На нешто мање од двадесетак километара од центра Ниша, на планинском подручју Калафата и Грамаде, налази се село Јасеновик. Припада нишкој градској општини Пантелеј, а медијску пажњу у Србији привукло је 28. фебруара кад су се у њему, додуше под „контролом“ полиције, готово директно срели студенти – пешаци Београдског и других универзитета на путу ка родном граду римског цара Константина у коме је 1. марта одржан „Студентски едикт“ и присталице Српске напредне странке које су аутобусима кренуле пут Зајечара на скуп председника Србије Александра Вучића. Аутобуси са напредњацима изабрали су „рикверц“, док су студенти трчали за њима да се „поздраве“, уз повике: „Зашто бежите“, „Пумпај“, „Победа“! Студентска колона наставила је пут за Ниш држећи ритам уз покличе: „Јачи смо од челика, снага нам је велика“.
Ова такорећи „филмска“ сцена из нишког Јасеновика, место са истим именом и преосталих педесетак српских кућа постоји и код Новог Брда у Косовском Поморављу, део је оптимистичне атмосфере побуњене Србије у којој се више од месец дана шета уздуж и попреко, али само до административне линије иза које се у јужној српској покрајини, уз (не)званичну сагласност и мук актуелне власти СНС у Београду, учвршћује уставно-прави систем самопроглашене косовске државе. У протеклим месецима било је и гажења и пребијања студената, претњи и отказа многима који су подржали њихов бунт, „контрамитинга“ власти, теренске кампање председника Србије Александра Вучића, самопроглашеног главног светског „терминатора“ за „обојене револуције“ намерног да их искорени широм планете, о чему ће написати и уџбеник – будући светски бестселер.
Током масовног „Студентског едикта“ у Нишу који је 1. марта био „центар“ побуњене Србије у који је стигла и група Срба са КиМ, а уочи најављеног скупа у Београду 15. марта „15 за 15“ на који су студенти позвали „целу Србију“, Вучић је из Зајечара најавио да после „пропале обојене револуције обавезно долази успешна контрареволуција“. Многи су у томе препознали председниково призивање грађанских сукоба у Србији, али су напредњачки функционери одмах појаснили да у Београду 15. марта неће бити контрамитинга СНС на који је, према Вучићевим речима, требало да буде позвана такође „цела Србија“, као и да неће бити „репресије према онима који протестима малтретирају грађане“.
„Ако је такозвана обојена револуција пропала, није потребна контрареволуција“, узвратили су студенти Универзитета у Београду на председникове „претње“, чији су таблоиди и пре скупа у Ниша за 9. март и 34. годишњицу великих београдских демонстрација против режима Слободана Милошевића најављивали „Мајдан“ у престоници Србије. У време писања овог текста зна се само да студенти за 15. март планирају промену концепта протеста, али детаљи и место одржавања скупа нису још били саопштени. Београдске власти, стицајем околности, већ неко време навелико копају испред Скупштине и Председништва Србије као и на централном градском тргу и околним улицама. Српски парламент биће вероватно једно од ретких таквих здања, чија ће главна фасада и улаз гледати на голи бетон за нова паркинг места, која ће бити „тампон“ за свако масовније окупљање испред централне државне институције.
До протеста 15. марта у Београду, који многи на обе стране очекују као неку врсту кулминације и коначне, могуће и политичке артикулације студентског бунта, најављени су протести свих просветара Србије у Чачку, нови генерални штрајк, здружени протести студената и радника у главном граду Србије, уз свакодневне блокаде „15 мунута тишине за 15 жртава“ у Новом Саду, као и да српски парламент коначно констатује оставку одлазећег премијера Милоша Вучевића, коју је поднео још 28 јануара након што су студенте у Новом Саду претукли батинаши који су изашли из просторија СНС, чији је Вучевић председник.
„Кад Народна скупштина констатује оставку председника Владе, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана констатације оставке председника Владе, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе”, предвиђено је чланом 132 Устав Србије.
