На северозападу Бачке, дунавским кејом, кроз град пива, до лековитих термалних извора бање Јунаковић
Ако вас пут нанесе у Апатин, или Сомбор, лепе бачке, односно војвођанске градове, знатижеља ће вас свакако одвести и до Бање Јунаковић, макар да откријете зашто се ова бања на северозападу Војводине баш тако зове. Репортер “Слободе” сазнао је и још неке детаље једне од три најпознатије бање северне српске покрајине. Да подсетимо, Војводину поред Бање Јунаковић, красе и бање Кањижа и Врдник. А да напомено, Бању Јунаковић, гости-ма често препоручују под заним-љивим и оправданим слоганом ”Ваш део Панонског мора”.
Пригревица, увод у причу о Бањи Јунаковић
Бања Јунаковић удаљена је око 4 километра од Апатина, од Сомбора 28 километара, а од Новог Сада до Бање има око 120 километара. Ако од Новог Сада кренете у Бању, најкраћи пут је преко Врбаса, Црвенке, Куле… некада су то биле позната индустријске тачке војвођанске равнице, данас су то тек уснула, тиха насеља која из године у годину постају све мања по броју становника. На надморској висини од око 85 метара Бања Јунаковић смештена је у типичном равничарском окружењу, на левој је обали Дунава, који је природна граница према Хрватској. Ово подручје има праву континенталну климу, са веома топлим летима и оштрим зимама, током којих често дувају јаки ветрови, и доносе накнадну хладноћу, због близине реке, објашњава ми један мештанин из апатинског насеља Пригревице, за коју кажу да је најурбаније село Западне Бачке, а родно је место познатог кошаркаша Жељка Ребраче, и удаљено десетак километара од Бање. Пригревица данас има око 3000 становника, према последњем попису из 2011. имала је близу 4500 становника. То су махом колонисти, из Лике и Баније који су ту долазили од 1946. године. Као и обично, у центру села је школа, али у Пригревици и велика библиотека. Отворена је 1966. према политичкој одлуци тадашњег апатинског руководства, а циљ је био да се обележи 20 година од почетка колонизације. Договорено је да се подигне споменик жртвама рата од 1941. до 1945. које је дао народ са Баније и из Лике, те да тај споменик буде у виду библиотеке, како би имао и корисну функцију. Тако је Пригревица добила велику, лепу и занимљиву библиотеку… као ни једно село у Војводини. О Пригревици толико, јер незаобилазна је у причи о Бањи Јунаковић.
Прва открића термалних извора
О историји географског простора где се данас налази Бања Јунаковић, односно Рехабилитационо-рекреативни центар, мало се зна, нема поузданих података, али из монографије аутора Томислава Шимуновића, коју је издала општина Апатин и др Живорад Смиљанић, некадашњи директор Дома здравља у Апатину, иначе иницијатор подизања бањског комплекса, сазнајемо да је то место било насељено још у праисторији, а археолошка истраживања потврђују да су стари Римљани имали своје насеобине. Угарска племена до Апатина стижу почетком прошлог миленијума, а историјски подаци говоре да је у време владавине деспота Стефана Лазаревића, Апатин био један од његових утврђења. Османлије на подручје Апатина долазе половином 16. века, а током Велике сеобе Срба, мења се демографија овог краја.
Требало је да прође још много исељавања, досељавања, буна и ратова, па да почну прве анализе термалне воде пронађене у селу Пригревици. Испитивања су вршена у Будимпешти, а први резултати су потврдили њену лековитост, а по квалитету, тада су извори ове воде сврстани уз изворе у Карловим Варима у Чешкој, и бањама Харкањ и Липок у Мађарској. Истраживачи и стручњаци почетком прошлог века, када је почела анализа физичко- хемијског састава воде у Пригревици, одмах су знали да постоји велики здравствени потенцијал ове термалне воде и резултати су најпре објављени у Будимпешти. Прву анализу воде, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, извршила је 1923.године на инсистирање лекара из Пригревице. Следећи корак био је отварање мале бање у том месту 1929., такође на иницијативу месних лекара. У каснијим годинама није било значајних улагања, а све планове прекинуо је Други светски рат. Ни након рата ништа се није радило по питању отварања бањског лечилишта. Тек 1983. уз велико залагање директора апатинског дома здравља, Живорада Смиљанића и других локалних функционера, изграђен је модеран рехабилитационо-рекреациони центар „Бања Јунаковић“. Свечано је отворен 1983. а нови део бање изграђен је 2000. и од тада ова бања сваке године има све више гостију, јер је постала један модеран рекреативни и здравствени центар у Србији.
