Пише: Јелена ТАСИЋ
Да ли је масовни комеморативни скуп у Новом Саду, којим је 1. новембра обележена прва годишњица
пада надстрешнице на Железничкој станици, која је однела 16 људских живота, требало да буде
прекретница у деловању студентског и грађанског протеста у Србији, како је најављивано или је то,
могуће био медијски спин? Дан после годишњице новосадске трагедије у Београду, испред Скупштине
Србије, штрајк глађу започела је Дијана Хрка, мајка Стефана Хрке, чији се живот у 27. години угасио под
новосадском надстрешницом. Она тражи истину о узроцима несреће, казну за одговорне и расписивање
избора, што се показало као иницијална каписла за нову „ћациленд“ фазу режима Александра Вучића,
чији је дух захватио и српски парламент испред чијег се седишта и „Враних коња“, чувене скулптуре
Томе Росандића, одиграва могуће највећа срамота у модерној српској историји.
На празник светог апостола Луке, дан уочи годишњице пада надстрешнице, у штрајк глађу такође
испред Скупштине Србије ступио је, опозиција тврди по „задатку“ са Андрићевог венца, функционер СНС
Угљеша Мрдић, родом из Требиња, настањен у Београду, некадашњи џудиста и спортски новинар, сад
правник и актуелни председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну и локалну самоуправу.
Званична верзија је да Мрдић протестује због ћутања Тужилаштва за организовани криминал на његову
кривичну пријаву против бившег председника Скупштине акционара Инфраструктуре Железнице Србије
Небојше Бојовића и бившег извршног директора ове куће Милутина Милошевића, за које тврди да су
директно одговорни за новосадску трагедију 1. новембра 2024. Опозиција, пак, оптужује Мрдића и СНС за
превентивни “политички маркетинг” на степеништу главног улаза у скупштинско здање који треба да
скрене пажњу са штрајка глађу Дијане Хрке.
Ћациленд и манипулација
У време писања овог текста, на самој ивици ограђеног “Ћациленда” посебно обезбеђен металним
оградама налазио се шатор Дијане Хрке, док су у централном делу били бели “ћаци” чадори које је
унутар већ ограђеног, за грађане забрањеног простора у центру Београда, чувала полиција, као и
Мрдићев плави шатор, без знакова “живота”, на централном улазу у Скупштину Србије. У самом
Дворском парку који је у марту претворен у “Ћациленд” већина шатора, налик војним, неколико недеља
пре годишњице у Новом Саду сконцентрисана је око зграде Председништва Србије, некадашњег Новог
двора Карађорђевића.
Без поштовања и за самог (по)жртвованог Мрдића, сваке ноћи на ноге се дизао цео “Ћациленд”,
осмомесечни, како се тврди, МУП-у уредно пријављен скуп студената који желе да уче, додуше у
поодмаклим годинама и чудног изгледа, како би се прегласном музиком и весељем одговорило на
медијску пажњу и подршку коју је Дијана Хрка, иначе Мрдићева исписница, добијала од грађана. Многи
певачи, чије су се песме нашле на специјалном “ћаци” програму, јавно су се оградили од (зло)употребе
њиховог музичког дела.
Напредњацима није било довољно што је екипа из “Ћациленда” првих дана штрајка глађу Дијане
Хрке правила “журке”, нападала грађане који је подржавају и тукла новинаре, уз прећутну сагласност и
подршку полиције, већ су за 5. новембар заказали масован СНС скуп у окупираном простору испред
Скупштине Србије. Тврдећи да не зна ништа о том окупљању у Дворском парку, већ да преферира скуп
СНС у Новом Саду, председник Србије Александар Вучић 4. новембра учествовао је на Самиту о
проширењу Европске уније у Бриселу из ког је поручио да ће Србија може у ЕУ “чим уведе санкције
Русији и призна Косово”, не помињући никад критичније извештаје Европског парламента и Европске
комисије на рачун актуелног стања у земљи, не рачунајући Косово и Метохију.
Вучић се тамо састао и са Петером Соренсеном, специјалним бриселским посредником у преговорима
Београда и Приштине, и “у отвореном разговору потврдио посвећеност дијалогу под окриљем ЕУ, као
једином оквиру који може да обезбеди мир, стабилност и предвидивост за све који живе на КиМ”.
