци могу да вуку друштво напред?
-Фондацију су основали један учитељ (Милан Живковић), један економиста (Мирослав Пауновић) и један новинар (моја маленкост ) са жељом да нешто учинимо и за друге. Сва тројица смо из Косјерића, сва тројица живимо у Београду, али нисмо запустили родитељска имања, напротив. Као већ остварени у породичном, материјалном и професионалном смислу осетили смо потребу да оставимо некакав траг, да дамо мали допринос не би ли свима било боље. Тако се родила идеја о фондацији. Ако ћемо поштено и у нас је неко улагао, па смо желели да вратимо тај “дуг”. А шта ћете боље од инвестирања у знање и младост. Нема образоване, а сиромашне нације.
Имајући у виду укупну друштвену атмосферу у Србији, данас после деценије постојања Фондације, да ли сте сумњали у успех Фондације током оснивања? Колико тренутно Фондација има чланова?
-Нисмо имали ни трунку сумње да ћемо успети, јер смо били убеђени да је то одлична идеја коју је тешко не подржати. Тако је и било, прво су нам се прикључили људи из нашег окружења, а онда се то раширило по читавој Србији. До сада нам се придружило више стотина појединаца који, заједно са нама, својим месечним прилозима стварају фонд из кога стипендирамо најбоље средњошколце и студенте. Ми смо првенствено фондација грађана. И највише је обичних, анонимних појединаца. Многи од њих су нам се јављали и захваљивали што смо покренули једну такву активност. Неки кажу – хвала што сте нам омогућили да се са малим одрицањем осећамо дивно, као да чинимо неку велику ствар. И, заиста, нема ништа слично ни код нас ни у окружењу. По томе смо ми јединствени на балканском простору. Наши чланови, донатори су пензионери, адвокати, писци, пољопривредници, новинари, глумци, лекари, професори… Међу већим појединачним донаторима су породица Авлијаш, затим капитен Звезде Мирко Иванић, па супруга Звездиног тренера Данијела Милојевић. Са нама је од првог дана и професор Срђан Огњановић, бивши директор Математичке гимназије у Београду, па чувени глумац Петар Божовић. -Ми смо једна мала фондација по обиму, али велика по значају, јер, “Евро за знање” је једна велика школа поверења, солидарности и доброте. Многи од нас се међусобно не познају, али једни другима верујемо. Организационе, административне и све друге послове волонтерски радимо нас тројица оснивача. Сав прикупљени новац се дели стипендистима. Једино што плаћамо су књиговођа и закуп сајта еврозазнање.рс
Конкурс се распише, а затим постоји рок да се ученици и студенти пријаве, потом се одаберу најбољи, стипендија је хиљаду евра, колико има пријављених у просеку годишње, колико се додели стипендија, ко бира добитнике?
-На наше конкурсе за ученичке и студентске стипендије стигне више од 100 молби. О добитницима одлучује петочлана комисија коју чине оснивачи и два члана, донатора. Вреднујемо, пре свега успех, али је важан и социјални моменат. Наши стипендисти су републички, европски, па и светски шампиони знања. Посебно водимо рачуна да наградимо децу из вишечланих породица, оне чији родитељи немају никаква примања или децу без родитеља. Наравно услов је да су успешна у учењу и студирању. Прве године смо имали троје стипендиста и тај број се повећава, прошле школске године смо имали 18, а ове 19 добитника. Избор кандидата није лак, јер су то све сјајна деца и сви заслужују стипендију. Многи од њих су слабог материјалног стања и чланови комисије се некада осећају као спасиоци у време Титаника. Некад смо тужни што у “нашем чамцу нема више места”. Једне године смо стипендирали ученицу Прве београдске гимназије која је из породице са деветоро деце и сви су били школског узраста. Можете мислити колико је њима значила та стипендија. Ми стипендирамо децу из целе Србије, а једну стипендију обавезно додељујемо неком од кандидата из Косјерића, то је дуг нашем завичају.
Пратите ли даљи професионални пут стипендиста, након добијања стипендије, а и по завршетку школовања?
-Да, са већином имамо комуникацију, обавештавају нас о професионалним успесима, о приватним плановима. Понекад траже неки савет, техничку помоћ и слично. Мислим да ће се ускоро двоје наших стипендиста и венчати, тако ћемо добити и први брак Фондације.
Можете ли навести примере ваших првих стипендиста, где су данас, шта раде? Сете ли се Фондације и њених чланова?
-Неки од њих су се већ запослили као лекари, ИТ стручњаци, банкари… Међу њима има и оних који су постали чланови Фондације и донатори. По висини донација издвајају се Војислав Глигоровски, Алекса Константинов и Милоје Јоксимовић. Тај број се стално увећава, а надамо се да ће неко од бивших стипендиста временом, када се оснивачи уморе, преузети вођење Фондације.
Поред појединаца, има ли међу члановима Фондације фирми? Ко су ваши донатори, појединци и фирме који су схватиле да је улагање у образовање, најбоља инвестиција? Има ли професора, лекара, јавних личности?
Иза нас не стоји ниједна велика компанија, али нас подржава десетак предузећа, међу којима су енглеска компанија Минеко, београдска Микроелектроника, Школа језика “Сент Ницолас” и други. Компанија Минеко додељује износ за две годишње стипендије студентима рударства који касније, ако желе могу да се запосле код њих. Помаже нас и америчка фирма Achillea Research, Inc чији је власник наш сународник Јован З. Бебић. Прошле године су стипендирали двоје средњошколаца, а ове су повећали донацију за три стипендије.
