- Иако је са просеком 10,00 за три године завршио основне студије на Београдском универзитету, а онда за годину дана мастер студије на Универзитету Оксфорд и у Србији, млади физичар ће своје докторске студије радити у својој земљи! •
Млади Краљевчанин Душан Ђорђевић осво-јио је бројне награде на домаћим и светским такми-чењима. Овенчан златним медаљама за своје знање из физике – пре четири године најпре је одлучио да студира у Србији, потом за три године завршио основне студије физике на београдском Универзитету, а у протеклих годину дана мастер студије физике на Универзитету Оксфорд и, истовремено, на Универзитету у Београду.
Питали смо Душана: када се код њега јавила огромна љубав према физици, да ли је током школовања учио више од остале деце, како је налазио време за дружење и изласке, које награде су му најзначајније, колико се разликују студирање у Србији и у Енглеској, али и која је, по његовом мишљењу, највећа разлика између младих у Србији и у Енглеској и какви су му даљи планови?
Љубав према физици, открива нам Душан, јавила се већ када је у шестом разреду добио тај школски предмет. Одмах је било јасно да му се физика страшно допада. Уживао је радећи школске задатке, одмах почео и да се такмичи и да осваја награде за своје знање из физике.
– У седмом разреду сам полако постао свестан тога да је физика наука коју желим дубље да изучавам током свог живота. Наравно, то се потврдило тек у средњој школи, после које сам уписао Физички факултет Универзитета у Београду. Прве две године студија дао сам у року од годину дана, основне студије завршио за три године, а онда, паралелно уписао мастер студије и на свом факултету и на Универзитету Оксфорд – прича за „Слободу“ Душан о себи, физици и свом досадашњем академском и животном искуству.
Две године студија завршене за годину дана
Он истиче да је након завршене средње школе имао солидно знање, па му током прве две године студија које је дао за једну годину није било толико тешко као што би се можда могло претпоставити када чујете да је неко завршио две године за једну са оценом 10.00.
Признаје да јесте учио више од остале деце, али додаје да је „за неки већи успех то – неизбежно“. Учење му, каже, никада није представљало проблем, напротив! Увек је уживао учећи, поготово физику коју обожава:
– Физика је наука која описује свет око нас, а ја сам изучавањем физике изучавао све што мене окружује. Није то као историја у којој бих морао да учим податке напамет и да „идем“ кроз разне ствари које су други људи већ смислили. Ја сам кроз физику откривао свет, сазнавао сам како ствари функционишу, што је за мене јако узбудљиво и само по себи ме је терало да учим и напредујем.
Душану, ипак, никада није мањкало слободног времена за изласке и дружења, па је увек умео да се организује да погледа добру позоришну представу, оде на концерт, у провод са друштвом:
– Посвећивао сам више времена физици него неки просечан ученик или студент, али слободно време је јако битно за сваку индивидуу и без тога је немогуће остати сконцентрисан. Наравно да у животу умем да уживам као и свака друга млада особа.
Данас Душан, српски геније за физику, тешко може да одлучи која му је најдража од награда које је освојио на бројним домаћим и светским такмичењима. Подједнако су му драге оне које је освојио као ђак, али и оне до којих је дошао као студент.
– Из периода средње школе бих дефинитивно издвојио међународне Оллимпијаде из физике на којима сам остварио значајне резултате, а пре свега међународну Олимпијаду из физике 2017. када сам освојио златну медаљу. На трећој (технички мојој другој години студија) добио сам награду „најбољи студент на смеру“. Она ми је много драга и најзначајнија награда из периода основних студија. Да, награде из средње школе су најдраже, пошто су на светском нивоу и уложио сам велики труд да их остварим, али су и после њих дошле неке нове на које сам поносан.
Врло је занимљив Душанов одговор на питање о разликама о студирања у Србији и у Великој Британији:
– Можда просечан становник Србије није свестан, али – млади у Србији јако су талентовани и дефинитивно изнад европског просека, ако не и светског! Конкретно, на Физичком факултету у Београду, а верујем и на осталим факултетима у Србији су јако талентовани и вредни људи. Нажалост, нема их пуно! Физички факултет има јако мали број студената и, нажалост, сваке године све мање младих га уписује. То је највећи проблем наших образовних установа, иако је кадар који ради на факултетима јако добар, као и могућности да напредујете и учите. Немамо довољно људи заинтересованих да изучавају физику, па се некако на крају испостави да та наука, можда је глупо рећи да полако умире, али дефинитивно не живи пуним животом. Са друге стране, у Енглеској, али и у бројним другим земљама то није случај. Код њих физика цвета, јер постоји огроман број студената. Конкретно, Универзитет у Оксфорду који је један од најпознатијих универзитета на свету, а на којем сам ја радио мастер студије постоји велики број студената који уписују физику. Ту долази и велики број студената из свих крајева света и сходно томе огромна је конкуренција која вас, наравно, тера да напредује и да дате свој максимум.
Потребни су нам млади који ће волети физику
Управо то Душан види као основну разлику између студија у Србији и Енглеској, али – оно што је занимљиво, наш саговорник каже да квалитет студија код нас не заостаје за оксфордским. Напротив!
– Квалитет студија физике, што се тиче професора, материјала, комплетног наставног кадра у Србији је исти, можда чак и бољи, искрено, када упоредим оно што смо ми имали прилике да научимо на основним студијама. Понекад то стварно јесте и више, и боље, и квалитетније у односу на Оксфорд. Оно што нама недостаје су људи који желе да се баве физиком. Ми смо мала заједници и морамо некако наћи начин да се увећа, да привучемо младе људе, садашње средњошколце који ће заволети физику и потом уписати наш Физички факултет да би могли да се увере колико је физика предивна наука!
