Велике врућине, пожари, огроман број саобраћајних незгода, бројна убиства и самоубиства, свакодневне репресије властодржаца према политичким неистомишљеницима, упорни покушаји медијског обмањивања да живимо у изобиљу и стабилности, све тањи новчаници док цене прете да експлодирају, одлике су живота овог лета у Србији и разлози да побегнемо од стварности, макар на кратко. Овог пута бирамо Јошаничку Бању. Зашто бања, и зашто ова?
И у Србији коначно је тренд да се у бање не иде само због лечења већ и због одмора и релаксације. Нарочито у мање, и не тако познате бање. Од севера до југа наше земље бројне су бање које нуде различите садржаје, а предност им је што се могу посетити и лети и зими. Неко ће потражити здравствену услугу, неко тишину и мир, а Јошаничка Бања, узгред “заштитиће” нас, макар на кратко од свега што тренутно притиска све нас. Успут подсетићемо се на личности које су обележиле део историје Србије.
До ове бање лако је доћи
Јошаничка Бања припада општини Рашка и налази се на обронцима Копаоника. Од туристичког дела ове планине удаљена је око 24 километра, и у долини је реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Сама бања је на надморској висини од око 550 метара, а окружена је брдима обраслим густим шумама у којима доминира црни бор, расте на површини од око 30 хектара, овде у Бањи га зову “бањски борјак” јер кажу, има посебна “дејства”. Поглед у непрегледне редове ових борова, који као да су никли из реке, и “одлазе” у висине, смирује и најнервознијег посетиоца Бање. До Бање је лако доћи. Ако долазите из Ужица, онда идете регионалним путем Рашка-Биљановац, у продужетку је пут ка Брусу и Копаонику. На 10 километара од Бање пролази пруга Краљево- Косовска Митровица. Бања је од Београда удаљена око 250 километара, и ако долазите из тог правца, идете ауто путем Београд- Ниш, са одвајањем ка Краљеву. Од Краљева је удаљена око 75 киломатара. Према последњем попису, Бања има око 1000 становника.
„Најтоплија бања у Јевропи“
Јошаничка Бања је у Србији релативно нова бања. Тек од 1976.почела су хидролошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура и лековита својства. Након двогодишњег истраживања откривено је више извора на дубини од 230 метара, а вода је била до 40 степени. Међутим, лековитост термалне воде у Бањи била је позната вековима, те постоје записи да су је користили и Римљани. Има и писани доказ да је прво стручно испитивање лековитости воде Јошаничке Бање било 1834. године. Тада је вода испитивана на Бечком медицинском универзитету, а на захтев кнеза Милоша. И утврђено је, лековитост воде ове бање слична је лековитости воде у Рибарској и Брестовачкој Бањи. Након годину дана, 1835. воду испитује барон Хердер, краљевско саксонски управитељ рудокопа, и то истраживање траје готово десет година. У том периоду у Јошаничкој Бањи лече се чланови породице кнеза Милоша. Поред Хердера, лековитост Јошаничке Бање испитивали су и лекари Куниберт, Шлезингер и Шанс, сви из Беча. А и српски лекари др Лека и Шчербаков вршили су слична испитивања. А биолог Јосиф Панчић, обилазећи брдовите и планинске терене широм Србије, нешто више пажње посветио је Јошаничкој Бањи и записао:
„Ова бања је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова топлија“. Геодезијска истраживања говоре да се извори Јошаничке Бање налазе на вулканском подручју и настали су као резултат тектонских промена. Има 13 откривених извора, њих 4 су пуноводна. Избијају из пукотина стена типа серпентина и трахита. Дају око 30 литара воде у секунди. На левој обали реке Јошанице испод једне стене налази се главни извор који даје 7 литара воде у секунди, а температура јој је 78, 5 степени и он је једини радиоактиван.
Вишеструко лековито дејство
У Јошаничкој Бањи је 1935. сазидано купатило за коришћење термалне воде, и то купатило је и данас у употреби. Зову га још и “ново купатило” јер поред њега је старо турско купатило. За ову српску бању се деценијама говорило како је необично “јефтина и необично лековита”, а познато је како је врела вода од преко 70 степени коришћена за шурење прасади. После Другог рата, Јошаничка Бања добија све услове да се више развије као право бањско лечилиште, али ни до данас ова бања још увек није развијена као бањско лечилиште високе категорије, иако се убраја у балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи.
Има још доста предности, близу је прелепих предела и обронака Копаоника и Голије, има добро саобраћајну инфраструктуру, чисту реку Јошаницу пуну пастрмке, на овој реци некада је било 37 воденица, а сада је у функцији само једна, поред магистрале ка Копаонику. На реци има неколико великих рибњака пастрмке, а како мештани кажу, и ова чиста, брза планинска река, биће ускоро уцевљена. Када се говори о лековитом својству воде ове бање, зна се вода припада групи хипертерми, и садржи натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор.
Оваква вода, кажу стручњаци успешно се може користити у балнеолошком третману код запаљенског и дегенеративног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и оперативних стања. У центру Бање је лечилиште и оквиру њега се реализују терапије. Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном. Иначе, Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, јер први подаци о организованом лечењу су из 1922. када је само постојало купатило које се користило још у турском периоду. И сада, знатижељници се могу бањати у овом купатилу. Бањска вода с обзиром на веома високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање разних врста простора, и производних хала у производњи поврћа, воћа и цвећа.
