Сто година Mанастира Св. Саве
у Либертивилу
Српски православни манастир Светог Саве се налази у градићу Либертивилу, северозападно од Чикага. Током прошлог века био је седиште Епархије америчко-канадске [1927-1963], Митрополије средњозападноамеричке [1963-1991], а почетком двехиљадитих Митрополије либертвилско-чикашке [2009-2011]. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од маја 2011.г због свог изузетног историјског, културног и надасве духовног значаја добио је статус ставропигијалног манастира СПЦ.
Пре сто година као круна мисионарске визије оснивања епархије и званичног установљења СПЦ на тлу Америке почела је изградња манастира Св. Саве у Либертивилу. Изградњу је иницирао тада први епископ Мардарије Ускоковић, сада Св. Мардарије. Казивања говоре и анегдоте да је он сам лично превозио камен на бициклу и по више од двадесет километара… У том периоду “велике депресије” само су прављене две грађевине у целој држави, једна од њих је наш манастир. Изградњу је у време кризе значајно новчано помогао и Михајло Пупин.
Питамо сада Његово Преосвештенство Владику Серафима – каква је то снага и како ми, са ове временске дистанце, можемо да гледамо на те чињенице? – Из житија Светог Мардарија се види да је он имао велику жељу да сагради Манастир Светог Саве у Либертивилу.
Та жеља није могла никнути из ичег другог до љубави према ближњем. Свети Мардарије је у својим путовањима по Америци и Канади видио како живе Православни Срби овдје у расејању и у каквој се духовној опасности потенцијално налазе. Сваки парохијски храм је духовна оаза у свијету материјализма и окрутног опортунизма у који су наши претходници долазили. (Суштина овог система и до данас остаје иста иако је његов спољашњи изглед знатно другачији него што је био прије сто година.) Након свог дјетињства у Црној Гори, монашења у Србији и образовања и боравка у Царској Русији, Свети Мардарије је добро разумио значај манастира у животу Православних Хришћана. А овдје у новом свијету, у вријеме формирања Српске Православне Епархије за Америку и Канаду није било ни једног манастира. Зато је Свети Мардарије са великом жељом кренуо да гради Манастир Светог Саве, не само као центар новоосноване епархије, него као духовно уточиште за сав вјерни народ овог континента, и зато је у току изградње манастира улагао надљудске напоре и чинио дјела која обичном човјеку изгледају неразумно, попут вожења цигле на бициклу.
• СПЦ је 2015 године канонизовала епископа Мардарија. Дан преноса моштију Св. Мардарија, прва субота после празника Петровдан, одржава се сада већ традиционално литија од манастира Нова Грачаница до манастира Св. Саве. Како је до ове литије дошло и ко све учествује у њој?
Владика Серафим: Мошти Светог Мардарија су откривене 2017. године и пронађене у нетрулежном стању. Исте године је по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Лонгина почело обиљежавање преноса моштију Светог Мардарија, прве суботе послије Светих Апостола Петра и Павла. Одржавање литије од Манастира Нова Грачаница до Манастира Светог Саве је почело 2020. године, у вријеме несигурности и помрачености које се тада овило око овог друштва. Са жељом да крену напред из тог негативног стања, и такође инспирисани литијама које су се у то вријеме одржавале у Црној Гори, неки верници ове наше епархије су питали зашто ми не бисмо одржали своју литију. Питао сам Митрополита Лонгина за благослов да у тај подвиг кренемо и објавили смо да тог 18. јула идемо у молитвену литију од Манастира Нова Грачаница до Манастира Светог Саве. Људи су својим присуством и трудом изразили своју жељу да их Господ погледа, благослови, окријепи, да приђу са тим молитвеним ставом Светом Мардарију и узму његов благослов по доласку у Манастир Светог Саве. Број учесника у литији је у задњих пет година постепено порастао са 200 на 400 људи, и можемо претпоставити да ће тај број само да расте. Од људи у литији се чују изјаве које одражавају њихову вјеру, чему или коме су посветили тај свој труд. Ако неко уложи толико труда у потрази за благословом, а онда на одредишту кад прима тај благослов изрази жељу да га умјесто примања пренесе неком другом, онда је јасно да је та особа духовно здрава и да поступа као прави Хришћанин.
• Ове године на скупу прославе стогодишњице манастира Св Сава званично су представљени планови обнове Духовно-културног центра Св Мардарија. Које и какве ће све објекте центар имати и какве су им намене?
Владика Серафим: Ове године смо показали планове, односно нацрте, за обнову Духовног и културног центра Светог Мардарија. Зграда која је сад у питању је некада служила као зграда љетног кампа и зграда Богословског Факултета Светог Саве остатком године. Та зграда је нажалост кроз деценије толико пропала да је 2015. године постала неупотребљива. Тада је затворена и почело је планирање обнове које се усред разних компликација одужило до самог почетка корона епидемије кад су многи пројекти стали. Тек недавно је рад на овоме пројекту настављен кад је Митрополит Лонгин благословио да ја са одређеним људима формирам одбор за обнову и да кренемо са радовима. Сви нацрти и планови су завршени, предани у општинске и друге помјесне уреде на одобрење, а извођач радова већ неко вријеме припрема терен и набавља материјал да би радови могли да крену пуном брзином чим дозволе стигну, што очекујемо у року две-три недеље. Обновљени манастирски конак, односно пуним именом Духовни и културни центар Светог Мардарија, ће служити за пријем вјерника који долазе у манастир. Они који се у манастиру окупљају недељом или празником, они који се нађу у манастиру на сахранама, парастосима, крштењима итд, као и они који већ годинама изражавају жељу да дођу у манастир и проведу неколико дана уз Светог Мардарија ради свог духовног окрепљења, сви ће бити примљени у манастирски конак, на пар сати или пар дана. Такође, у истој згради ће да буду канцеларије манастира, гробља, кампа, епархијског образовног и омладинског одбора.
