Октобра ове године, иницијативом која је заиста завредила пажњу националног Српства, г. Раде Ерац покренуо је акцију да се то стратиште доведе својој сврси и да се постави видљиви знамен страдалима и да се баш овог октобра подсети на то време и извршиоце који су донели „слободу“ Краљеву и Србији.
Насеље “Хигијенски завод”, осмишљено шездесетих година као “краљевачко Дедиње”, има једини улаз и излаз, улицом Слободана Пенезића Крцуна. То је онај који је, сам за себе, тврдио да су му “руке крваве, не до лаката, него до рамена“. На западној страни тог насеља је Попов поток, где је у том неуређеном брлогу дивље депоније током претходних 80 година почивало око 600 људи убијених и стрељаних током и после Другог светског рата. Наравно, ово није и једино стратиште које постоји у овом граду из тог времена, али је једино где се већ годинама окупљају потомци и који су и поред таквих (не)услова ту држали помен стрељаним.
Октобра ове године, иницијативом која је заиста завредила пажњу националног Српства, г. Раде Ерац покренуо је акцију да се то стратиште доведе својој сврси и да се постави видљиви знамен страдалима и да се баш овог октобра подсети на то време и извршиоце који су донели „слободу“ Краљеву и Србији. Тиме су се и г. Ерац и сви који су у овој акцији учествовали одужили према онима који су пали за праву слободу али и да се овај град часно одужи оним јунацима из песме.
Сећамо се песме „Над Краљевом жива ватра сева“ где су описане борбе и погибије младог капетана Симе Узелца и поручника Јована Бојовића, при нападу на јако немачко утврђење у овом граду. Преко педесет ових јунака Јеличког четничког одреда гине у јуришу на Ратарску школу, на челу са поручником Јованом Бојовићем у нападу на Краљево. Из историје знамо да су од тог дана припадници партизанског покрета јасно ступили у борбу против четника, војске Краљевине Југославије, да би се изборили за комунистичко уређење државе после рата у коме су радили шта су хтели.
Елем, на стратишту Попов поток у Краљеву почивају јунаци Јеличког четничког одреда заједно са својим командантом Јованом Бојовићем, ту почивају жртве нацистичких одмазди од стране Немаца и Бугара током рата, као и жртве комунистичког терора који се одвијао при крају и после званичног завршетка Другог светског рата, укупно око 600 људи.
Овде су изгинули јунаци Јеличког четничког одреда у јуришу на зграду Пољопривредне школе, њих 11, између 13. и 14. октобра и још 34, у јутарњим часовима 15. октобра 1941. Онда су Немци направили рацију и ту побили већи број рањених Драгачеваца. У три наврата, Немци и Бугари ту стрељају, укупно око 400, неки подаци кажу и до 500 људи, углавном из чачанских села, Ивањице, Каоне, Драгачева. Онда су комунисти “попунили” трећу масовну гробницу, која је остала празна.
Од тада па до ових дана, почивали су у шипражју, корову и испод дивљих депонија, шута, отпада, ђубрета, угинулих паса и свиња, без обележја, без камена и белега… А ми, ми очекујемо да нам буде боље !? Давали смо улице Јовану Бојовићу, а нико се није питао, где су му кости, запитао је грађане Краљева иницијатор овог подухвата Раде Ерац. Да се више никада парастос жртвама Поповог потока не обавља тајно, у страху, у сутон, рану зору или по мраку…И да више никада, шест стотина људи, не почива у брлогу и испод дивљих депонија, стално је опомињао Ерац и позивао на добровољни рад и донације да се ово место доведе својој сврси.
Ових октобарских дана завршен је овај значајан подухват. Постављено је постоље и велики мермерни крст, уређена непосредна околина споменика и поплочана стаза са клупама, осветљење, урађене су табле поред магистрале и табла са текстом из кога посетиоци могу да се упознају са историјским подацима који су везани за ово место. Такође, донацијом људи добре воље је постављен видео надзор над читавим простором, следе радови на стази од студеничког камена, расвета дуж стазе и код крста, са три рефлектора испод јарбола са заставама, потпуно равнање простора са моравском тењом, садња ораха дуж стазе и уређење паркинг простора. Рад на овом пројекту је био добровољан.
За 15. октобар 2024, после 80 година, заказан је помен и освећење спомен обележја „Попов поток“ у Краљеву, „јунацима Јеличког четничког одреда, жртвама нацистичких одмазди и жртвама комунистичког терора“, како стоји на натпису уз крсно обележје.
Уредимо Попов поток, оперимо образ краљевском граду – био је позив, а успешно изведен подухват и исправљена историја према жртвама заиста нека буду на понос и част свима који су учествовали и подржали ово национално дело.
Фото:
Сада и некада: Изглед места стратишта Попов поток у Краљеву