“Усмерили смо пажњу на конкретне кораке, пуну и доследну имплементацију већ постигнутих
споразума, деескалацију на терену и заштиту права и безбедности српског народа. Посебно сам
нагласио значај формирања заједнице српских општина, у складу са договорима, као кључног елемента
одрживог решења“, огласио се Вучић преко друштвених мрежа,
Практично то би требало да значи да, каква год била политичка превирања у остатку Србије, што се
тиче Вучића и дела опозиције која још седи у скупштинским клупама не би ли се народу обраћала преко
камера РТС, на КиМ ће се спроводити Охридски споразум као извршни план Француско-немачког
споразума о интеграцији Срба у правни систем самопроглашене косовске државе. Што се тиче Вучића,
косовски Срби су потрошна “патриотска роба” за подршку, контра митинге и шетње по остатку Србије,
чије акције прорежимски медији форсирају, прећуткујући да на КиМ постоји и друга страна која у
студентском и грађанском протесту види једни спас од судбине коју је Србима са КиМ “Аца Србин”
наменио.
Српски национални форум из Грачанице уочи 1. новембра јавно је осудио “манипулацију младима са
КиМ који су, под плаштом ‘подршке Александру Вучићу’, пешице кренули ка Новом Саду у тренутку када
су бројне институције државе Србије на КиМ угашене, а народ остављен без заштите”.
“Док режимски медији приказују ову шетњу као ‘патриотски чин’, истина је да се ради о још једној
организованој манипулацији Српске листе и режима Александра Вучића, који покушавају да прикрију
потпуни пораз државне политике на КиМ. Овај режим злоупотребљава емоције и сиромаштво младих
Срба са КиМ уместо да им обезбеди достојанствен живот и сигурност… Српски народ на КиМ може да
подржи само оне који ходају путем слободе и истине, а не оне који слепо следе налоге из Београда док
режим бежи од одговорности за трагедије и корупцију. Позивамо изманипулисану српску младост са КиМ
да ‘изађе’ из колоне бешчашћа и зада одлучан ударац манипулатору трагичном судбином несрећног и
издатог народа”, саопштено је из СНФ.
Група српских младића, која је кренула са КиМ да подржи “Ацу Србина”, није баш са добродошлицом
дочекана у Шумадији. Студенти са Приштинског универзитета, чије је седиште 1999. измештено у
северни део Косовске Митровце, а будућност је неизвесна због најављене интеграције српског школства
у косовски систем, били су међу својим колегама са других универзитета у Србији на комеморацији у
Новом Саду.
Приштина и избори
Власт самопроглашене косовске државе у новембар је ушла са осмомесечном институционалном
кризом насталом после првих редовних парламентаних избора од једностраног проглашења
независносни 2008. године. Резултати парламентарних избора, одржаних 9. фебруара, створили су
политичку пат позицију, у којој је од старта било јасно да води ка новом гласању, упркос противљењу
западних “ментора”. Опстанак Аљбина Куртија на власти је непожељан, пре свега у Вашигтону,
званичници Трампове администрације јавно оптужују ЕУ за неправедно утамничење Хашима Тачија,
бившег команданта ОВК и некадашњег председника и премијера Косова. Ипак нико на Западу не жели ни
да исхитреним потезима од Куртија направу будућег политичког “мученика”, па је постизборна агонија
метастазирала, иако се свима жури са спровођењем Охридског споразума, јер се сарадљиви Вучић
суочава са студентском и грађанском побуном у остатку Србије.
Аљбин Курти непожељан је не само за неке од западних косовских “савезника”, већ и као коалициони
партнер за комплетну опозицију косовских Албанаца са којом се засад слаже само у једном – нема новог
петљања са Српском листом. За недовршено формирање новог сазива косовског парламента, спор око
потпредседника из српске заједнице стигао је пред суд, било је потребно више од пола године и неколико
правних интервенција Уставног суда Косова. Курти, као први именовани мандатар, мандат је добио 10.
октобра уочи првог круга локалних косовских избора, није успео да обезбеди парламентарну већину за
своју трећу владу.
Иако лидери опозиционих албанских странака тврде да ни опозиција не може да формира владу и да
су избори једини излаз из кризе, Самоопредељење је 4. новембра, на Главном одбору као кандидата за
премијера предложило Гљауфа Коњуфцу. Курти који је себе најавио као кандидата за будућег шефа
косовске дипломатије у новој влади. Политичка стварност је јасна: нико из овог сазива нема већину за
формирање владе“.