Током љета, у згради ће се, наравно, одржавати и камп, који је у истој почео са радом још 1940их година. Потражња за кампом је толика да моментално нема мјеста да се у њега упишу сва дјеца која би хтјела. Камп ради и у Манастиру Нова Грачаница већ 45 година али ограничен временом и простором у коме се одржава, једноставно не може да прими сву дјецу која би хтјела да искусе ту радост.
Са Божијим благословом и са помоћи Светог Мардарија још доста тога ће се у будуће додати Духовном и културном центру Светог Мардарија, али за сада се морамо сконцентрисати на постојећи конак и његову обнову. Захваљујући доброј вољи и љубави многих наших епархиота већ је скупљено доста прилога и кампања за скупљање средстава за обнову се само убрзава. Обавештења о напретку обнове се могу наћи на манастирском веб сајту.
• Православни Богословски факултет Свети Сава као један од три теолошка факултета СПЦ, чије седиште је код манастира Св Сава, дипломитаним студентима традиционално уручује свечано дипломе на Дан Св Мардарија, тако је било и ове године. Када је уведена та пракса?Владика Серафим: Православни Богословски Факултет Светог Саве ће ускоро да обиљежи 40 година постојања. Отворен је у Манастиру Светог Саве ради образовања свештеничког кадра који ће да служи Српској Православној Цркви у Америци и Канади. Пошто живот на овом континенту има своје особености, чак и у данашње вријеме глобализације и рада разних глобалних медија, потребно је да се будући свештенослужитељи Цркве у Америци упознају са животом и изазовима са којима се живи у овом друштву. У том образовању ће да им помогне и први архијереј рода српског у Америци и Канади, Свети Мардарије, који се вратио међу нас 2017. година појавом својих нетљених мошти. Зато је и логично и благословено да се онима који ће да ходе његовим стопама дипломе дијеле на његов дан, односно дан преноса његових моштију.
• Манастир Св Сава је од изузетног значаја за наш народ у чикашком басену али му и остали православни верници придају важност. На федералном нивоу, 1979 године званично је уписан у Национални регистар грађевина од историјског значења са највишим нивоом заштите. Можемо ли слободније и нескромно рећи да заједно са манастиром Нова Грачаница чини нашу малу америчку Свету Гору?
Владика Серафим: И Манастир Светог Саве, и Манастир Покрова Пресвете Богородице – “Нова Грачаница”, и Манастир Рођења Пресвете Богородице у Индијани, су молитвена мјеста; мјеста чија је главна сврха да људе привуку на молитву, покајање, духовни мир. Рано је причати о појму попут Свете Горе, али није наивно причати о мјестима духовног мира и духовног освјежења. Манастири су отворени сваки дан по цијели дан, и сваки дан се у њима одржавају Богослужења. Има доста људи који су тога свјесни, али има и неких који нису. Они који знају да су им манастирска врата увијек отворена, долазе у манастире и траже мир души својој. Због њих су наши манастирски храмови “напуњени молитвом”. Због њихове вјере, као и Божијег одговора на исту, присутна је Божија благодат на нашим молитвеним мјестима и сабрањима. Хвала Богу да су многи схватили да је и у овом друштву у коме живимо могуће наћи духовни мир на мјестима молитве. Мисија Цркве као и жеља Светог Мардарија, Светог Николаја Жичког и свих осталих знаних и незнаних светитеља који су духовно бринули о народу Божијем на западној хемисфери Земљине кугле, се овим испуњава. А како ће манастири да се развијају у ближој и даљој будућности, то само Господ зна.
Фото: Љ.Катана – Р.Раковић
Почивалиште
Многе знамените личности су директно или индиректно повезане са овим светим местом. Краљ Петар II Карађорђевић је почивао у манастирком храму док није пренет на Опленац јануара 2013; а у манастирској порти почивали су Св Николај Велимировић пренет у манастир Лелић маја 1991, Јован Дучић у Требиње 2000. Митрополит либертивилско-чикашки Христофор Ковачевић сахрањен је 24. августа 2010. у порти манастира где су сахрањени и епископи Фирмилијан Оцокољић и Дионисије Миливојевић. Такође, велики број министара Владе Краљевине Југославије и друге знамените личности.
Богословски факултет
Православни Богословски Факултет Светог Саве је оформљен 1988. године, од оснивања до данас у свакој генерацији буде око десетак дипломираних теолога. Ове академске 2024/25. године звање дипломираног теолога стекли су Ђорђе Вучетић, Стефан Дмитровић, Милан Петровић, Стефан Рашић и Вук Станишић.
Подржите обнову Духовно-културног центра Светог Мардарија:
Онлајн донације доступне су на:
Е-пошта: stsavarenovation@gmail.com
Поштом пошаљите прилог на адресу:
St. Sava Monastery Renovation Project
32377 N Milwaukee Ave,
Libertyville, IL 60048