Највишим државним правним актом прописано је и да парламент констатује премијерову оставку на првој скупштинској седници од њеног подношења, што су напредњаци одложили до 4. марта кад су најавили и расправу о законима који тиче образовања, а којима би требало да буде испуњен четврти студентски захтев – повећање средстава за државне универзитете од 20 посто. Са остала три захтева који се тичу објављивања комплетне документације у случају надстрешнице у Новом Саду, процесуирања одговорних и нападача на студенте власт не стоји најбоље, иако тврди супротно, а без пропуста није било ни председниково помиловање ухапшених и приведених на протестима.
Група универзитетских професора и стручњака из различитих области формирала је Анкетну комисију за случај надстрешница, која је констатовала да у документацији обимној више од пола милиона страна коју је Влада Србије објавила на три сајта недостају суштинска важна документа и упозорила да истрагу воде три тужилаштава, што отвара питање статуса доказа и могућност развлачења евентуалних судских процеса до бескраја.
Ни актуелна борба власти против корупције нема никакве везе са надстрешницом на Железничкој станици у Новом Саду, али се хапси на све стране. Коментаре опозиције о позадини појединих закаснелих хапшења какво је наводни прислушни центар у Електродистрибуцији Србије председница српског парламента Ана Брнабић прогласила је “причама за чике у белим мантилима”. Као “Вучићева десна рука” истовремено јавно тврди да председник Србије не би пристао на захтев опозиције за формирање прелазне владе “чак да га она лично моли три дана”, а да то “не би прихватили ни његова породица, а ни деца”, шта год то значило у парламентарној републици.
Како ствари стоје, студенти који су се “едиктом” у Нишу обавезали да ће “градити државу која ће припадати свима, у којој ће правда и слобода бити јаче од било ког појединца, а у којој се власт неће служити народом, већ ће она служити народу”, још ће шетати српским друмовима, иако власт нема још много времена “за куповину” и наводно не жели нове парламентарне изборе.
„Вучићу, у Нишу си имао 246.000 грађана Србије. То је више него што Ниш има становника… То је јасан сигнал незадовољства народа и потреба за озбиљним политичким реформама. Уколико си истински патриота и желиш добро Србији, неопходно је да се формира прелазна влада која ће променити изборни закон, сменити уредништво РТС-а и расписати изборе на свим нивоима. Ако то не учиниш, бићеш одговоран за грађански рат у Србији”, поручио је преко друштвених мрежа 1. марта из Ниша генерал-мајор у пензији Момир Стојановић, некадашњи први начелник Војнобезбедносне агенције, родом из Ђаковиће, сад председник Српског националног већа КиМ.
Он у овој поруци није помињао КиМ. Опоненти Вучићеве политике међу српским политичарима на КиМ, верују да је у овом тренутку довољно то што се студент у протесту залажу за поштовање Устава, а да је за очување КиМ у саставу Србије потребно најпре промени систем у Београду. Да ли је то довољно? Да ли КиМ има довољно времена за нова очекивања која није испунио ДОС пре четврт века после пада с власти Слободана Милошевића, за чијег је мандата јужна српска покрајина постала протекторат УН после НАТО бомбардовања СРЈ? Не треба затварати очи ни пред чињеницом да и многи који подржавају студенте имају проблем са њиховом идеолошком, духовном, па и идентитетском недефинисаношћу у којој готово да нема КиМ. Истовремено на турнеји по Србији Александар Вучић тврди да је реч о “обојеној револуцији”, чији је циљ “његова глава” зато што је “чувар Косова”.
Где су у свему томе преостали Срби из јужне српске покрајине?
Труде се да у условима наметнуте власти у Приштини буду део процеса у матичној држави у којој желе и верују да живе. Од празника Светог Саве 27. јануара они су у српском делу Косовске Митровице одржали више скупова „15 минута тишине за 15 жртава“ због пада надстрешнице у Новом Саду. Најпре приватну иницијативу преузели су студенти Универзитета у Приштини са седиштем измештеним у овај подељени град на Ибру. На та окупљања, као подршка, повремено долазе и њихови суграђани студенти који се школују ван КиМ, док српски студенти и грађани са КиМ на велика окупљања у остатку Србије, каква су била у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу одлазе и уз помоћ српских приватних превозника са севера КиМ, који су их бесплатно возили на те скупове. Од колега из Новог Сада стигла им је порука захвалности у којој кажу да стоје уз њих „у заједничкој борби за истину и правду“.
