Светски Скуп који је ових дана одржан у Риму уз присуство председника Бајдена и Папе, а уз отсуство Русије и Кине потсетио ме је на моју посету Риму 1952 године, као политичког емигранта и госта Војводе Јевђевића, пријатеља мога оца Душана.
Сваки дан у подне у скромном ’’кафићу’’ Војвода Јевђевић је примао Србе уз скромну закуску. Ту је долазило пуно мученика, жртви одлуке Америчке владе да им се обезбеди бар пензија.
Долазио сам у Рим само три пута годишње и постао члан уредништва „Српских новина“.
Тешко је срести бољег човека него што је Војвода био, свештенички син.
Гледајући на телевизији данашњи Рим изненађен сам како се мало променио од времена када сам живео у Италији.
Ништа се није променило у изгледу града. Та лепота је преплављена храмовима, увек привлачним.
Председник Бајден (1942), други председник Католик у историји Америке, одушевио се сусрету са Папом.
Председник Бајден старијег изгледа и слабог здравља је први амерички сенатор, изабран давне 1973 године у држави Делавар, који је тражио уништење југословенске заједнице.
Бајден је то учинио пре председника Џорџ Буша априла 1992., већ 21. фебруара 1991. године подносећи у Сенату Меморандум Словеначке Федерације у којој се најављује распад Југославије „због прогона Албанаца на Косову“.
Прва држава која је пошла тим путем био је Ватикан на челу са пољским Папом Јованом Павлом 13. јануара 1992. године признајући као самосталне државе Хрватску, Словенију и Босну.
Велика је срамота за одлуку Словенаца које су Срби вековима помагали а највише прихватајући словеначке избеглице 1941 године.
За време мога дугог боравка у Италији било ми је видљиво уз лепоту храмова да Католици нису Хришћани. Мислио сам на савремене.
Када су долазили ускршњи празници и када се пости и моли Италијани су певали и свирали, чак и на Велики петак. То ме је прве године збунило.
Нарочито је чудно било што су службе биле на латинском језику који нико није знао.
Жао ми је било дивних Италијана који су на изборима гласали за комунисте, безбожнике. Само их је спасла америчка окупаторска власт.
Студирајући историју, јер сам имао пуно времена у избегличком логору, откривам колико је протестантских цркава створено од Католичке.
Тада сам размишљао и о нашим православним црквама а највише о Грчкој. Пред нашим очима највећи православни храм Аја Софија постала је поново џамија, а знамо да је захваљујући Краљу Александру после векова постала Православни музеј.
Нигде не читамо, а о томе сам дуго разговарао са Веселином Ђуретићем о некадашњим становницима српских насеобина које су Отомани пребацили у Анадолију да раде.
То је велика туга која је видљива на фудбалским утакмицама у Турској где навијају за Србе кроз непознате речи.
После убиства Краља Александра у књизи објављеној 1934.године у предговору записао је велики српски интелектуалац Милош Црњански следеће редове, који су биле поновљени у Ембахадама 1983 године:
’’У предкумановској Србији Ватикан је имао интерес само за незнатну мањину становништва Србије….у пост кумановској Србији Ватикан је имао велики интерес у албанском становништву у Србији. Тим већи, што је Скопље, на географској карти католичке пропаганде био центар.
Туда је водио пут Ватикана, кроз унију до Москве. У питању су милиони душа католика и унијата а не незнатна мањина“.
Сада је јасно зашто је Ватикан уништавао вардарску, српску заједницу.
Најдоследнији у отимању Косова је данашњи председник Бајден. Зато је потребно да се што чешће објављује Резолуција о Геноциду над Србима уз чланке српско јеврејских аналитичара.
Што чешће
