Обнављање рада Српске народне одбране у Америци 1941.г српски родољуби прихватили су са одушевље-њем и неподељеним симпатијама. Рад СНО дошао је као олакшање иза година лутања и неодлучности, као решење после једне очајне недоумице, као први одлучан корак на опробаном српском путу.
Стара организација под новим руководством Српске народне одбране у Америци значило је потврду родољубима да ће борба коју су повели српски четници у Отаџбини бити помогнута свим расположивим средствима. И то је поздрављено кроз српску штампу у Америци низом чланака, а на другој страни изазвало жестоку реакцију свих непријатеља Српства. Комунисти, Хрвати, тзв. Југословени и најзад филокомунисти из тадашњег Стејт Департмана, нашли су се удружени у борби против Српске народне одбране и дејствовали сваки на свом пољу, као по договору. Ипак, неуспешно. СНО је много учинила током а и после Другог св. рата…
У то доба име једног поносног Србина зрачило је међу нашим народом, како у поробљеној Европи, тако и у Америци.
Ко је био г. Светозар Маравић
Рођен 10. априла 1907. године y Ст. Луису, Америка, од родитеља из питоме и увек ратоборне Дрежнице, на домаку Плашког, бастио-на Српства y Лици и седишта Горњокарловачке епархије. Родитељи су га васпитали y српском духу, којим је дисао целог свог живота и поносио ce да je Србин и српског порекла.
Служио y америчкој војсци и постигао чин мајора y војној контра-обавештајној служби, коме су повераване најдели-катније мисије. По свршетку Другог светског рата послат y Европу као нарочити изасланик америчке Владе, да y заједници са Савезом светских цркава y Женеви, Швајцарска, Америчко-канадском епархијом и Српском народном одбраном y Америци, организује усељење Срба, расељених лица, y Америку и Канаду. Његово седиште било je y Минхену, a сви логори, y којима су ce налазила расељена лица y Немачкој, Аустрији и Италији спадали су y његову надлежност. Десетине хиљада Срба y Америци и Канади дугују захвалност овом дичном Србину, да су данас слободни грађани Америке и Канаде и материјално обезбеђени.
Kапетан Петар Бубрешко, командант позадине Требињског корпуса, који је Маравића упознао у логору Ландсхут у Немачкој, у књизи ’’Задушно слово’’ написао је и ово о овом несвакидашњем Србину из Америке:
’’Петнаестак хиљада страдалника стигло је на ову страну Океана, где их је углавном Српска народна одбрана збринула при почетном сналажењу. Амерички Срби нису могли изаслати душевнијег гласника да српским борцима у збегу својски помогне. У томе погледу дело Светозара Маравића поприма значај једне хришћанске и патриотске мисије у послератном мутном времену и бездушно наметнутим тегобама у туђини’’.
Поред ових дужности y америчком животу активност овог изразитог Србина, рођеног y Америци, међу Србима на овом континенту, исто тако je интензивна и плодоносна.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
