Први пут од увођења протектората УН на Косову и Метохији 1999, државна обележја Србије била су забрањена на простору њене јужне покрајине одлуком власти самопроглашене косовске државе. Хапшења и у Београду и у Приштини, на Газиместану. Хоће ли се градити још два моста у Митровици
Овај 636. Видовдан памтиће се по два преседана. Први пут од увођења протектората УН на Косову и Метохији 1999, државна обележја Србије била су забрањена на простору њене јужне покрајине одлуком власти самопроглашене косовске државе која од последњих парламентарних избора 9. фебруара не успева да формира нову скупштину и владу. У остатку Србије 636. година од Боја на Косову није био ни државна идеологија ни духовна вертикала – престоница Србије, виђена очима западних извештача, нашла се на рубу грађанског рата због сукоба полиције и параполицијских група које је режим у Београду извео против студената и грађана који дуже од седам месеци траже истину о паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. у коме је нестало 16 живота. Неспремност власти да обелодани целокупну грађевинску и финансијску документацију о спорној реконструкцији новосадске Железничке станице, која у тренутку несреће није имала употребну дозволу, проширила је захтеве студената у бунту на расписивање ванредних парламентарних избора од којих се режим брани полицијом и „лојалистима“ Александра Вучића у окупираном београдском Пионирском парку „Ћациленду“и изван њега.
„Слика која се не може избрисати је следећа: албанска полиција на КиМ брутално хапси слављенике Видовдана; вучићевска полиција у Београду брутално хапси слављенике Видовдана. Некада, на Видовдан 1389. Срби су бранили своју слободу од турских провалника: данас, на Видовдан 2025. Срби се боре за своју слободу против унутрашњих узурпатора – криминалног режима и албанских сецесиониста. Порекло овог удруженог узурпаторског деловања датира из марта 2013, од заједнички потписаног документа – Првог бриселског споразума о нормализацији односа између владајућег режима у Србији без Косова и албански запоседнутог Косова без Србије. Како је тада почело, тако траје до данас, уз употребу меких и тврдих средстава принуде. Видовдан ове године сведочи о обостраном бруталном пиру узурпатора из Београда и Приштине“, пише Слободан Самарџић, бивши министар за КиМ у влади Војислава Коштунице, у коментару „Два Видовдана у поробљеној Србији“.
Самарџић истиче и да је овог 636. Видовдана, „према званичним подацима две полиције – српске и шиптарске – у Београду ухапшено седамдесет учесника митинга, а на Газиместану седамнаест од присутних на верској свечаности“. „У релацији према броју учесника, албанска полиција била је ефикаснија, али како се ствари у остатку Србије одвијају, српска полиција има добре изгледе да је превазиђе. Свеједно, две полиције изложиле су истоветан разлог за примену силе – спречавање ремећења јавног реда и мира. У Србији се све више практикује албански рецепт сузбијања отпора Срба у Покрајини. Данашњи режим у Србији обрачунава се са побуњеним становништвом онако како годинама уназад то чине шиптарске власти Србима на КиМ, који су остали без било какве заштите званичне Србије. Ова два репресивна режима у својим неделима имају заштиту западних држава – САД, већине држава ЕУ и саме ЕУ – које на „Косову“ и остатку Србије прижељкују поредак тишине како би га користили за материјално и морално уништење вредности и врлина српског народа. Србија готово деценију и по живи под том западном паском, али не и њен режим и његове привилеговане присталице. У њихово име, једна криминална хунта компромитује националне симболе, а друштвени покрет, који их на велика врата враћа у јавни живот, подвргава голом насиљу“, оцењује професор Самарџић.
Иако се КиМ одавно „прелило“ на остатак Србије, део опозиције и српске интелигенције тек сад почиње да схвата да нема „механизма“ дисциплиновања које режим Александра Вучића није испробао над Србима на КиМ пре него што га је применио над политичким неистомишљеницима северно од админстративних прелаза који су током његове власти постали „међудржавне границе“. Од 636. Видовдана широм остатка Србије побуњени студенти и грађани живе на барикадама за чије уклањање власт све више користи „разбијаче“ под фантомкама, без званичних полицијских ознака.