Вљоса Османи, која је страначке консултације после Куртијевог мандатарског неуспеха одложила због
службеног пута у Саудијску Арабију, чији је резултат треће признање Косова у 2025, после Кеније и
Судана то је учинила и Сирија, тврди да је уставна обавеза председника да именује другог кандидата за
премијера у року од 10 дана, али да Устав Косова не предвиђа постојање гаранције да он има већину за
добијање мандата. Гљаук Коњуфца, високи функционер Самоопредељења са богатим парламентарним
искуством, има рок од 15 дана да састави владу. “Уколико се влада не изабере ни други пут, председник
Косова расписује изборе, који се морају одржати у року од 40 дана од њиховог расписивања”, пише у
Уставу Косова.
Приштина је у ишчекивању нове владе спровела локалне косовске изборе 12. октобра, чији је други
круг заказан за 9. новембар. У првом кругу нове градоначелнике добила је 21 од 38 општина на КиМ у
косовском систему локалне самоуправе. Реални победник првог круга косовских локалних избора је, бар
кад се ради о градоначелницима, Српска листа. Вратила је власт у девет од 10 већински српских
општина, док је у другом кругу у Клокоту за место градоначелника требало да се боре Божидар
Дејановић из Српске листе и Срећко Спасић из Српске народне слоге.
Градоначелници
Косовски Срби су почетком новембра 2022. напустили све косовске институције у знак протеста због
одбијања званичне Приштине да формира заједницу српских општина. Вучић је тврдио да је то одлука
Српске листе. Ова странка, чији је „мозак“ у Београду на Андрићевом венцу још није добила ЗСО, чије је
деловање, према Првом бриселском споразуму из 2013, превиђено у оквиру правног система и
територијалног интегритета самопроглашеног Косова, али су зато већински српске општине на КиМ
прошле кроз искуство албанске локалне самоуправе по строго приштинском “кроју“.
Кампању уочи првог круга избора за општинску управу у косовском систему најозбиљније су схватили
српски политичари, посебно Српска листа која је, према званичним подацима косовског Панела за жалбе
и представке на изборима, апсолутни „шампион“ у плаћању казни за кршење изборних правила 12.
октобра. Од 118.700 евра изречених за казне Српска листа платила је 60.600 евра, а највећу казну од 30
хиљада добио је њен председник Златан Елек за реченицу изговорену на предизборном скупу у Дому
културе Грачаница 9. октобра – „Грачаница је срце Србије које куца за све нас на КиМ “.
Иако је сва предизборна пажња званичног Београда и српских медија била усмерена на четири
већински српске општине на северу КиМ, где се очекивао повратак српске општинске власти, политички
најосетљивија заправо је била Грачаница. И то захваљујући Српској листи, коју критичари званичне
српске политике криве за исељавање Срба и албанизацију већински српских општина на КиМ.
Исељавањем Срба, масовном продајом њихове имовине, општинским поклањењем плацева и трговином
са косовским Албанцима, измењена је етничка структура ове некад убедљиво већински српске општине.
Према косовском попису из 2011, у општини Грачаница живело је 67 посто Срба, 23 посто Албанаца и
осам посто Рома и Ашкалија, да би на прошлогодишњем попису Албанци постали већинско
становништво са 63 становника више. Уочи 12. октобра над Грачаницом лебдео је страх да би албанско
преузимање власти реално значило гашење преосталих институција Србије, укључујући и Дом културе и
српску сцену Народног позоришта Приштина са седиштем измештеним у Грачаницу, чије затварање
упорно траже чак и њихове албанске колеге које су остале у здању приштинског националног театра.
Српска листа се у Грачаници за место градоначелника борила са још три српска кандидата, док су
странке косовских Албанаца учиниле оно што им не успева кад је реч о Влади Косова –
Самоопредељење, ДПК, ДСК и АЗБК формирале су заједничку листу Албанску алијансу. Њен кандидат
Леутрим Ајети, који је нудио даље развијање и напредак претежно албанских насеља Маригона, Угљаре,
Кишница, а, у перспективи и Чаглавица, по броју гласова одмах је иза новоизабраног градоначелника
Грачанице из Српске листе Новака Живића.
Црне рупе
Ни село ни град, Грачаница тешком муком задржава српски дух, као и њој суседна места, док је
оближње Косово Поље потпуно променило не само етничку структуру него и изглед и инфраструктуру.
Претворено је трговачки и бизнис центар за цело КиМ, у коме понеки Србин може да нађе посао у
одржавању пословног и трговачког простора. Продате српске куће и земља препознају се, не само у
Грачаници, него на целом КиМ, по томе што преко ноћи постају узорана ледина на којој се припрема
албанска новоградња. Не само Грачаница него цело централно КиМ прошарано је таквим “црним
рупама”, чак и у близини манастира Грачаница, мада се Црква труди да поправи ситуацију, иако многи
Срби, из неког разлога, цену радије скидају купцима косовским Албанцима него сународницима.
