• Донације
  • Претплати се
  • Контакт
  • Посети Стари Сајт
Friday, May 30, 2025
Портал Српске Народне Одбране у Америци
  • Почетна
  • О Нама
    • Претплата и Чланарине
    • О Нама
    • О Листу Слобода
    • Мисија и Циљеви
    • Оснивачи и Председници
    • Лист СНО Слобода
    • СНО у 1. и 2. светском рату
    • Историјат Домова
    • 100 Година СНО у Америци
    • Пет Деценија Слободе!
    • Фонд Михајло Пупин
  • Слобода
    • Слобода Бр. 2259 10. Мај 2025
    • Слобода Бр. 2258 10. Април 2025
    • Слобода Бр. 2257 10. Март 2025
    • Слобода Бр. 2256 10. Фебруар 2025
    • Слобода Бр. 2255 10. Јануар 2025
    • Слобода Бр. 2254 10. Децембар 2024
    • Слобода Бр. 2253 10. Новембар 2024
    • Слобода Бр. 2252 10. Октобар 2024
    • Слобода Бр. 2251 10. Септембар 2024
    • Слобода Бр. 2250 10. Август 2024
    • Слобода Бројеви 2190 до 2249
      • Слобода Бр. 2190 10. Август 2019
      • Слобода Бр 2193 10. Новембар 2019
      • Слобода Бр. 2194 10. Децембар 2019
      • Слобода Бр. 2196 10. Фебруар 2020
      • Слобода Бр. 2197 10. Март 2020
      • Слобода Бр. 2198 10. Април 2020
      • Слобода Бр. 2200 10. Јун 2020
      • Слобода Бр. 2201 10. Јул 2020
      • Слобода Бр. 2202 10. Август 2020
      • Слобода Бр. 2203 10. Септембар 2020
      • Слобода Бр. 2204 10. Октобар 2020
      • Слобода Бр. 2205 10. Новембар 2020
      • Слобода Бр. 2206 10. Децембар 2020
      • Слобода Бр. 2207 10. Јануар 2021
      • Слобода Бр. 2208 10. Фебруар 2021
      • Слобода Бр. 2209 10. Март 2021
      • Слобода Бр. 2210 10. Април 2021
      • Слобода Бр. 2212 10. Јун 2021
      • Слобода Бр. 2214 10. Август 2021
      • Слобода Бр. 2215 10. Септембар 2021
      • Слобода Бр. 2216 10. Октобар 2021
      • Слобода Бр. 2217 10. Новембар 2021
      • Слобода Бр. 2218 10. Децембар 2021
      • Слобода Бр. 2224 10. Јун 2022
      • Слобода Бр. 2225 10. Јул 2022
      • Слобода Бр. 2226 10. Август 2022
      • Слобода Бр. 2227 10. Септембар 2022
      • Слобода Бр. 2228 10. Октобар 2022
      • Слобода Бр. 2230 10. Децембар 2022
      • Слобода Бр. 2232 10. Фебруар 2023
      • Слобода Бр. 2233 10. Март 2023
      • Слобода Бр. 2235 10. Април 2023
      • Слобода Бр. 2237 10. Јул 2023
      • Слобода Бр. 2238 10. Август 2023
      • Слобода Бр. 2241 10. Новембар 2023
      • Слобода Бр. 2243 10. Јануар 2024
      • Слобода Бр. 2244 10. Фебруар 2024
      • Слобода Бр. 2245 10. Март 2024
      • Слобода Бр. 2246 10. Април 2024
      • Слобода Бр. 2247 10. Мај 2024
      • Слобода Бр. 2248 10. Јун 2024
  • Вести
    • Отаџбина
    • Расејање
    • Историја
    • Наслеђе
  • Контакт
No Result
View All Result