Залетања „полицијских“ Хамера у мирне демонстранте, привођења, хапшења, па и пребијања не само студената и грађана него и малолетника постају свакодневна појава. Иницијатива Побуњени универзитет формирала је после Видовдана Академски кризни центар који прикупља информације о хапшењима и притисцима. Овај текст написан је у цик зоре после немирне ноћи на београдским улицама коју су додатно оптеретили снимци са друштвеним мрежа о полицијском нападу на мирне студенте Правног факултета и повреди аутономије Београдског универзитета.
Високо школство у Србији опасно се замерило актуелном режиму, а Вучић који месецима исцрпљује непослушне Београђане колапсом саобраћајног и сваког другог живота престонице због „Ћациленда“, сад покушава да бес и незадовољство грађана због ове зоне сумрака у центру града пренесе на барикаде тоталним укидањем јавног превоза и кад за то нема разлога. Рачуна и на тропске врућине, као и на све потенцијале репресије којима располаже.
„Кад је неко на блокади викнуо: “Пази, мурија!” пола полицајаца у фантомкама се разбежало…Старе навике се тешко напуштају“. Да ли је ово је само штос са друштвених мрежа, имајући у виду јавне медијске приче да власт користи и „добре услуге“ људи са друге стране закона? Ко год да је у разним „полицијским“ униформама, са или без фантомки и то не само у Београду, није га мимоишла ни „косовска клетва“ са друге стране барикада – „Идите на Косово“, „СНС Шиптари, Косово сте издали“…
То није све. Студенти у бунту јавно су саопштили да „У Ћациленду дежурају људи из Бањске, које су Александар Вучић и Милан Радоичић довукли тако што су их уценили да ће бити испоручени Куртију“. Иако је контраверзни бизнисмен Радоичић дуго био Вучићев главни свемогући преговарач „из сенке“ са Приштином у свим политичким и другим аранжманима са Српском листом, уочи 636. Видовдана Основни суд у Приштини прогласио га је одговорним и за убиство Оливера Ивановића, председника Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“. У тренутку атентата 16. јануара 2018. Ивановић је био одборник у Скупштини општине северна Митровица у косовском систему локалне самоуправе, где је на власти била Српска листа.
На основу снимака са друштвених мрежа београдски и приштински медији наводно су утврдили и идентитет четворице Срба са КиМ које је Специјално тужилаштво Косова оптужило за тероризам и тешка кривична у контраверзном оружаном сукобу у Бањској 24. септембра 2023. у коме су убијени један припадник КПС и, званично тројица, а незванично осморица Срба. Овај до краја неразјашњен оружани испад на делу државне територије Србије под протекторатом УН, за који је Радоичић јавно преузео одговорност, користи се као уцењивачки потенцијал Запада и Приштине у преговорима са Београдом, а на терену био је прекретница у спровођењу Француско-немачког плана и његов оперативног дела – Охридског споразума, чији је резултат албанизација већински српског севера КиМ и новог тихог масовног исељавања Срба. Уочи 636. Видовдана Приштина је себи дозволила и протеривање са КиМ више од десеторо тамошњих Срба, реч је о српским полицајцима и држављанима Србије, а да Београд није ништа конкретно званично предузео, иако је реч о једном од најцрњих кршења Резолуције 1244 СБ УН на основу које је уведен протекторат УН на овом делу међународно признате државне територије Србије.
На политичку напетост и „двострука“ хапшења у Србији у уставним границама дошла је такорећи „видовданска“ изјава председника САД Доналда Трампа да је решио косовски проблем и да је наводно трговинском уценом спречио сукоб јер се „Србија ове године спремала да крене у нови рат против Косова”. Без било каквих детаља “миротворац” Трамп то је званично изговорио у Овалном кабинету Беле куће на заједничкој конференцији за медије са министрима спољних послова Конга и Руанде пошто су ове две афричке земље постигле мировни споразум уз посредовање САД.