Али, као и у остатку Србије и на КиМ живе људи који егзистенцијално зависе од актуелног режима у Београду и део су његовог „каравана“ подршке сваком потезу Вучићеве власти. Предајом Приштини свих српских институција, осим просвете, здравства и културе за сада, Београд је егзистенцију већине Срба на КиМ везао за своју добру вољу и разне донације. Да ли је Вучић спреман да их употреби и као „Преторијанску гарду“, како тврде његови политички неистомишљеници међу Србима на КиМ.
СНВ КиМ, Покрет Срба са КиМ Отаџбина и Српски национални форум јавно су упозорили да „Александар Вучић преко Српске листе, широм КиМ организује Србе да поставе шаторе испред зграде Председништва на Андрићевом венцу да би чували председника и његову владарску фотељу од најављеног масовног окупљања побуњеног народа“. У саопштењу се наводи да је реч о 500 људи, који би у Београд требало да дођу 12. марта и да за „пристојну дневницу уз обезбеђену храну и пиће“ у Вучићевој „одбрани“ остану најмање 25 дана. Сва три удружења позвала су сународнике да не пристану на „издајнички мазохизам“ јер сад кад се „цела Србија побунила против издајничког и криминалног режима Александра Вучића, Срби са КиМ не смеју да буду на супротној страни“.
Иста сазнања има и Бранимир Стојановић из Српског народног покрета. Он је изјавио за београдске медије да се за “долазак у Београд траже мушкарци који немају деце и нуди им се дневница од 20 до 50 евра”.
„У првом налету, 12. марта власт планира да у Београд доведе 750 Срба, а потом пет смена на пет дана, као ‘живи зид’ око Председништва Србије, како би их искористила као мамац за инциденте и разбијање студентских протеста”, наводи Стојановић, бивши градоначелник Грачанице у косовском систему локалне самоуправе.
Да ли је то последње што Вучић још може да учини за преостале Србе на КиМ – које је као неовлашћени главни преговарач предао властима самопроглашене косовске државе – да их сукоби са грађанима у остатку Србије где се навелико спекулише о постојању тајних листа за одстрел политичких неистомишљеника који тихо напуштају Београд? То што у актуелним протесним и контрареволуционарним причама нема много места за КиМ, не значи да је тамо живот стао и не се одвијају изборни и други политички, безбедносни и нови насилни потези Приштине.
На КиМ 9. фебруара одржани су први редовни парламентарни косовски избори од једностраног проглашења косовске независности 2008. под протекторатом УН на делу територије државе Србије. На њима је, према званичним подацима Централне изборне комисије Косова, право гласа имало је 2.075.868 бирача, од којих 1.970.944 живи на КиМ, док је 104.924 регистровано изван места пребивалишта.
За разлику од Немачке у којој су већ познати резултати четвртих ванредних парламентарних избора после Другог светског рата, одржаних 23. фебруара, на којима је гласало више од 59 милиона бирача, на КиМ се још броје гласови. Процене да су да ће то трајати могуће и до средине марта, што је прворазредни политички скандал који се не може оправдати ни спекулацијама дипломатских кругова да иза свега стоје, наводно, „прсти“ Америчке амбасаде у Приштини и да су за све криви „условни гласови“ на које је Курти у задњи час пристао.
Према незваничним резултатима, које ЦИК сваког дана објављује на парче, највише гласова добило је Самоопредељење Аљбина Куртија, али највероватније неће имати потребну већину од 62 посланичка мандата у косовском парламенту да самостално формира нову владу. Нико из опозиције косовских Албанаца не жели у коалицију са Куртијем, али ни три најбоље пласиране опозиционе странке заједно немају потребну скупштинску већину. Опозиција косовских Албанаца жели владу без представника косовских Срба. Мандат за формирање владе свакако ће добити Самоопредељење, које има шест месеци за тај посао, у противном иде се на нове изборе, што западне дипломате за сада не разматрају као могућност.