  • Почетна
  • О Нама
    • Претплата и Чланарине
    • О Нама
    • О Листу Слобода
    • Мисија и Циљеви
    • Оснивачи и Председници
    • Лист СНО Слобода
    • СНО у 1. и 2. светском рату
    • Историјат Домова
    • 100 Година СНО у Америци
    • Пет Деценија Слободе!
    • Фонд Михајло Пупин
  • Слобода
    • Слобода Бр. 2259 10. Мај 2025
    • Слобода Бр. 2258 10. Април 2025
    • Слобода Бр. 2257 10. Март 2025
    • Слобода Бр. 2256 10. Фебруар 2025
    • Слобода Бр. 2255 10. Јануар 2025
    • Слобода Бр. 2254 10. Децембар 2024
    • Слобода Бр. 2253 10. Новембар 2024
    • Слобода Бр. 2252 10. Октобар 2024
    • Слобода Бр. 2251 10. Септембар 2024
    • Слобода Бр. 2250 10. Август 2024
    • Слобода Бројеви 2190 до 2249
      • Слобода Бр. 2190 10. Август 2019
      • Слобода Бр 2193 10. Новембар 2019
      • Слобода Бр. 2194 10. Децембар 2019
      • Слобода Бр. 2196 10. Фебруар 2020
      • Слобода Бр. 2197 10. Март 2020
      • Слобода Бр. 2198 10. Април 2020
      • Слобода Бр. 2200 10. Јун 2020
      • Слобода Бр. 2201 10. Јул 2020
      • Слобода Бр. 2202 10. Август 2020
      • Слобода Бр. 2203 10. Септембар 2020
      • Слобода Бр. 2204 10. Октобар 2020
      • Слобода Бр. 2205 10. Новембар 2020
      • Слобода Бр. 2206 10. Децембар 2020
      • Слобода Бр. 2207 10. Јануар 2021
      • Слобода Бр. 2208 10. Фебруар 2021
      • Слобода Бр. 2209 10. Март 2021
      • Слобода Бр. 2210 10. Април 2021
      • Слобода Бр. 2212 10. Јун 2021
      • Слобода Бр. 2214 10. Август 2021
      • Слобода Бр. 2215 10. Септембар 2021
      • Слобода Бр. 2216 10. Октобар 2021
      • Слобода Бр. 2217 10. Новембар 2021
      • Слобода Бр. 2218 10. Децембар 2021
      • Слобода Бр. 2224 10. Јун 2022
      • Слобода Бр. 2225 10. Јул 2022
      • Слобода Бр. 2226 10. Август 2022
      • Слобода Бр. 2227 10. Септембар 2022
      • Слобода Бр. 2228 10. Октобар 2022
      • Слобода Бр. 2230 10. Децембар 2022
      • Слобода Бр. 2232 10. Фебруар 2023
      • Слобода Бр. 2233 10. Март 2023
      • Слобода Бр. 2235 10. Април 2023
      • Слобода Бр. 2237 10. Јул 2023
      • Слобода Бр. 2238 10. Август 2023
      • Слобода Бр. 2241 10. Новембар 2023
      • Слобода Бр. 2243 10. Јануар 2024
      • Слобода Бр. 2244 10. Фебруар 2024
      • Слобода Бр. 2245 10. Март 2024
      • Слобода Бр. 2246 10. Април 2024
      • Слобода Бр. 2247 10. Мај 2024
      • Слобода Бр. 2248 10. Јун 2024
  • Вести
    • Отаџбина
    • Расејање
    • Историја
    • Наслеђе
  • Контакт
No Result
View All Result
Портал Српске Народне Одбране у Америци
Home Слобода Слобода Бр. 2190 до 2249 Слобода Бр. 2194 10. Децембар 2019