Осим овог Трамповог јавног оправдања за приштинске фобије од наводне српске инвазије, више него очигледна заједничка “игра” власти у Београду и Приштини, уз помоћ међународних званичника добила је 1. јула и конкретнији трговачки замајац у виду реализације финансијске помоћи Европске комисије намењене делу Југоисточне Европе – такозваном „Западном Балкану“ под којим се у ЕК подразумевају: Србија, Црна Гора, Северна Македонија, БиХ, Албанија, Турска и Косово. Реч је о износу од шест милијарди евра. На састанку са Мартом Кос, комесаром за проширење и добросуседске односе ЕУ, у Скопљу су 1. јула били и председник Србије Александар Вучић и одлазећи премијер Косова Аљбин Курти, којима је као и осталим балканским колегама јасно речено да “без сповођења реформи нема новца из Плана раста за Западни Балкан”. За Београд и Приштину важе и додатни политички услови – „напредак у нормализацији односа и спровођењу постигнутих споразума”, с тим што Србија треба и да “утврди одговорност за насилни нападе на косовску полицију 24. септембра у Бањској и Кфор 29. маја 2023.
Иако је самопроглашена косовска држава од 15. априла фактички политички парализована, у време писања овог текста ни из 40. пута није успела да конституише нови скупштински сазив у коме би требало да седе и Срби. О новој влади, на којој инсистира Запад нема ни говора. Курти је већ кренуо у предизборну кампању не само за расписане редовне локалне него и све реалније ванредне парламентарне косовске изборе. Вјоса Османи, председница самопроглашене косовске државе, за 12. октобар расписала је редовне локалне изборе на КиМ и преузела улогу посредника у разрешењу институционалне кризе. То је што је сам Курти на консултацијама у Председништву Косова обећао да ће решити проблем новог парламента и владе у року од 30 дана, не значи да ипак неће ићи и на нове парламентарне изборе, мада се томе Запад противи.
Како ствари стоје, мостови су поново важна Куртијева преизборна тактика. Месецима пре избора 9. фебруара он предизборну кампању почео око отварања главног моста на Ибру који дели албански јужни од северног српског дела Косовске Митровице. Акцију су зауставили отпор Срба и противљење Запада. Сад је на делу нови план – два нова моста на Ибру у овом подељеном граду. Радови су почели 1. јула, камен темељац положио је Курти лично.
“Два нова моста спојиће северни и јужни део Косовске Митровице, који би требало да буду изграђени до октобра месеца. Један је за аутомобиле у близини Општине Северна Митровица, а други – пешачки, са јужне стране у правцу Три солитера“, кажу у одлазећој Влади Косова.
Иако га је ЕУ позвала да се „суздржи“ од овог подухвата, Курти је изјавио да очекује подршку Брисела јер „владе које граде мостове то заслужују“. Курти тврди да су „ови пројекти резултат Меморандума о сарадњи између косовског министарства животне средине, просторног планирања и инфраструктуре и две општине – северне и јужне Митровице“, као и да је „укупна вредност подухвата близу три милиона евра“. Против нових мостова су Срби са КиМ, чији су политички представници хапшени због јавног протеста против Куртијевог полагања камена темељца, као и званични Београд, до душе вербално као и до сад, а неслагање је исказала и Амбасада Немачке у Приштини.
Између Куртијеве предизборне мостоградње и ко зна још чега на КиМ и Вучићевих полицијских и (не)насилних напора да до Експа избегне ванредно гласање у остатку Србије, простор за опстанак Срба у јужној покрајини све је мањи. Да ли је „тројац“ – Београд, Приштина и „међународно заједница“ коначно нашао „модел“ за етнички чисто КиМ без Срба, уколико нису ни Куртијеви нити Вучићеви „лојалисти“?
Између Славије и „Ћациленда“
Један од проблема целе Србије у уставним границама је потпуна подвојеност „за“ и „против“ Вучића, студената, ванредних избора… Заборавља се да непогрешивих нема, чак ни кад су у питању студенти у бунту који су на Видовдан поновили пропуст од 15. марта кад су се скидањем редарских прслука оградили од скупова које су сами организовали и позивали на масовност. Тиме су отворили простор за све врсте провокатора, исценираних инцидената, полицијску интервенцију… Ни београдски Трг Славија није срећно решење за масовна окупљања ни стратешки нити симболично. На крају, уместо да се на Видовдан иде на Газиместан, ове године Срби су себи дозволили рат на београдским улицама између Славије и „Ћациленда“. Чак и међу онима који подржавају протесте постоји питање чему служи расипање енергије протеста, времена и људи у блокадама без решавања главног проблема на Андрићевом венцу. Какво је реално политичко стање у Србији показаће и да ли је опозиција спремна да у садашњим околностима бојкотује рад српског парламента, али и да извуче поуке из локалних избора у Косјерићу и Зајечару које је режим доживео као „бити не бити“ користећи све врсте „чуда“, како је Александар Вучић, назвао примењене пресије и изборне неправилности.