Мир, природа и историја
Док је у другој половини јула Србијом “харала” несносна врућина, Јошаничка Бања, била је “заштићено подручје”. Јутро и вече су свежи, а дневну врућину ”разбијао је” поветарац, те након посете базенима , није било тешко отићи до неколико предивних места. Поред Копаоника, ту близу су излетишта Ђоров мост и Кадијевац. А десетину километара даље су средњовековни манастири Градац, Стара и Нова Павлица, Студеница и Ђурђеви ступови. А ко хоће да обнови или прошири историјска знања, у самом центру Бање је споменик и спомен соба Милунке Савић, а триста метара узбрдо, је спомен биста патријарху Герману. Близу су и њихове родне куће. Да подсетимо, Милунка Савић била је српска хероина балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“ и жена са највише одликовања у историји ратова. За велику храброст Французи су је прозвали српска Јованка Орлеанка. Милунка се у ратовима 1912. и 1913. године борила преобучена у мушкарца. Њен пол је откривен тек након рањавања у Брегалничкој бици. Ова хероина је добила многа одликовања, међу којима су и два француска ордена Легије части и медаља “Милош Обилић”. Једина је жена на свету која је носилац француског ордена Ратни крст са златном палмом. Милунка Савић је у српском народу остала заувек упамћена као синоним за храброст. Споменик Милунки Савић у родној Јошаничкој Бањи откривен је1995. године. Овај импозантан споменик у природној величини дело је вајара Љубише Манчића. Једини је споменик, који је подигнут у знак сећања на незаборавну и непоновљиву Милунку. Он је део меморијалног комплекса у самом центру Јошаничке Бање, чија је санација започела крајем 2018. године. У оквиру комплекса је и спомен-соба посвећена Милунки Савић, отворена је 2020. године, а занимљива је мултимедијална поставка, састављена од неколико сегмената. Централно место изложбе припада интерактивном мозаику са Милункиним фотографијама, иза којих се крију аутентични филмови из ослободилачких ратова. Други сегмент приказује услове у којима је ова храбра жена ратовала – то су два импровизована војна рова, као и скулптуре – војници и њихове униформе, заставе и оружје које су употребљавали. Трећи део поставке представља изложба предмета из ратног периода. А седам километара далеко од центра Бање и споменика Милунки Савић, налази се њена родна кућа, у селу Копривница. Мештани кажу, годинама је била запуштена, у корову, а обновљена је 2015. на захтев и под надзором Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Поред куће, обновљена је и окућница, па се може видети пекара, вајат за дрва, салаш. У кући се налази мања етнолошка поставка са предметима из времена када је Милунка Савић живела у Копривници. Кућа је обновљена на аутентичној позицији, на истим темељима, а од октобра 2016. сваке године испред куће одржава се манифестација “Дани Милунке Савић”. До куће Милунке Савић још увек нема асфалта, може се доћи макадамом, када се са главног пута Биљановац- Јошаничка Бања скрене, и потребно је три километра који се могу прећи и пешке. Природа је лепа, има доста хлада.
Родно место и патријарха Германа
Недалеко од споменика Милунки Савић је спомен-биста патријарху Геремну. Од белог мермера, на узвишењу, стотинак метара од центра Бање, делује импозантно. Подигнута је 2021. поводом тридесет година од упокојења патријарха Германа. У непосредној близини је црква Успења Пресвете Богородице. Патријарх Герман рођен је 1899. овде у Јошаничкој Бањи у учитељској породици, на крштењу добио је име Хранислав. Био је патријарх од 1958. до 1990. године. Кућа у којој је рођен налази се у самом центру насеља Јошаничка Бања, на улазу у парк са термалним изворима, није отворена за посетиоце, нити има обележја да је то његова кућа. Због наводне блискости са комунистичким режимом, критичари су га звали црвени патријарх. Једна од његових највећих заслуга је та што је успео да се избори за наставак градње Храма Светог Саве у Београду и после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Патријарх Герман је пуно радио на отварању богословије и издавању црквених листова за верско просвећивање српског народа. Обновио је и рад православне богословије у манастиру Крки. Када је 1989. сломио кук, био је то почетак болести која је трајала до краја његовог живота. Његове дужности преузео је Митрополит загребачко- љубљански Јован, а убрзо, 1990. године изабран је нови патријарх, дотадашњи епископ Рашко-призренски, Павле. Следеће, 1991. патријарх Герман је преминуо, и сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду. Остао је упамћен као један од најдуговечнијих патријарха у историји Српске православне цркве, 32 године био њен поглавар. Зна се и податак да је у његово време дошло до раскола Српске православне цркве у Америци, који је у међувремену превазиђен, али је у његово време дошло и до раскола у Македонији, који је скорије проблематично решен.
Данас о животу и раду патријарха Германа сами мештани Јошаничке Бање мало знају, док о животу и јунаштву Милунке Савић готово све детаље знају и радо упућују на место где јој се налази родна кући, као и на спомен комплекс, у коме је на један савремен технички начин приказан њен живот, али и историја српског ратовања током Балканских и Великог рата. А да не заборавимо, мештани Јошаничке бање су изузетно љубазни, гостољубиви и спремни да покажу и докажу да у ову бању вреди доћи.