Мумија – мали роман једног живота

Пише:Новка Илић

in Слобода Бр. 2194 10. Децембар 2019
A A

 

Најпре Ужичани, а затим и Краљевчани имали су прилику да нешто више сазнају о краљу Петру Другом Карађорђевићу, али и његовом личном секретару, Момчилу Вуковићу Бирчанину, преко до сада необјављених докумената, бележака и фотографија, а све захваљујући директору ужичког Историјског архива, Жељку Марковићу, који је у оба града приредио изложбу под називом “Мумија – мали роман једног живота”.

Како је сам Марковић рекао, у средишту пажње је живот Момчила Вуковића, предратног официра, краљевог секретара у Паризу током првих поратних година, покретача и доживотног уредника српског гласила ”Бели орао” у Минхену, немачком граду у коме је живео да краја живота и сахрањен у њему. Бирчанин је и писац многих дела: о Његошу, Немањићима, Николи Пашићу, Дражи Михаиловићу… зна се и да му је Титова власт одузела југословенско држављанство, а немачко никада није хтео да прихвати…

 Са Канарских острва у Ужице

Изложбу сам назвао “Мумија” јер је то био надимак Момчила Вуковића још док је служио у коњици Краљеве гарде, каже аутор изложбе, Жељко Марковић, и додаје: “Овде на изложби се налазе мало позната и до сада необјављена документа и фотографије из Бирчанинове колекције, а до ње сам дошао стицајем околности. Током боравка на Тенерифима 2006. упознао сам госпођу Јоану Мари Хер, Момчилову поћерку, а кћерку Нели Фром, Вуковићеве супруге, која је, по његовој смрти, сачувала низ рукописа и фотографија. Касније је госпођа Хер из Минхена у једном коферу све то пренела на Канарска острва, а ја сам их отуда донео 2017. и ето ове изложбе у Ужицу. Од тог материјала настале су и две књиге о животу Момчиловог оца, ђенерала Драгољуба Вуковића, рекао је Марковић, и додао: “Изложба на одређени начин илуструје и судбину Србије кроз живот Бирчанина у двадесетом веку, и метафора је свега што се у Србији догађало у том периоду.

Изложба прати причу која почиње од Момчиловог оца Драгољуба, коме је кум био гардијски генерал, Петар Живковић, а из ових докумената и дневника Драгољуба Вуковића, сазнаје се и то да је после мајског преврата 1903. краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, сахранио Драгољуб Вуковић, а наставља се Драгољубовом ратном биографијом, затим војном каријером сина Момчила, његовим послом личног краљевог секретара, новинарским, истраживачким и публицистичким радом до смрти”, подсећа аутор изложбе, дајући објашњења фотографија и докумената који су изложени на тридесет пет паноа.

Тако, упоредо са животном причом Бирчанина, посетиоци изложбе  могу сазнати и понешто и из живота краља Петра Другог, до 1948. када краљ прелази у Америку, а Бирчанин у Немачку. Ту се могу видети краљеве фотографије са посветама Бирчанину, низ записа и ставова о послератном периоду монарха у изгнанству. На изложби је и крупна фотографија краља из 1957. и његова фотографија у Минхену 1954. Међу записима је и белешка о томе да је краљ пред саму смрт читао књиге Бирчанина, чекајући у болници трансплантацију јетре 1970. а те исте године је и преминуо.

 Имао је приступ многим архивима

Када је сасвим случајно добио бројна документа и рукописе Бирчанина, Жељко Марковић покушао је да их “разврста”, те је наишао на низ података о ликвидацији Срба, политичких емиграната у западној Европи и Америци од педесетих до осамдесетих година прошлог века. Имао је познанике, сараднике и пријатеље по целом свету, и добијао информације, каже Марковић, и додаје: “Док је Бирчанин боравио у Америци, америчка војска га је према незваничним подацима ангажовала као цивилно лице за контраобавештајне послове, а неки тврде да је од тада познат по надимку Мумија. Зна се да је био пријатељ Иве Андрића, али и филмске диве Грете Гарбо. Ништа чудно, кретао се, писао, повезивао са људима. Као лични краљев секретар, имао је приступ свим архивима, а као уредник “Белог орла” у време ликвидација , добијао је аутентичне информације и водио белешке. Био је један од најплоднијих публициста у србијанској политичкој емиграцији.” Марковић истиче да рукопис под називом “Побијени Срби, политички емигранти”, у чији је такође посед дошао, представља драгоцени историјски текст који баца светло на ликвидације многих противника комунистичке власти у СФРЈ, а на 87 страна описују се ликвидације познатих Срба, између осталих и Драгише Кашиковића, једног од уредника листа “Слобода” у Чикагу 1977. године.

Дође време да истина и тишина са себе стресу заборав

На отварању изложбе у ужичком Архиву, Дејан Масликовић, помоћник министра за културу, рекао је да се овако потврђује улога архива који не служе само за чување докумената, већ треба да расветљавају значајне, интересантне и интригантне детаље из историје нашег народа: “Није лако пронаћи документа на удаљеним Канарским острвима, донети их овде у Ужице, обрадити и презентовати их јавности”, а члан Крунског већа, Драгомир Ацовић, обраћајући се Ужичанима, рекао је: “Истина и тишина таворе док не дође време да са себе стресу заборав. Ево тог тренутка у Ужицу.” Уз подсећање да у Ужицу најстарија основна школа носи име краља Петра Другог, градоначелник Тихомир Петковић, додао је:

“Краљ Петар Други можда је најтрагичнија личност наше новије историје, постао је краљ са 11 година, а са 21. је изгубио власт, формално владајући само 19 дана, а има историчара који бележе да је једном приликом изјавио, `Ја сам краљ једне несреће`”.

