На дан пред излазак овог броја, 9. октобра, сећамо се да је пре 88 година у Марсељу, у Француској, убијен краљ Александар I Карађорђевић, једина брана надолазећем фашизму и сепаратизму наших данашњих комшија који су коју годину касније и објавили рат не само Србима већ и моћној Америци.
Такође, у нашем српском свету тај дан је и дан рођења два великана који су Српству дали огроман допринос. Најпре, то је Михајло Идворски Пупин, српски научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД, рођен 1854.г у Идвору. За Српство у Америци и Отаџбини учинио је све што је могао, а то је било монументално у време када је заиста било неопходно. Пупин је најпознатији по својим бројним патентима, добитник је многих научних награда и медаља, као и Пулицерове награде (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“. Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске акаде-мије и почасни доктор 18 универзитета. Али, такође, своје Србе није остављао по страни – највећи део свог времена посветио је српским стварима, од оснивања добротворних фондова, помоћи српским ђацима, војницима и болницама до вођења националних организација попут Српске народне одбране у Америци, чији је оснивач био.
На овај дан 1892.г рођен је и једини Србин добитник Нобелове награде Иво Андрић, књижевник и дипломата. Његов роман „На Дрини ћуприја“ још увек треба проучавати да би се разумела Босна и Херцеговина. Ето, у прошлом броју дали смо и његов осврт како да се реши питање Косова и Метохије, које до данас оста нерешено.
Имамо ми доста чиме да се похвалимо и у Отаџбини и по свету, видимо то и у овом броју „Слободе“. Такође, имамо и да са вама поделимо и неколико мисли неких странаца које се и данас некима из света врзмају по глави. Ево их, захваљујући др Слободану Антонићу, који их извади из архиве.
„Било би најбоље када би Србија једноставно нестала с географске карте“ – то мишљење је владало, сведочи Х. Нојбахер, међу немачким вођама 1941. године. Исто мишљење налазимо и у The Manchester Guardian (како се Guardian звао раније), у августу 1914: „Када би физички било могуће одвући Србију на сред мора и тамо је потопити, ваздух Европе би одмах постао чистији“.
Потом је то понављано 1999, па данас опет…
То наши „пријатељи“ и „партнери“, како се данас ословља-вају они који ти раде о глави, радије препричавају неким новоговорима. Али, порука је иста. Зато, памет у главу.
Питање опстанка српског народа и државе је увек у првом плану и сви треба да учине оно што најбоље знају и могу како би се то успешно остварило.
