Интересовање за ванредни Сабор у Клирвотеру у Флориди је веома велико. У жељи да читаоцима „Слободе“ донесемо што потпуније вести, замолили смо једног делегата пре одласка на Сабор да нам по повратку кући исприча како је било. Пристао је, али после обављеног разговора, затражио да му име не објављујемо. Редакција је пристала зарад обавештености наше јавности, али задржава право објављивања имена на које према новинарском кодексу имамо право.
Шта је одлучено на ванредном Сабору у Клирвотеру?
Епископски Савет под председништвом Његове Светости Патријарха Иринеја и уз учешће пет наших владика донео је одлуку (1) да се све одлуке са Црквено Народног Сабора у Грачаници од јула 2019, а које се тичу устројства СПЦ у Северној и Јужној Америци, ставе ван снаге. (2) да се све остале одлуке по питању устава оставе Епископском Савету и Св. Архијерејском Синоду на усаглашавање и коначну потврду Св. Архијерејског Сабора. Ова одлука је изнета пред делегате и усвојена од стране Ванредног Сабора у Клирвотеру.
Да ли је Патријарх само саопштио одлуке, или се о њима дискутовало и гласало?
Нажалост није било никакве дискусије и гласања. На питање Патријарха: ’’да ли ово усвајамо?’’ присутни су одговорили потврдно и то је било све наше учешће у раду Сабора.
Неки делегати су били незадовољни са тим, очекивали су дискусију по разним питањима која су донели са собом. Било је и оних који су негодовали због трошкова путовања, јер све ово нам је могло бити саопштено и писменим путем. Овај је Сабор је био исти као и онај у јулу 2019 год. јер су се делегати осећали као посматрачи, а не као учесници. Неки су делегати, као и ја, платили своје путне трошкове, па нас боли то што се глас верника уопште не уважава и што су ови Сабори постали бесмислени. Наравно, нико није хтео да се супротстави Патријарховом ауторитету, али је штета што Патријарх није имао прилике да разговара директно са свештенством и верним народом, јер би чуо разлоге за забринутост. Ја ипак верујем у Патријархову мудрост и храброст и мислим да ће Св. Архијерејски Синод предузети све мере које су неопходне да би се ситуација смирила и нормализовала, а то ће једино бити могуће ако се сви ми – и епископи и свештеници и верници будемо придржавали важећег Устава.
Да ли су спорне корпорације укинуте или оне и даље остају?
Није ми познато да у одлуци Епископског Савета, односно Сабора, игде има помена о укидању спорних корпорација. Оно што је важно јесте чињеница да је Патријарх у свом говору изричито инсистирао на томе да је Епископски Савет донео једногласну одлуку о стављању ван снаге свих одлука које су донешене 2017 године. Ово подразумева управо корпорације. Патријарх је поменуо 2017. годину, чини ми се, три пута и то је изазвало дуготрајан аплауз већине присутних делегата. Желим да кажем да је то, што је Патријарх изговорио, значајно побољшало атмосферу неизвесности и напетости која је владала код великог броја делегата. Међутим у званичном документу, спорне корпорације, које су у ствари једна од највећих претњи за нашу Цркву, се нигде изричито не помињу; оне и даље остају на снази као правни субјекти. Надам се да ће их Св. Синод под хитно укинути због постизања мира у нашим црквама. Што дуже те корпорације буду опстајале, што се дуже буде одуговлачило о извршењу одлука, то ће Патријаршија имати све мање доказа и аргумената да их није прихватила и имплицитно одобрила. Патријарх је током своје посете упознат са чињеницама о њиховом постојању.
Прича се да су наше владике у САД захтевали од својих свештеника потпис петиције за подршку њиховим променама устава СПЦ за Северну и Јужну Америку. Да ли је Вама познато о каквим се петицијама ради?
Колико ми је познато од свештенства са којим контактирам, владика Лонгин то није тражио. Рекао је једном мом пријатељу да он то неће радити. Али и поред тога свештенство је уплашено. Као и Ви, тако сам и ја чуо да је свештенство у друге две епархије, на истоку и западу Америке изложено притисцима, претњама и уценама директним и индиректним. Наравно, као и на другим радним местима, има свештеника који се просто такмиче који ће се више додворити своме владици. Има их који су још увек “необавештени” о читавој проблематици. У ове две епархије свештенство се приморава да прихвати апсолутну цензуру електронске поште, односно е-мејла. То значи да ће владике имати потпуни увид са ким свештеник комуницира и шта је садржај комуникације. То је кршење основних људских и грађанских права! И наравно неки свештеници пристају на то. Посао им зависи од послушности. То је жалосно што се неки ради безбедности, комфора, или страха од губљења тих бенефиција тако лако одричу слободе. Можда је то мени лако да причам, јер ја нисам у њиховој кожи, али када се изгуби слобода онда више нема ни безбедности ни комфора. Зна се да је један од епископа појединачно претио свештеницима да ће, ако не потпишу петицију подршке ’’летети из епархије.’’ Тако нешто је недопустиво у било којој цивилизованој институцији, а камоли у установи каква је Црква.
Шта сада после сабора у Клирвотеру? Да ли смо више уједињени или смо разједињени?
Мислим да ово још није завршено и да ће Св. Архијерејски Синод о свему овоме дати свој суд. Најважније је да су упознати са најбитнијим чињеницама наших проблема. Сада је време поста и покајања, па би у том духу требало да проведемо ово време и да сачекамо Свети Архијерејски Сабор у мају, који ће донети коначну одлуку у вези свега.
Јединство у Цркви, у породици, или у држави може бити остварено једино ако је засновано на истини и правди, на љубави и на поштовању закона, а у нашем случају и на поштовању Устава наше Цркве. Свако друго јединство је лажно и краткотрајно. Ако се дозволи да се ућуткају и свештеници и верници који су смогли храбрости да говоре истину, да траже дијалог, онда ћемо имати то лажно јединство засновано на страху и безакоњу. Дакле, нема јединства на силу. ’’Не бој се, мало стадо…’’