Они више него жмуре на наводне „техничке проблеме услед преоптерећености система“, како ЦИК зове компликације са изборним резултатима. Запад инсистира се на што бржем формирању нове владе, у којој пре свега САД , не желе Куртија. Иако су западне дипломате пре изборе биле сигурне да власт у Приштини преузима садашња опозиција, сад постају свесне да би избацивање Куртија „из игре“ са високим изборним резултатом на дуже стазе могло да буде контрапродуктивно.
За 120 мандата у новом сазиву косовског парламента борило се 1.280 кандидата са 28 изборних листа, од тога за 10 посланичких места гарантованих српској заједници, шест српских партија. Српска листа, по свој прилици неће добити свих 10 мандата, а Ненад Рашић, једини Србин министар у Куртијевој одлазећој влади и председник странке “За слободу, правду и опстанак” јавно прича да се на терену “нуди огроман новац да би се поништили гласови” којима је његова странка добила бар једно посланичко место. Спекулише се да би у нови сазив косовске скупштине као посланик могао да уђе и представник још једне српске странке. Србе су да изађу на последње косовске парламентарне изборе јавно позвали власт у Београду и епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић).
Александар Вучић, који је у постизборној ноћи прогласио апсолутну изборну победу Српске листе, која је била и званични фаворит Београда ћути. Курти је невезано за постизборне компликације и бламажу наставио са гашењем преосталих српских институција на КиМ, што многи сматрају последицом Вучићевог прихватања Француско-немачког плана и његовог извршног анекса Охридског споразума.
Косовска полиција 21. фебруара пломбирала је све објекте центара за социјални рад у општинама на северу КиМ: северном делу Митровице, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу. Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ Ваде Србије, саопштио је да корисници социјалне помоћи неће остати без принадлежности, али није појаснио грађанима где могу да обнове потребну документацију за социјална давања. Сви папири сада се добијају изван КиМ.
У првим данима марта стигла је и вест да је више десетина радника угашене српске општине Штрпце добило позив за саслушање због „подривања уставног поретка Косова”. Они се воде као осумњичени, саопштио је Далибор Јевтић из Српске листе, градоначелник Општине Штрпце у косовском систему локале самоуправе и бивши министар у једној од косовских влада. Због заплене документације током упада КПС и затварања српских општина и других институција многи Срби који су њима радили, сада страхују да би могли да понове судбину колега из Штрпца. Београд на све то ћути.
Шатори за Председника
Као и у остатку Србије и на КиМ живе људи који егзистенцијално зависе од актуелног режима у Београду и део су његовог „каравана“ подршке сваком потезу Вучићеве власти. Предајом Приштини свих српских институција, осим просвете, здравства и културе за сада, Београд је егзистенцију већине Срба на КиМ везао за своју добру вољу и разне донације. Да ли је Вучић спреман да их употреби и као „Преторијанску гарду“, како тврде његови политички неистомишљеници међу Србима на КиМ.
СНВ КиМ, Покрет Срба са КиМ Отаџбина и Српски национални форум јавно су упозорили да „Александар Вучић преко Српске листе, широм КиМ организује Србе да поставе шаторе испред зграде Председништва на Андрићевом венцу да би чували председника и његову владарску фотељу од најављеног масовног окупљања побуњеног народа“
„Промоција демократије“
На Припремном састанку Круга председника 20. Конгреса Европске конференције уставних судова (ЕКУС), који је организовао Уставни суд Албаније у Тирани, косовски Уставни суд примљен је недавно као пуноправни члан овог форума уставних и врховних судова Европе, саопштено је из Приштине.
“Приступање овој организацији није мотивисано политичким разлозима, већ тежњом да суд заузме заслужено место међу институцијама које промовишу демократију”, изјаво је Неџми Реџепи, председник Уставног суда Косова, који је више пута до сада покушавао да постане члан ЕКУС-а.
Уставни суд Србије који је претходних година уредно извештавао јавност о спречавању чланства Приштине у ЕКУС-у, није се огласио поводом уласка Уставног суда Косова у ово удружење.