Што се тиче Метохије, званична Приштина понаша се као да је то дефинитивно “освојен” простор –
“Дукађин”. Метохија је споља гледано готово албанизована. Остали су само Срби у енклавама,
укључујући и оне малобројне у Пећи и Призрену, и српски средњовековни манастири. Срби Метохије
кажу да “осећају да их је Србија пустила низ воду“, што су схватили и Албанци, па се тако према њима и
понашају.
Једини истински мултиетнички град на КиМ је Ораховац са 25 хиљада становника, у чијем је горњем
српском делу остало да живи 250 Срба. Они су у некој врсти “сендвича” између албанског дела града из
ког су 1999. протерани и новодосељених албанских комшија који у највишем делу Ораховца купују или се
усељавају у напуштене српске куће, мењајући изглед и дух овог места познатог по вину и песми.
Вучићева политика довела је Србе на КиМ у позицију да бирају између албанске локалне управе и
повратка из Београда фаворизоване Српске листе, што је реално само питање начина и брзине
интеграције Срба у косовски правни и законодавни систем којима су већ наметнута косовска документа,
саобраћајне таблице, ко зна шта још. Српска листа ће у Грачаници, као и другим општинама где је
добила градоначелнике у првом изборном кругу – Новом Брду, Штрпцу, Ранилугу, Партешу, на северу
КиМ у северном делу Косовске Митровице, Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку, као и Клокот који
гласа у другом кругу, зависити од централе у Приштини. То ће суштински одређивати границе њеног
досад штетног политичког, социјалног и националног деловања.
Друго питање јесте колико ће реално Српска листа бити у моћи да поништи штетне одлуке две и по
године дуге власти албанских градоначелника? У прилог томе говоре изјаве албанских градоначелника
на северу КиМ о “осетљивим документима и административним одлукама“, због чега чекају упутства из
Приштине како да поступају на предаји дужности градоначелницима из Српске листе.
Иљир Пеци, одлазећи градоначелник Звечана, помиње и могућност изношења докумената из зграде
општине уколико не буде спроведена званична примопредаја дужности, што је, према његовим речима,
Српска листа већ најавила да ће одбити. Он сматра да “није лако спровести примопредају око 6.000
одлука које је донела општина Звечан, јер може доћи до покушаја поништавања или враћања одлука које
су важне за развој општине“.
За Српску листу, чији је митровачки кандидат Милан Радојевић, према подацима ЦИК Косова, добио
шест пута више гласова него досадашњи албански градоначелник северног дела Косовске Митровице
Ерден Атић из Самоопредељења, питање је да ли ће моћи да Атићеву “зелену” Митровицу, чак су и
пешачки прелази префарбани овом бојом, врати у “црвену” какво је било срце испред ћириличног
натписа “К. Митровица” који су Атићеви људи пред локалне изборе заменили латиницом, косовским
симболом града и “озеленили”? Ту су и друге Атићеве антисрпске одлуке, од уклањања државних
симбола Србије, одузимања српске имовине до затварање српских институција, бензинских пумпи,
локала, албанизације града у покушају?
Север КиМ је због спровођења Охридског споразума претрпео насилну албанизацију, тако да ни
наводно случајно лутање припадника Косовских безбедносних снага са дугим цевима главном
митровачком улицом после првог круга локалних избора, а уз благослов Кфора, није изненађење. Ипак,
српски дух северног дела града сачувао се и то је капитал са којим се Српска листа враћа на власт,
нажалост трошећи га на дириговану подршку “Аци Србину” уз свесно сукобљавање Срба са КиМ са
сународницима у остатку Србије.
Послодавац
За Србе на КиМ највећи послодавац и даље је држава Србија, коју одскоро следи и СПЦ. У
предизборној кампањи пред 12. октобар, додуше намењене различитој циљној групи, Куртијевих 100
евра за студенте показали су се као ништа у односу на Вучићеву понуду – 400 радних места у српском
здравству на КиМ. То што се током предизборне кампање и јавно открило да ће српско здравство и
образовање бити интегрисани у косовски систем, није спречило масовно незапослене Србе да се пријаве
на Вучићев конкурс. Додуше, ни Вучић нити његов министар здравља Златибор Лончар нису јавно рекли
да је реч о привременом запослењу и да је за пријаву потребно „брдо“ потврда и докумената, оверених
печатима државе Србије за које се сад, због примене Охридског споразума, иде до “контејнера” са друге
стране административних прелаза или у села у околини Рашке, Куршумлије и других места.
