170. Година од рођења професора Михајла И. Пупина
У част рођења Михајла Пупина пре више од 170 година, Српска народна одбрана одржала је презентацију у његову част. Нашег госта и говорника је представио председник СНО Драган Вујошевић. Презентацију је одржао др Мајкл Правица, професор на Универзитету Невада у Лас Вегасу, доктор наука и експериментални научник.
На почетку свог излагања, Правица је говорио о Пупиновом одрастању и његовом путу у Америку. „Радио би дању и ноћу похађао часове у библиотеци Cooper Union. Његово интересовање и лична радозналост за класику и науке били су поштовани од стране оних око њега. То му је касније помогло да упише Универзитет Колумбија само 5 година након што је први пут дошао у Америку“.
После студија на Колумбија Универзитету, Кембриџу и Берлину, постао је професор на Колумбији и спроводио разне експерименте из физике. „Његове иновације у калемовима и рендгенским зрацима су били основни градивни блокови у даљем унапређењу ових технологија у ефикасности и перформансама“.
У светлу Првог светског рата и растућих глобалних политичких тензија на Балкану, Пупин је 1914. године основао Српску народну одбрану и финансирао подршку Србима у отаџбини током целог рата. «Пупинова хуманитарна дела служе као подсетник Србима данас да се боре за своје наслеђе и веру. Његова храброст ме инспирише и као научника и као српског Американца», рекао је између осталог у подужем набрајању добротворстава нашег највећег или међу два највећа научника.
У име Народне одбране Србије, Драган Вујошевић се захвалио Михаилу Правици на излагању.
Др Мајкл Правица је магистрирао физику и потом докторирао експерименталну физику кондензоване материје на Универзитету Харвард. Он је страствени поборник и претеча у науци који се концентрише на теме као што су високи притисак и наука о кондензованој материји.
О себи и утицају Пупина на америчку науку нам је рекао следеће: „Професор сам физике на Универзитету Невада, Лас Вегас. Живим у Хендерсону у Невади и позван сам овде да говорим о Михајлу Пупину, познатом српско-америчком физичару, који је био професор, омиљени професор на Колумбији дуги низ година. Такође и ја сам као Пупин, ја сам експериментатор. Заправо, иронично, радим и у физичкој хемији и хемијској физици. Ово је био мој први говор о Михајлу Пупину. Једна од ствари које сам у основи научио је његов утицај. Не само његово истраживање, он је урадио важна истраживања у рендгенским зрацима која нам омогућавају да брзо снимамо фотографије са рендгенским зрацима. Такође је урадио важна истраживања у калемова за потребе комуникације, што је дефинитивно помогло револуцији индустрије комуникација. Али што је још важније, он је био транзиција, прво се образовао у Колумбији, али је онда дошао у Европу, где је заиста у то време, крајем 19. века, Европа била место где се физика, посебно експериментална физика тек развијала и цветала, па је он научене технике, на пример Максвелове једначине, које регулишу светлост и електромагнетно зрачење, пренео на Колумбија Универзитет. Обучавао је многе следеће генерације, био је тамо преко 35 година. Обучавао је многе генерације научника и инжењера у електромагнетској теорији, математици неопходној за ту теорију и експерименталну науку. Из научне перспективе, он је био најважнији јер је био кључни механизам за Америку да побољша свој научни углед и наравно генерације научника су се обучавале након тога. Дакле, он је био веома важан тренутак у историји Америке, где је поделио знање које је стекао у Европи са студентима у Америци, омогућавајући Америци да постане број 1 у свету по науци.
Што се тиче његове хуманости, он је добио Пулицерову награду за своју књигу Са пашњака до научењака. Ово је била сјајна прича, прича о многим имигрантима у Америци који су се борили, али су сачували и успели. Волео је ову земљу и на крају је успео. Верујем да је његова књига дала наду милионима, десетинама милиона и стотинама милиона људи који су дошли у Америку да побољшају своје животе, напорно раде и искористе своје таленте. Било је запањујуће шта је урадио. И тада је наравно био српски родољуб. Не само амерички патриота, он је волео Америку. То је била његова усвојитељска земља, али он је био из Србије. Учио је будуће генерације српских Американаца, као што сам ја, како да помире своју веру и културу са Америком. Нашао је много сличности између српске и америчке културе, рекао нам је, између осталог у подужем говору проф. Др Милош Правица на специјалној вечери Српске народне одбране посвећене 170. годишњици рођења Михајла Пупина.
Пупинов дан у родном Идвору
У Идвору обележено 170 година од рођења великог српског научника и век од када је добио Пулицерову награду
У ИДВОРУ, родном селу славног српског научника Михајла Пупина, у Пупиновом Народном дому, свечаном академијом «Октобарски сусрети» 9. октобра је обележено 170 година од рођења нашег великог иноватора и век од када је добио престижну Пулицерову награду за аутобиографију код нас преведену под насловом «Са пашњака до научењака» (у оригиналу «Од имигранта до проналазача»)
Добри дух Михајла Пупина присутан је у његовом Идвору, од 9. октобра 1854. када се родио и лебди у мислима мештана, али и многих научника, посленика културе и нарочито младих, стваралаштвом вођених људи. Патриота и хуманиста напредним идејама и племенитошћу повезао је свет, био један од оснивача НАСА, проналазач 142 вредна патента и ментор неколико нобеловаца.
Сви су се дивили његовим достигнућима и ентузијазму, а он скроман и одан својој земљи, имао је само један циљ, да испуни обећање дато мајци Олимпијади да ће се кући у Банат, на пашњак са којег је и пошао у свет, вратити богат знањем и срца пуног љубави према свом народу.
Уручењем Пупинових и Селакових признања, медаља и награда окончано је још једно сећање на славно дело Михајла Пупина.
На Колумбија универзитету обележен век од доделе Пулицерове награде Михајлу Пупину
Свечана конференција на дан рођења Михајла Пупина, али и у спомен на 4. октобар 1924. године када је на церемонији Пулицерове фондације примио награду за књижевност, одржана је на Колумбија универзитету у САД.
Догађај је окупио угледне представнике науке, културе, људе из Пулицерове фондације, пословне људе, званичнике Амбасаде Републике Србије и Српске православне Цркве.
Излагања о различитим аспектима Пупиновог живота изнели су професорка Валентина Измирлијева, директорка Хариман института, професор Димитри Басов, председник Департмана за физику, Џоана Риос, менаџерка архива Универзитета Колумбија, и Гордана Вуњак-Новаковић, професор биомедицинског инжењеринга и медицинских наука.
«Велика нам је част што смо данас обележили 100. годишњицу од доделе Пулицерове награде Михајлу Пупину за његову изванредну аутобиографију ‘Од имигранта до проналазача.’ Овај догађај, одржан на Пупинов рођендан, одражава наше дубоко поштовање према његовом наслеђу као научника и хуманитарца. Пупинов пут од руралног села у Србији до постанка познатог физичара и професора на Колумбија универзитету наставља да инспирише генерације студената, научника и академика», навела је Валентина Измирлијева.
Током излагања, говорници су истакли Пупинов непроцењив допринос науци, као и његову значајну улогу у образовању будућих генерација на Колумбија универзитету.
Указали су да су Пупинов патриотски дух и неуморна посвећеност промоцији Србије и српског народа оставили неизбрисив траг како у научним круговима, тако и у међународној заједници.
Након излагања, приказан је краткометражни анимирано-документарни филм о Михајлу Пупину «Према светлости» (Towards the light)., каже се у саопштењу Његош фондације за српски језик и културу.