Исту изложбу у Краљеву отворио је престолонаследник Александар Карађорђевић, напоменувши да је историјска бура Другог светског рата послала његовог оца у изгнанство из којег се никада није вратио: „На његов лик и дело пале су лажи и неистине које су најзад почеле да се разоткривају, јер истина, ма колико да је скривана, увек изађе на видело. Ова драгоцена изложба отима од заборава битне детаље наше историје, а ја сам сигуран да ћемо захваљујући изложеној документацији сви сазнати нешто ново“.

 Драгољубов ратни пут и одлазак међу ваљевске Бирчанине

Изложба “Мумија – мали роман једног живота”, само је део рада на “обради” доку-ментације коју је  архивиста Жељко Марковић добио од Вуковићеве породице, и како сам Марковић каже, сва документа и фотографије су и сведочанства из живота последњег југословенског монарха, његовог секретара, али и сведочења из Првог светског рата, и заоставштина су и од Момчиловог оца Драгољуба Вуковића Бирчанина, генерала српске војске.

Листајући добијена документа, записе, белешке, Марковић је имао потпуни увид у животни пут Момчила Вуковића Бирчанина, и још 2007. у “Историјској баштини”, публикацији ужичког Архива, изнео је низ биографских података о Бирчанину, а почиње податком да је Момчилов отац потпоручник Драгољуб Вуковић, након тајне сахране убијених Обреновића 1903. добио наређење да из Београда оде у Ваљево, где је постављен за водника Петог пешадијског пука, уз поруку да по пријему наређења одмах напусти Београд и да све остане као највећа војна тајна. Драгољуб у Ваљеву среће чукунунуку Илије Бирчанина, Катарину Бирчанин, кћерку ваљевског трговца, познатог, како су хроничари забележили, у целом крају Јадра и Колубаре. После три године од досељавања у Ваљево, Драгољуб и Катарина су се венчали, и пише Марковић, “Драгољуб је добио нови дом, Катаринину мираџијску кућу у Ваљеву, у којој су рођена њихова деца, кћерке Бранислава и Јелисавета, и синови Момчило и Милан. Први светски рат Драгољуба затиче на служби у ваљевској пуковској окружној команди, имао је тада тридесет четири године, а забележено је, пре поласка у рат примио је благослов од др Николаја Велимировића, свог вршњака и пријатеља, рођеног у Лелићима код Ваљева, децембра 1880. истог месеца и године када и Драгољуб.” А забележено је и следеће: “Ускоро ће Драгољуб Вуковић, уместо Николајеве руке, над својом главом угледати тамно небо над Цером…”

У сачуваним ратним белешкама стоји да је Драгољуб  са иконом Светог Никололаја прешао Косово, Метохију, Црну Гору, Албанију, и стигао у Валону, а затим даље до Крфа, Солуна, преко Кајмакчалана, Македоније и до свог Ваљева, враћајући Николајеву икону, коју ће предати свом сину Момчилу-Моми, како га је од милоште звао. Те вечери када је стигао у дом, као и увек, цела породица отишла је у гостинску собу и помолила се. Но сада у очевом присуству, завршили су молитву, пред иконом Светог Николе, захвалницом ”Хвала ти Господе Боже, што си нам оца живог вратио из рата.”

Писац и публициста, изгнаник и боем

Истражујући живот Момчила Вуковића, Марковић каже, највише му је помогао Драгољубов дневник који је он водио од 17. јула 1914. до 17. децембра 1929. и у коме је описао догађаје из периода Великог рата, и прве године формирања нове државе. Дневници су вођени у више свезака, различитих формата, а подаци из тих дневника приређени су од стране његовог сина Момчила Вуковића. Момчило је рођен септембра 1911. у Београду, а умро је у Минхену 1984.  у том немачком граду, на гробљу Нордхридхоф је и сахрањен. “По милости судбине био је писац и публициста, а по гневу судбе, изгнаник и боем”, цитира Марковић, уз напомену да су сви подаци о Бирчанину добијени од његове поћерке, госпође Хер и из часописа “Бели орао”. Основну и средњу школу завршио је у Ваљеву, а затим је уписао Војну академију у Београду и завршио је 1932. Следеће две године служио је у Гардијској коњици и посећивао ваздухопловну школу у Новом Саду, где је ускоро постављен за старешину једине падобранске јединице ратног ваздухопловства у војсци Краљевине Југославије.