Седиште Фондације је у Косјерићу, малој варошици коју је некада “помагала “ Цементара, данас фирма Титан, да ли Титан донира за Фондацију?
-Цементара “Титан” је уз нас од прве године и сваки пут до сада су донирали средства за једну стипендију. Такође помажу нас и логистиком, у 2022. су покрили све трошкове јубиларне, десете доделе стипендија и ми то јако ценимо.
И порука будућим члановима Фондације?
Ако одлучите да нам се придружите бићете у дивном друштву. Надам се да ћете бити задовољно и поносни на оно што чините као што смо ми, оснивачи и наши пријатељи, чланови који нас подржавају. Хвала свима!
Сваке године одаберу се најбољи
Међу стипендистима Фондације “Евро за знање”, на последњој додели стипендија су и ови студенти:
Милун Шуњеварић из Београда, студент IV године Факултета музичке уметности у Београду, просек 9,75 и Универзитета за музичке уметности у Бечу (III година) освајач многобројних републичких и међународних награда;
Петар Ђорђевић, из Ниша, студент VI године Медицинског факултета у Нишу (10,00) два пута проглашаван за најбољег студента године;
Игор Ненадовић, из Мајура, студент III године Електротехничког факултета у Београду (9,88) награђиван на међународним сусретима студената електротехнике;
Андреј Дедић, из Београда, студент IV године Хемијског факултета у Београду (10,00);
Аница Влаисављевић, из Инђије, студенткиња III године Факултета техничких наука у Новом Саду (10,00) учесник и победник на међународним такмичењима студената;
Анђела Миловановић, из Ниша, студенткиња III године Математичког факултета у Београду (10,00) награђивана на републичким и међународним такмичењима из математике;
Славко Тодић, из Лопара, студенту IV године Рударско-геолошког факултета у Београду (8,48) смер рударско инжењерство – модул припрема минералних сировина;
Драгана Граховац, из Београда, студенткиња IV године Технолошко-металуршког факултета у Београду (9,92)
Дуња Ракић, из Шида, студенткиња прве године Факултета техничких наука у Новом Саду;
А стипендије су добили и ученици:
Марко Трајковић из Београда, ученик трећег разреда Математичке гимназије (просек 5,0) победник на бројним републичким и међународним такмичењима из математике. Добитник прве награде на овогодишњем државном такмичењу из истог предмета;
Марија Марковић из Горњег Милановца, ученица другог разреда Гимназије „Таковски устанак“ (5,0) освајач првог места на републичком такмичењу из биологије и победник републичког такмичења из историје;
Василије Хаџи Пурић из Батајнице, ученик II разреда менторског одељења Математичке гимназије (5,0) освајач 70 награда из математике, енглеског језика физике и информатике. Добитник је Доситејеве награде коју најбољим ученицима додељује Министарство просвете;
Марко Милановић из Панчева, ученик другог разреда Гимназије у Панчеву (5.0) победник на међународним такмичењима из шаха и стоног тениса, вишеструки државни шампион и вицешампион у стоном тенису, вишеструки првак Србије у шаху, постао је најмлађи ФИДЕ мајстор са 13 година, кадетски репрезентативац;
Страхиња Златановић, из Врања, ученик III разреда Гимназије „Бора Станковић“ (5,00) прво место на републичком такмичењу из информатике, домаће и међународне награде на такмичењима из хемије и математике;
Силва Врачар, из Панчева, ученица другог разреда Средње музичке школе (5,0), три прве награде на такмичењима за харфу;
Милица Обрадовић, из Шида, ученица, IV разреда Гимназије „Сава Шумановић“ (4,53);
Ленка Арсић, из Ужица, ученица другог разреда Гимназије „Свети Сава“ у Пожеги, друга награда за књижевност „Борино перо“ и
Павле Максић, из Косјерића (Сеча Река) ученик другог разреда Гимназије у Ужицу ( 5,0).
За стипендије два ученика гимназије (Василије Хаџи Пурић и Марко Милановић) новац је обезбедила америчка компанија Achillea Research, Inc чији је власник наш сународник Јован З. Бебић.
Чланови Фондације
Међу члановима Фондације је и професор Срђан Огњеновић, Тања Нежић, Ранко Пивљанин, обоје новинари, Петар Божовић, глумац, Александар Гаталица. књижевник… Фондација има сада око пет стотина чланова који живе широм Србије, а има и неколико чланова Срба из дијаспоре. И бивши стипендисти, сада професори, лекари, уметници, научници широм света, су такође чланови Фондације.
А подсећања ради, читаоци “Слободе” се сећају да је најстарија организација Срба у Америци, Српска народна одбрана десет година сакупљала средства и сваког Савиндана двадесет студената из Србије, Републике Српске или Црне Горе добијали су стипендију у износу од 500 долара. И тада су на основу конкурса бирани најбољи студенти.
Ево прилике да кроз Фондацију “Евро за знање” опет Срби из Америке помогну најбољим студентима и ученицима у Србији, који ће својим знањем ту помоћ вишеструко вратити свима нама.