Име по јунацима, или шуми?
Од бројних легенди које говоре у настанку имена Бање Јунаковић, најсимпатичнија је она која каже да су у селу Стапару недалеко од Бање, давно живели ускоци и гусари који су крстарили Дунавом и пљачкали богаташе. У тим сукобима били су храбри, те је по њима, тим јунацима, Бања и добила име. Ово је само једно од упрошћених тумачења имена Бање, а у поменутој монографији има неколико тумачења имена Бање. Кажу, Бања је добила име по чувеној шуми на чијем се ободу она налази. Подручје ове шуме је 1983. стављено под заштиту и сада је познато као Парк шума Јунаковић у коме има највише храста, багрема и јасена. Према неким подацима ова шума је припадала породици Јунаковић, и по њиховом презимену Бања је добила своје име. Кроз Јунаковић шуму данас пролази такозвана „Стаза здравља“, а цео шумски комплекс заузима површину од 218 хектара и представља споменик природе, треће категорије заштите. Бројне животињске врсте налазе уточиште у овој шуми, посебно птице и сисари који су заштићене врсте. Ту су црна рода, ласица, хермелин, јазавац, дивља свиња, јелени. Ово је ловно подручје, посебно када су јелени у питању, а често гости Бање , они ранораниоци са тераса бањског комплекса могу чути рику јелена, која долази из ловишта Апатински рит. Ово ловиште спада међу најцењеније у свету.
Лековита својства
Извори који се налазе у Бањи Јунаковић коришћени су за лечење много пре него што је бањско лечилиште основано. Термоминерална вода извире на дубини од око 700 метара, а температура воде је од 35 до 60 степени. Вода је алкално муријатична и јодна, а користи се као допунско средство у лечењу и рехабилитацији повређених и оболелих лица. А када се здрави нађу у овој бањи, рекреативни третмани у топло-сланкастој води, заиста пријају. Посебно када сте у отвореним базенима, којих у бањском комплексу има неколико. А између три отворена базена са термо-минералном водом, налази се олимпијски базен напуњен градском водом чија је температура око 22 степена. Е, ако вам је хладно у овом базену, можете се брзо преместити у термалне базене, и још имати и хидро масажу. Овај септембар баш је одговарао рекреативним активностима у Бањи Јунаковић, уз поштовање свих епидемиолошких мера. Иначе, у бањском комплексу налази се укупно десет базена.
Оно што се може прочитати и сазнати у медицинском блоку, јесте да се у овој бањи лече реуматска обољења, ортопедска обољења у које спадају деформација кичменог стуба и екстремитета, обољења костију и зглобова, стања после повреде и постоперативна стања костију и зглобова, лечење оперисаних и неоперисаних спортских повреда. У Бањи Јунаковић такође се лече неуролошка обољења као и гинеколошка обољења, посебно стерилитет. Сагласни су и здравствени радници, али и посетиоци бање, комбинацијом хидротерапије и групних, или индивидуалних вежби, у терапијским базенима или хидромасажним кадама, под контролом терапеута, постижу се добри резултати у лечењу реуматских, неуролошких и ортопедских обољења, а бања је показала и своје благотворно дејство у лечењу стерилитета.
