Још увек сам био председник С.Н.одбране када сам отпутовао у Чикаго да учествујем у раду Конгреса ове старе патриотске српске организације. Намера ми је била да помогнем нашем Генералном секретару у објашњавању новопредложених Правила организације која је припремио брат Ђорђе Јовановић из Вашингтона који је уложио много труда у покушају да поједностави правила и усклади их са новом реалношћу у нашем чланству као и новим условима и приликама времена. Добрана Комненић и моја маленкост уложили смо много труда и времена да ова правила припремимо за Конгрес, заправо је Добрана та особа која је највише радила на тим новим правилима. Ја сам већ унапред имао намеру да се више не кандидујем за председника, а председништва сам се примио само у покушају да спасем организацију од престанка постојања. Нисам мислио онда, а не мислим ни сада да је добро да наш председник живи далеко од Чикага, што је заправо био главни разлог.
Не само да Конгрес није усвојио нова правила, него су неки чланови говорили да Добрана и ја можемо да одемо на робију због свога рада! Председавајући на Конгресу дозволио је да се напади на нас наставе, а Добрана и ја једва смо чекали да напустимо Чикаго. Гласао сам за новог председника, и он (брат Вујошевић) је био изабран.
Моје године као и моје здравље помогле су ми у одлуци да дам оставку на председништво. Српска народна одбрана наставила је са радом, а ја сам и даље остао њен члан и пријатељ. Неки људи критиковали су рад нове управе, али увек се нађу критичари, нарочито они који најмање доприносе. Српска посла!
Последњи Конгрес одржан је без мога присуства, а то је сасвим уреду. Не мора да значи да ми се све свиђало што је рађено, али су нам заиста били потребни нови људи. Човек од деведесет и једну годину не би требало да буде на челу организације. Неки од наших чланова, иначе добри људи, назвали су нашег новог председника војводом у мантији, што није ништа ново у нашој историји. Сетимо се само почившег Војводе Ђујића, четника који је спасао многе Србе од покоља хрватских усташа у Другом светском рату. Он иначе није био моја омиљена особа (углавном због његове улоге у нашем црквеном расколу раних шездесетих година прошлога века), али кредит мора да се да тамо где припада.
Наш нови председник је ватрени српски православни свештеник из Омахе, Небраска, човек у мантији, храбар (отац је петоро деце!), човек који никада не броји до десет пре него отвори уста, али би било непоштено да сумњамо у његове мотиве. Ја разумем, свештеник је обично много мекши и умеренији. Нека води годину дана. Ничије царство није довека, а ако се члановима не свиђа како ради и води могу да га смене на следећем Конгресу.
Има добрих људи у новој управи, млађих људи, и ја им желим све најбоље. Српска народна одбрана је добра српска патриотска организација, а ми једноставно немамо много Михајла Пупина или Јована Дучића, морамо да будемо стрпљиви са људима које имамо.
30. 7. 2025