Пред почетак немачке окупације био је у војној мисији у Бугарској где је заробљен, а  када је пуштен из затвора одлази за Београд, а почетак рата затиче га у Сарајеву. Ту га заробљавају Италијани, и све до капитулације 1943. налази се у италијанском заробљеничком кампу, а крај рата дочекује у немачком логору Бременферде, из којег га ослобађају припадници канадског одреда савезничких трупа.

По завршетку рата Момчило најпре ради као официр за везу при британском Војном гувернеману у Бременфердеу, а затим је постављен за официра за везу при Тридесетом корпусу у Хановеру, при југословенској Краљевској војној мисији коју је водио мајор Марсел Марелић. Септембра 1945. стиже вест да ће краљ Петар Други посетити логор бивших ратних заробљеника у Оснабрику, и том приликом дошло је до сусрета краља и Момчила Вуковића, кога је краљ позвао да што пре дође у Париз где је и сам намеравао да се пресели. Момчило се заиста ускоро преселио у Париз, уз помоћ браће од стрица Миодрага и Богољуба, и  ускоро почиње да ради као дописник “Америчког Србобрана”. У Париз долази и краљ, али је у Лондон одлазио сваког месеца, повремено је ишао и у Швајцарску, а Момчило је често сам остајао у краљевом швајцарском апартману, радећи као његов лични секретар. Када је краљ отишао у Америку 1948. Момчило се враћа у Немачку, и запошљава се код америчке армије као цивилни чиновник. У Минхену упознаје Петронелу Нели Фром и ускоро постају супружници и сапутници до краја живота.

 “Бели орао”, Немица Нели и књиге

У Минхену Момчило покреће издавање часописа “Бели орао” као орган Српске народне одбране у СР Немачкој и остаје његов доживотни уредник:

“У то време почиње озбиљни-је да се бави писањем, а из Србије му, у коју није могао да се врати, сестра Бранка доноси икону Светог Николаја. На тој икони Момчило препознаје и чита мапу пута којим је његов отац Драгољуб прешао током Првог рата, и испод те иконе Момчило годинама пише књиге о Србији и Србима: “ Генерал Драгољуб Дража Михаиловић, “Никола Пашић”, “Голгота и васкрс Србије” “Династија Карађорђевић”, а у посвети своје књиге” Краљ Александар Први Карађорђевић”, Момчило је 29. септембра 1973. у Минхену записао: ”Верном сараднику и сапатнику на заједничком путу живота, мојој жени Нели посвећујем редове овог рада. Као што Ана Мари, рођена Карус, Немица, пође за Вука Стефана Караџића, оца српског језика и посвети њему и српству 46 година свога живота, тако и моја Нели као и бројне друге посветише своје животе нама у изгнанству и са нама у српству, коме остадосмо верни до последњег даха.”

…

Koмплетан текст у штампаној Слободи

ShareTweet
Previous Post

Скитница

Next Post

Коло сестара: Боље уморни од рада, него с тешким мислима

Next Post

Коло сестара: Боље уморни од рада, него с тешким мислима

Leave a Reply Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

  • Очајно лоша власт без добре алтернативе на видику

    Очајно лоша власт без добре алтернативе на видику

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • 80. годишњица почетка комунистичке окупације Србије

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • ГОСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ: Прота Саша Петровић: Хоћемо ли ми, Срби, у 21. веку, допустити да без борбе и отпора нестанемо као народ?

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Топаловићи

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • ПРИМЕР КАКО ДА СЕ СЕЋАМО: Споменик на стратишту у Краљеву после 80 година

    0 shares
    Share 0 Tweet 0
  • Хитна обнова монархије

    0 shares
    Share 0 Tweet 0

Недавне Вести

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ – 3.део: Једно писмо

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ – 3.део: Једно писмо

May 17, 2025
Дан Николе Тесле у Канади

Крајње је време да вам испричам ову причу

May 17, 2025
Једна од најтрагичнијих епизода Другог светског рата

Једна од најтрагичнијих епизода Другог светског рата

May 17, 2025

Госпођа Бранка, не може то тако!

