Овај занимљиви човек имао је причу коју је хтео да нам исприча, а ми смо га пустили да прича и прича
Имам обичај да одлазим у Српски Манастир Светога Марка скоро сваке недеље или празника. У тој лепој малој цркви у Лорејну, Охајо, немамо тутора. Да помогнем нашем архимандриту Леонтију некако сам се сам поставио на ту дужност па сваке недеље водим рачуна о тасу и свећама. Ако нас дође двадесетак на службу то сматрамо добром посетом, тако да ту заиста нема много да се ради. После сваке Литургије водим рачуна да су све свеће погашене и спремљене.
Пре пар недеља уђе човек у цркву баш онда када сам већ гасио свеће па сам оставио свеће овога човека да горе још пар минута. После сам сазнао да је тај човек дошао чак из Хјурона, Охајо, удаљен неких педесетак миља. Отац Леонтије има обичај да после сваке службе позове своје вернике у парохијску кућу па сам тако имао прилику да упознам овог необичног Србина од Тузле, сада део муслиманско-хрватске енклаве у Босанској Федерацији. Зове се Славко Станчић, а рођен је у селу Тења код Тузле. Овај занимљиви човек имао је причу коју је хтео да нам исприча, а ми смо га пустили да прича и прича.
Рођен је у Тењи 1951 године, ожењен и има двоје деце, сина и кћер. Сви ми имамо по неку причу да испричамо, али је животна прича овога човека нешто сасвим друго. Када је избио сукоб у бившој Југославији деведесетих година прошлога века Славко је био средовечан човек и већ тада успешан послован човек, далеко од оног дечачића који се бринуо о стоци свога оца. Рекао нам је да је био власник три аутобуса који су превозили путнике и робу за време рата. Планирао је да сагради гнездо близу Тузле па је ту подигао једну лепу викендицу али је ускоро увидео да је било најбоље да побегне од Хрвата и муслимана који су му опљачкали и до темеља уништили ту његову викендицу па би и њега ухватили да није побегао. Испричао је да је у неку тамбуру сакрио стотину хиљада евра док је тражио пут да побегне са хрватско-муслиманске територије. (Нисмо га питали како је успео да заради толику суму новца, али нас то није изненадило.)
Нашао се у Америци, а за човека његове визије и способности била је ово погодна земља за зарађивање новца. Најпре је радио по фабричицама али је убрзо увидео да би било паметније да ради за себе а не за друге. Покушао је да и свога сина упути у том правцу али без успеха. Кћи му је волела школу, а Славко је искористио и још увек користи њено знање језика око свога пословања, то јест превоза робе по Америци у својим бројним камионима које је успео да стекне. Рекао нам је како је недавно купио седамнаест нових камиона у вредности од пет милиона долара. Купио је и неке поседе и аутобуске терминале које изнајмљује бизнисима. За човека са скромним образовањем Славко је заиста једна успешна прича која нас је фасцинирала. Позвао нас је да га првом приликом посетимо у Хјурону, Охајо, и ми смо му захвалили на позиву.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