Газиместан, Раваница, Крушевац…
На Газиметану 636. Видовдана није било високих српских званичника. Актуелна власт је на министарском нивоу сад већ традиционално обележила Видовдан у Крушевцу. Из Српске патријаршије саопштено је да је поглавар СПЦ патријарх Порфирије (Перић) 28. Јуна на Видовдан служио свету литургију пред моштима светог кнеза Лазара у манастиру Раваници. У Грачаници литургију и парастос на Гиземестану српским витезовима и војсковођана погинулим од Косовског боја до данас служили су: митрополит црногорско-проморски Јоаникије (Мићовић), владике врањски Пахомије (Гачић), рашко-призренски Теодосије (Шибалић) и славонски Јован (Ћулибрк). Ни Епархија рашко-призренска нити Српска патријаршија нису се оглашавале поводом хапшења на Видовдан Срба на КиМ који су носили српску заставу или на одећи имали историјске симболе.
Црвени косовски божур Председништво Српског националног већа КиМ једногласном одлуку додело је студентима у специјалну повељу „Видовдански црвени косовски божур“, који им је на Видовданском скупу у Београду уручио Момчило Трајковић. „Студенти у блокади својим проактивним деловањем у општој конфузији која низ година влада у српском друштву и држави Србији охрабрују демократске снаге у Србији и грађане Србије у тражењу излаза за мирно решавање нагомиланих друштвених и политичких конфликата. Залагање студената у блокади за успостављање демократских институција које треба да управљају српским друштвом и српском државом, као и залагање за поштовање Устава и очување територијалног интегритета Републике Србије, вредности су које су у складу са стратегијом СНВ за решавање државног и националног питања српског народа, односно, питања КиМ и положај нашег народа на њему. Њихов захтев за поштовање Устава и функционисање институција система, громогласно певање химне и махање заставама Републике Србије, захтеви за променом система, порука Александру Вучићу да „није надлежан“ и порука да се мане КиМ уствари је најискренија борба за Косово и Метохију! Ми добро чујемо вапај узнемирене и одлучне младости и осећамо је као нашу последњу шансу да спасемо достојанство Срба на КиМ, да спасемо КиМ, да спасемо Србију!“, поручили су из СНВ КиМ.
ИЗЈАВА ПРИНЦА НАСЛЕДНИКА ПОВОДОМ УЗНЕМИРУЈУЋИХ ДЕШАВАЊА И НЕДОПУСТИВИХ СЦЕНА НАСИЉА У СРБИЈИ
Београд, 3. јул 2025. – Поводом актуелних узнемирујућих дешавања и пораста немилих и недопуствих сцена насиља у нашој земљи, ЊКВ Принц Наследник Филип издао је следеће саопштење, оценивши да је мржња међу грађанима највећи пораз ида Србија мора да остане земља у којој се разлике решавају речима, а не силом.
“Драги народе,
Као наследник Круне и као неко ко дубоко верује у Србију, осећам дужност да се обратим у овим тешким данима за нашу Отаџбину.
Сведоци смо сцена које не смеју да имају места у земљи чија је традиција слобода, којој будућност лежи у јединству и достојанству свих грађана.
Нико не сме да буде нападнут зато што мирно брани своје уверење. Насиље над ненаоружанима, посебно студентима и ђацима није пут стабилности. Власт носи највећу одговорност да чува мир, а не да га угрожава.
Интерес државе није и не може да буде интерес било које странке. Србија припада свима, и онима који владају и онима који мисле другачије. Мржња међу грађанима је највећи пораз.
Србија мора да остане земља слободних и достојанствених људи, земља у којој се разлике решавају речима, а не силом.
Позивам све да се уздрже од свађа, да не забораве да смо један народ, једна земља. Позивам оне који доносе одлуке, да изнад свега ставе мир, безбедност и достојанство људи.
Нека нас води разум, стрпљење и љубав према Србији.
Бог чувао нашу Отаџбину и све њене људе.”