May 17, 2025

Прати нас и на друштвеним мрежама

Категорије

  • Историја
  • Наслеђе
  • Отаџбина
  • Расејање
  • Оснивачи
  • Председници

Најновије Вести

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ – 3.део: Једно писмо

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ – 3.део: Једно писмо

May 17, 2025
Дан Николе Тесле у Канади

Крајње је време да вам испричам ову причу

May 17, 2025
Једна од најтрагичнијих епизода Другог светског рата

Једна од најтрагичнијих епизода Другог светског рата

May 17, 2025
  • О Нама
  • Оглашавање
  • Контакт
  • Посети Стари Сајт

© 2024 Copyright. Serbian National Defense Council of America

No Result
View All Result
  • Почетна
  • О Нама
    • Претплата и Чланарине
    • О Нама
    • О Листу Слобода
    • Мисија и Циљеви
    • Оснивачи и Председници
    • Лист СНО Слобода
    • СНО у 1. и 2. светском рату
    • Историјат Домова
    • 100 Година СНО у Америци
    • Пет Деценија Слободе!
    • Фонд Михајло Пупин
  • Слобода
    • Слобода Бр. 2259 10. Мај 2025
    • Слобода Бр. 2258 10. Април 2025
    • Слобода Бр. 2257 10. Март 2025
    • Слобода Бр. 2256 10. Фебруар 2025
    • Слобода Бр. 2255 10. Јануар 2025
    • Слобода Бр. 2254 10. Децембар 2024
    • Слобода Бр. 2253 10. Новембар 2024
    • Слобода Бр. 2252 10. Октобар 2024
    • Слобода Бр. 2251 10. Септембар 2024
    • Слобода Бр. 2250 10. Август 2024
    • Слобода Бројеви 2190 до 2249
      • Слобода Бр. 2190 10. Август 2019
      • Слобода Бр 2193 10. Новембар 2019
      • Слобода Бр. 2194 10. Децембар 2019
      • Слобода Бр. 2196 10. Фебруар 2020
      • Слобода Бр. 2197 10. Март 2020
      • Слобода Бр. 2198 10. Април 2020
      • Слобода Бр. 2200 10. Јун 2020
      • Слобода Бр. 2201 10. Јул 2020
      • Слобода Бр. 2202 10. Август 2020
      • Слобода Бр. 2203 10. Септембар 2020
      • Слобода Бр. 2204 10. Октобар 2020
      • Слобода Бр. 2205 10. Новембар 2020
      • Слобода Бр. 2206 10. Децембар 2020
      • Слобода Бр. 2207 10. Јануар 2021
      • Слобода Бр. 2208 10. Фебруар 2021
      • Слобода Бр. 2209 10. Март 2021
      • Слобода Бр. 2210 10. Април 2021
      • Слобода Бр. 2212 10. Јун 2021
      • Слобода Бр. 2214 10. Август 2021
      • Слобода Бр. 2215 10. Септембар 2021
      • Слобода Бр. 2216 10. Октобар 2021
      • Слобода Бр. 2217 10. Новембар 2021
      • Слобода Бр. 2218 10. Децембар 2021
      • Слобода Бр. 2224 10. Јун 2022
      • Слобода Бр. 2225 10. Јул 2022
      • Слобода Бр. 2226 10. Август 2022
      • Слобода Бр. 2227 10. Септембар 2022
      • Слобода Бр. 2228 10. Октобар 2022
      • Слобода Бр. 2230 10. Децембар 2022
      • Слобода Бр. 2232 10. Фебруар 2023
      • Слобода Бр. 2233 10. Март 2023
      • Слобода Бр. 2235 10. Април 2023
      • Слобода Бр. 2237 10. Јул 2023
      • Слобода Бр. 2238 10. Август 2023
      • Слобода Бр. 2241 10. Новембар 2023
      • Слобода Бр. 2243 10. Јануар 2024
      • Слобода Бр. 2244 10. Фебруар 2024
      • Слобода Бр. 2245 10. Март 2024
      • Слобода Бр. 2246 10. Април 2024
      • Слобода Бр. 2247 10. Мај 2024
      • Слобода Бр. 2248 10. Јун 2024
  • Вести
    • Отаџбина
    • Расејање
    • Историја
    • Наслеђе
  • Контакт

© 2024 Copyright. Serbian National Defense Council of America

This website uses cookies. By continuing to use this website you are giving consent to cookies being used. Visit our Privacy and Cookie Policy.