Пре 55 година, уснуо је у Господу краљ Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 —
Денвер, 3. новембар 1970). Вечан му помен и покој души.
Говор Драгише Кашиковића над одром Краља Петра II Карађорђевића 1970.г. био је један од
најемотивнијих говора икада и осећајни дах целокупне српске емиграције.
ЗБОГОМ НАШ ВОЉЕНИ КРАЉУ, Опраштамо се од тебе сећајући се оног ведрог дана у
септембру пре четрдесет седам година када је Отаџбином одјекнула радосна вест…: родио се
Престолонаследник!
ЗБОГОМ НАШ ПРИЈАТЕЉУ, још нисмо заборавили кобну вест из Марсеља, када је грозни
злочинац одузео живот твоме оцу, нашем великом Краљу Александру. Као дете остао си сироче. Али
имао си цео српски народ да се брине о теби, да прати сваки твој корак, да се радује сваком твом
успеху.
ЗБОГОМ НАШ МИЉЕНИ САПАТНИЧЕ, тешку круну ниси дуго носио. Дошао је рат и државу
уништио. Морао си у изгнанство. Постао си наш први емигрант.
ЗБОГОМ НАШ РАТНИ ДРУЖЕ, у туђини борбу си наставио. Твој најбољи војник наш командант је
био. Светом се пронело славно име ђенерала Драже. Ти си га унапредио, ти си га славио, ти си му
поверење дао.
ЗБОГОМ НАШ ЧЕСТИТИ ГОСПОДАРУ, рат се завршио али нашом земљом поља нису цветала.
Пшеница није дозрела међу голим дрвеним крстовима. Згаришта су постала споменици из рата.
Тужни симболи трагичног времена. Као награду за наше милионске жртве добили смо ланце. Свет је
брзо заборавио нашу крв и наше патње.
ЗБОГОМ НАШ МИЛИ ЗЕМЉАЧЕ, судбина ти је трнов венац наменила. Заједно са тобом крст смо
носили, али најтеже бреме теби је припало. Носио си га без роптања, носио си га храбро –
карађорђевски. Носио си га дуго, предуго.
ЗБОГОМ НАШ ЉУБЉЕНИ ВЛАДАОЧЕ, од тебе се опраштамо у манастиру Светог Саве, далеко
од Опленца у коме почивају твоји часни преци – устаник Карађорђе, ослободитељ Петар I,
ујединитељ Александар I.
ЗБОГОМ НАШ НЕСРЕЋНИ ИЗГНАНИЧЕ, палимо свеће и шапућемо топле молитве Свевишњем.
Твоја чиста душа одлази у Небеску Србију – тамо где су хиљаде српских мученика, тамо где су они
које си волео, тамо где је велики владика Николај и твој највернији војник велики ђенерал Дража.
ЗБОГОМ НАШ КАРАЂОРЂЕВИЋУ, твоју борбу настављамо, за твоје идеале жртву подносимо, за
твоју и нашу Отаџбину животе дајемо.
ЗБОГОМ НАШ СРПСКИ КРАЉУ, у манастир твоје тело сахрањујемо да га чува верно и постојано.
Ми ти се кунемо својом чашћу и именом да ћемо га пренети на Опленац. У слободну Србију коју ти
судбина није доделила да поново видиш.
ЗБОГОМ И ЗАУВЕК НАШ ПОНОСУ, НАШ ВОЉЕНИ КРАЉУ…
ОД ТЕБЕ СЕ ПРАШТА СРБИЈА…
ЗБОГОМ… ГОСПОД НЕКА ПОДАРИ МИР ТВОЈОЈ НАПАЋЕНОЈ ДУШИ…