За љубитеље спорта којих је овог септембра били доста у Бањи Јунаковић, посебно из Београда, обезбеђени су куглана, четири тениска терена са шљаком, терени за одбојку и столови за стони тенис. А они мало старији, радо крену „Стазом здравља“ кроз Јунаковића шуму. Они који неће у базене, или на неки од спортских терена, могу се „бањати“ у сопственом купатилу, јер термо-минерална вода је и у славинама хотелских чесми, али се за пиће мора користити искључиво флаширана вода.
Бања има два блока са укупно 270 лежајева, 131 двокреветна соба и четири апартмана. Они који су осмишљавали спољашњи и унутрашњи амбијент Бање, мислили су и на љубитеље уметности. Две стране бањских грађевина „опасане“ су парком препуним вајарских дела, вајари су из разних делова Србије, а њихови дарови Бањи различитог су стила и од различитог материјала, а у холу блока А, поред главне рецепције је импозантна збирка уља на платну чувеног српског сликара Милана Коњовића, рођеног Сомборца. У оквиру Бање је и кафе библиотека која носи име омиљеног песника, Мирослава Мике Антића.
Околина Бање
Најближа варош Бањи је град Апатин, настао између 1350 и 1380. године када је овде била католичка опатија, те отуда име Апатин. За његов садашњи профил најзаслужнији су Немци који су град колонизовали током 18. века. После велике поплаве 1795. град је повучен са обала Дунава и тада добија данашње обрисе. Пада у очи Градска кућа која се налази у главној апатинској улици. Зграда је подигнута у периоду од 1907. до 1909. а пројектант је био Апатинац, Ференц Рајхл. Љубазни портир је дозволио да завирим унутра, услов је био само да имам маску. Оно што доминира у сали су и велике зидне слике које је у соцреалистичком стилу, израдио апатински сликар Рудолф Удвари који је осликао и велику салу Дома културе у Апатину.
У Апатину сам чула и једну занимљиву причу о Црној Богородици. Кажу да су немачки колонисти увек са собом носили кип Црне Богородице, и где год су пристајали да преноће, износили су кип Богородице, и свуда је кип падао. Апатин је био прво место где је кип остао усправан, па су Немци одлучили да се ту зауставе и населе. Црна Богородица је статуа од ебоновине, у рукама носи малог Исуса, и сматра се да поседује исцелитељске моћи. Данас је она смештена у цркви Узнесења Маријиног у центру града, на главној улици. Поред цркве је трново дрво, донето из Јерусалима и засађено када је постављен камен темељац за цркву, августа 1795. Ово дрво и данас живи, а његова симболика везана је за Исуса Христа, сматра се да је Исус носио венац од трновог дрвета када је ишао на распеће. Дрво је и овог септембра зелено, али само његова једна половина, јер га је на Светог Илију 1996. ударио гром и расцепио стабло, ако је веровати апатинској причи. Свакако овакав, и овај споменик природе краси главну улицу у Апатину. Тврде мештани, то је једна од најлепших улица света. Са обе стране улице су по два дрвореда, веома су занимљиви канделабри, а иза дрвореда су старе куће, реконструисане…
Апатин је град пива, кажу да су Немци у овај град донели знање и искуство у справљању пива. Апатин је град на Дунаву, а на самој обали је велики православни храм, Сабор светих апостола. Апатин има и синагогу, али и Музеј подунавских Немаца. Према последњем попису становништва 2011. Апатин је имао око 18.000 становника, највише Срба , колониста из Лике и Баније. Као и остали градови у Војводини, и Апатин нестаје, објашњава ми власник старог, познатог ресторана “Шаран” на Дунаву, и додаје: “Апатин сада има око 10.000 становника, одлазе млади, и није то само карактеристика Апатина. Ево, погледајте Сомбор, велики, прелепи град, пре десетак година имао је око 55 000 становника, сада има око 35 000. и што је најгоре, никога овај проблем не брине”, додаје мој саговорник док препоручује рибље специјалитете свог ресторана.
…
Koмплетан текст у штампаној Слободи