Душан каже како није био у прилици да упозна просечног студента у Енглеској, јер студенти Оксфорда нису просечни будући академци.
– Оксфорд је други најстарији универзитет на свету, а први на англосаксонском подручју, па су сходно томе студенти овог Универзитета екстремно мотивисани да дају свој максимум. Тешко је поредити такве студенте са просечним студентима. С друге стране, и код нас су студенти мотивисани, па се опет некако враћамо на то да је највећа разлика и највећа бољка нашег система физике то што имамо јако мали број људи који хоће да се баве физиком. Све остало су само нијансе у којима смо некад можда бољи ми, некад Енглези.
На трећој години основних студија, заједно са неколико колега са Физичког факултета на студентском такмичењу у Холандији, освојио је запажено друго место у Европи.
– Тај успех је прижељкиван, јер се наш факултет неколико година такмичио на том такмичењу, али никада до те године нисмо успели да се пробијемо у топ 10. Кад смо се пласирали на друго место, јасно је било да је то је феноменалан успех који је дошао после доста труда и напора уложеног у припреме. То је можда нешто где могу конкретно да упоредим знања које смо ми стекли са знањем остали студената широм Европе.
Откривајући своје даље планове, Душан нам прича да је завршио све обавезе на Универзитету Оксфорд и да сада само чека још резултате као потврду да је завршио мастер студије на Универзитету Оксфорд. Тренутно ради свој мастер рад на Физичком факултету Универзитета у Београду. Све ће завршити до септембра када планира да са завршена два мастера у октобру почне да ради докторат из физике у групи за гравитацију честица и поља на Београдском универзитету.
– Докторат ће трајати минимум три године, код нас понекад и више. Видећемо колико ће мени бити потребно да то завршим, а након тога – мој тренутни план је да се упустим у процес академског развоја: да постанем редовни професор, пре тога доцент, односно ванредни професор. Наравно да се бавим упоредо и истраживањима у области физике високих енергија. Сарадња са иностранством је, наравно, не само добродошла, него и пожељна. То је нешто што бих морао да остварим ако желим да мој рад буде примећен у свету – Душанова је визија година које долазе.
Универзитет Оксфорд уписују студенти буквално из целог света. Наравно, највише их је из Европе, али је пуно и оних који на студије у Енглеску долазе из Америке, из азијских земаља, чак и из Африке. Душан потврђује да уписати такав факултет није лако, али истиче да то великом број студената из Србије – полази за руком.
– Доста талентованих студената из Србије успева не само да упише Универзитет у Оксфорду или Кембриџу, него и да добије стипендију, Стипендија коју сам ја на Оксфорду добио покрила је све трошкове школарине, становања, исхране, уопште живота током студија. Без тога дефинитивно не бих могао да уопште приуштим себи живот у Енглеској, јер целокупна година студирања кошта негде око 40.000 фунти, што је нешто што је готово немогуће платити ако долазите из Србије – искрен је Душан.
На свој успех он је веома поносан, јер све ово није било лако остварити и додаје како му је неизмерно драго што је имао прилику да студира на Универзитету Оксфорд, јер је тамо и добио прилику да процени како са знањем стоји у поређењу са студентима из Европе.
– Још једном бих подвукао да постоји стварно велики број ученика из Србије који добију исту прилику, зато што су стварно јако талентовани, вредни и радни, што није случај са другим земљама у Европи. Поседујемо нешто изванредно што треба препознати, неговати и ценити, а ми имамо проблем одласка великог броја младих из наше земље. Нисам тачно упућен колики је то број младих људи који се сваке године исели из Србије, али знам да су то стравичне бројке. Морамо нешто да урадимо поводом тога. Мислим да је врло важно да људи схвате: колико год да су студије код нас добре, никада нећемо имати оно што имају најбољи универзитети широм света. Примера ради, колико год нешто поправљали ми никада нећемо моћи да стигнемо Оксфорд који постоји од око 1.100-те године. Они од тада имају репутацију најбољег универзитета у свету. Ми и не треба да тежимо да их достигнемо, јер ће увек постојати 10, 15, 20 најбољих студената који ће отићи, јер најбољи студенти одлазе и из Немачке, или Америке.
Душан сматра да проблем Србије није што одлази тих 15 – 20 најбољих студената, него хиљаде других:
– Не треба да покушавамо да вратимо 20 врхунских студената, јер ће они отићи свакако. Држава треба да омогући услове да ти остали млади људи који одлазе остану у земљи и да раде.
Душан, краљевачки геније за физику најесен ће започети своје докторске студије у Србији, Како истиче, не би могао да каже ни да је то најбоља опција за њега, јер је свестан да негде у свету сигурно постоје бољи услови да се професионално развија:
– Али, не могу да кажем ни да је то лоше опција за мене, јер је могуће сасвим пристојно студирати у Србији, поготово ако успете да нађете колаборацију са неким из иностранства, да би ваш рад био примећен.
На крају, Душан сасвим лепо примећује да је одлука отићи или остати у Србији – лични избор сваког појединца:
– Оно чему треба да тежимо јесте да млади када одлучују да ли да оду у иностранство или да остану овде, имају могућност да пореде добре особине иностранства и добре особине останка овде, да тада процене, на основу неких својих личних амбиција и циљева да ли је исплативо да оду у иностранство или не, а не да морају да гледају шта је лоше овде и да у неку руку „беже“ одавде. То је оно што треба поправити, а ових 20 студената који су најбољи ће свакако имати свој избор. Ако хоће да оду на светске универзитете, нико их не може зауставити – сматра Душан.
…
Комплетан текст у штампаној слободи Слободи
