- У овом чланку читамо о ’’Нашим Србима’’ из Чикага • O чудотворној икони Пресвете Богородице у Фениксу • Кливленд чува успомену на некада славно друштво ’’Његош’’
’’Our Serbs – Наши Срби’’
Када су ме пријатељи из Чикага позвали на банкет хуманитарне организације ’’Наши Срби’’ морала сам им признати да о тој организацији ништа не знам. И прича је одатле почела. Председницу ’’Наших Срба’’ Кети Фенслоу упознала сам на банкету који је организовала у Чикагу почетком августа о. г. одмах по повратку из Србије. Хтела је да се захвали свима који јој помажу. А ја бих желела да са читаоцима Слободе поделим понешто од онога што ми је Кети испричала и што су ми рекли њени сарадници.
Хуманитарна организација ’’Наши Срби’’ створена је да помогне и младим и старим, школи и сиротишту, породици, манастиру, цркви. Спремни су да обиђу и оне невољнике који живе у забаченим пределима и до којих није лако стићи, па их многи заобилазе.
Када сам питала Кети Фенслоу да за Слободу каже нешто о себи, рекла ми је да је рођена у Београду током 2. светског рата и да је имала само мајку Савету, која није имала никога да јој помогне; никога да причува малу Кети док је мајка радила.
’’Једнога дана смо,’’ каже Кети, ’’ дошле до једне велике зграде. Мајка ме је увела унутра и оставила. Мислим да сам имала три године. Обријали су ми главу и свуда по мени ставили јод да убију све бубе и клице. Кад сам одрасла, сазнала сам да је то било сиротиште. Била сам веома уплашена и усамљена. Никога нисам познавала. Верујте ми кад кажем да се добро сећам тога дана. Мама је повремено долазила и ја сам увек плакала кад смо се растајале. Била сам у том сиротишту око три године, а онда су мојој мами рекли да ме мора или узети, или се одрећи мене. Сећам се како ме је узела за руку и одвела код једне пријатељице на село. Ту сам остала док нисам пошла у школу. Била сам веома срећна, јер сам коначно могла да живим са мојом мамом. Верујем да ме је тај рани живот у сиротишту оформио да радим и да никад више не будем у сиротишту. Мама и ја смо дошле у Америку кад сам имала 12 година. Нисмо знале ни једну енглеску реч и никога нисмо познавале. Живот је био тежак.’’
О пословним успесима, а било је и оних великих, Кети није желела да говори. Причала ми је о свом раду у хуманитарним организацијама у Чикагу све док је једног дана није позвала принцеза Катарина Карађорђевић да помогне организацији Lifeline. ’’Обећала сам да ћу јој помоћи две године,’’ каже Кети, ’’а остала сам са Lifeline 10 година.’’
Питала сам Кети, ако је већ радила у хуманитарној орга-низацији која помаже Србима, шта је и посебно мотивисало да оснује ’’Наше Србе.’’
Кети каже како је слушала приче о тешком животу Срба на Косову и Метохији, па је одлучила да оде тамо како би се уверила у њихову истинитост. ’’Срце ме је заболело од онога што сам видела. Била сам веома дирнута. Lifeline је радио добро, али по повратку у Чикаго створили смо ‘Наше Србе.’ Било је то 2016.’’
Питам је да ми каже када је највише осетила захвалност оних којима помаже? Кога се момента, ситуације сећа као веома дирљиве?
’’Има много веома дирљивих момената па је тешко издвојити само један,’’ каже Кети. ’’Донети гладноме храну, одећу, поправити сломљене прозоре, врата, кров који прокишњава на кући или школи. Поклонити кола у којима се превозе деца до школе. Па куповина земље која обезбеђује изворску воду манастиру Грачаница. Треба видети радост оних којима помажете. Све је ово веома дирљиво.’’
Кети иде сваке године у Србију за Божић. ’’Наши Срби’’ помажу кухиње у којима се служи храна бескућницима, гладнима. Односи и Божићне поклоне деци, али и основне животне намирнице као брашно, шећер, уље. Има добрих људи и овде у Америци и у Србији који помажу ’’Наше Србе.’’ Има лепих примера како се наша деца у Чикагу одричу својих поклона у име вршњака на КиМ.
У брошури ’’Наши Срби’’ пажњу ми привуче једна слика испод које пише: ’’Јануара 27. 2021. на Савин дан присуствовали смо Светој Литургији у цркви у Бостанима, код Новог Брда. Било је веома хладно, снег нападао, а деца са својим наставницима журе ка цркви носећи напред велику икону Светога Саве. То је њихова традиција и раде то сваке године. За нас је тај призор био веома емоционалан.’’
Сазнала сам од сарадника организације ’’Наши Срби’’ да је Кathy Fanslow (Катарина Дујановић), председница хуманитарне организације „Our Serbs – Наши Срби“ – велики добротвор Српске православне цркве и српскога народа одликована у јуну 2019. орденом Светога Саве другог степена. Одликовање је уручио лично блаженопочивши патријарх Иринеј.
Кети вас и овим путем позива да се придружите ’’Нашим Србима’’ и да помогнете деци да остану са својим родитељима, да се некоме купи крава, овца, малињак, да се постави чесма на бунару, да се купи огрев (иде зима). На свима нама је ко ће се и како одазвати.
Чудотворна ’’Хавајска’’ Иверска Икона Пресвете Богородице
Субота је 18. септембар 2021. Око цркве ’’Свети Сава’’ у Фениксу окупило се доста народа. Чекамо да о. Драгомир Туба, месни парох, унесе у цркву чудотворну ’’Хавајско’’ Иверску Икону Пресвете Богородице. Сви стрпљиво чекамо са страхопоштовањем да целивамо ову чудотворну икону, која обилази многобројне православне храмове у Америци и у свету.
’’Хавајска’’ Иверска Икона Пресвете Богородице је купље-на у црквеној књижари у Торонту 1997. Овде није реч о некој скупоценој икони. На Хаваје је стигла као поклон ђакону Нектарију од пријатеља који је купио у Канади. ’’Хавајска’’ икона почела је да мироточи 2007. док се налазила у кући овог ђакона.
Јуна 2008, ’’Хавајска’’ мироточива икона је званично призната од стране Заграничне руске православне цркве као чудотворна и достојна покло-њења и дат је благослов да пу-тује и посети многобројне православне цркве и манастире широм света.
Оригинална Иверска икона Пресвете Богородице чува се у Иверском манастиру (грузијски манастир Ивирон) на Светој Гори и према предању насликао ју је апостол Лука. Да напоменемо да је древна Иверија, данашња Грузија. Од оригиналне иконе прављене су копије. Из наше цркве ’’Свети Сава’’ икона је отпутовала у руски манастир Светог Пајсија, југоисточно од Феникса. У том манастиру ми је дан раније једна монахиња причала о чудима ’’Хавајске’’ иконе.
Српско културно- историјско друштво ’’Његош’’
Ова некада значајна орга-низација, основана је после 2. светског рата, када је у Америци живело доста српских интелектуалаца и родољуба, који нису могли да се помире са стањем у поробљеној Отаџбини. Поред својих редовних, често врло тешких послова, писали су о догађајима из времена рата. Та њихова историјска сећања, данас се користе као вредни извори у изучавању наше прошлости из времена 2. св. рата.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
