У Србији без Косова и Метохије и Хрватској у време писања овог текста обележавала се 30. годишњица акције хрватске војске и полиције „Олуја“. Хрватска је 5. августа у Книну обележила Дан победе и домовинске захвалности заснован на злочинима почињеним у „Олуји“ почетком августа 1995, којом је завршила етничко чишћење Срба започето у акцији „Бљесак“ три месеца раније. Доласком Александра Вучића на чело Србије прекинута је ранија вишегодишња традиција централног обележавања „Олује“ 4. августа парастосом у београдској цркви светог апостола Марка на Ташмајдану, који је поглавар СПЦ служио у присуству државног врха и народа. Уведено је ноћно обележавање „Олује“ са патријархом и одабраним владикама, строго за СНС клијентелу која се 3. августа ове године по мраку и киши окупила у Сремским Карловцима, добрим делом и у знак подршке присутном Милораду Додику, председнику РС, после тек потврђене казне затвора и шестогодишње забране бављења политиком коју је изрекао Апелациони суд БиХ.
То је била сцена припремљена за Вучићев родољубив говор са шешељевским речником и Калимеро кукумавчењем, ако се ико још сећа јунака италијанско-јапанског анимираног филма – црног пилета са белом љуском на глави које се стално жали на направду. Да ли је то део предизборне кампање за изборе које Вучић наводно неће да распише, а из које никад не излази?
– Кад год се превише србовало, на тим просторима није нас превише остајало. Нисам заговорник превише гласног туговања јер сматрам да се тугује у миру и тишини, а ко прегласно тугује њему није циљ туговање, већ рекламирање и профитирање – рекао је следећег дана после парастоса у цркви светог Марка Александар Шапић, градоначелник Београда, за сада једини функционер СНС који не крије да му смета „Ћаћиленд“ испред Председништва Србије.
Да ли то значи напредњаци, ипак, нису монолит и да су Вучићу „лојалисти“ потребни и због „његових“?
-Док расправљамо о „Олуји“, данас се на северу Косова и Метохије догађа тиха „Олуја“. Од 2023. више од 20 посто Срба, према изјавама званичника Србије, напустило је Косово због прогона којем су изложени. Реч је о тихом расељавању. Нећете видети колоне трактора, али ће ефекат бити исти: нестанак Срба са својих вековних огњишта – упозорио је Саво Манојловић, председник Покрета „Крени-промени“.
Страх од репризе
Срби на КиМ годинама уназад страхују од репризе „Олује“ на северу Покрајине која је заиста дошла „тихо“, али са продуженим трајањем и другачијим лицем – Француско-немачким предлогом и Охридским споразумом на који је Вучић дао сагласност и у чијем је спровођењу саучесник. Он наравно у Сремским Карловцима, жалећи се на неправду Запада према Србима од Книна до Косова, није поменуо своју улогу у свим тим српским несрећама, а јавност је презаузета сталним политичким метежом да би се и тиме бавила.
Деветомесечни студенски и грађански протести, изворно започети због страдања 16 људских живота под надстрешницом Жељезничке станице у Новом Саду, претворили су се у захтев за ванредне изборе на свакодневним скуповима широм централне Србије и Војводине, док је званични Београд све ближи сукобу извршне и судске власти за који је тешко рећи да ли је фингиран са „врха“ или Вучић заиста улази у нову фазу разграђивања државе, чије је уставне границе најпре погазио на КиМ. Иако је јасно да власт „игра“ на „карту“ грађанских сукоба, поједини дипломатски кругови спекулишу да је Вучићу „трајање“ наводно и на Западу и на Истоку орочено, а дејство „споља“ ограничено на Србију без КиМ.
Свет је у тој ужој Србији овог лета суочен са тропским врућинама, пожарима, несташицом воде, политичким и страначким поделама, које напредњачки пристрасна полиција једва држи под контролом, одмаздом власти за сваку политичку непослушност. На извештаје да је у Србији без КиМ храна најскупља у региону и изван њега, а да су страни трговачки ланци само у 2024. имали удвостручену зараду у односу на претходну годину нико не реагује. „Цене бечке, а плате на рубу егзистенције“, то је Вучићево „благостање“, иако парадоксално у Србији без КиМ нема социјалне побуне.
У таквој ситуацији могуће је да се „прогута“ и млитаво дипломатско реаговање Београда на утамничење помоћника директора Канцеларије за КиМ Владе Србије Игора Поповића. Он је ухапшен на административном прелазу Брњак 18. јула зато што је на парастосу у Великој Хочи српским жртвама у општини Ораховац ОВК назвао терористичком. Апелациони суд у Приштини 31. јула одбио је жалбу Поповићеве одбране на одлуку Основног суда којом му је одређен једномесечни притвор. Налази се у затвору у Гњилану. Иако је реч о најгрубљем кршењу Резолуције 1244 СБ УН на основу које је уведен протекторат УН на КиМ, укључујући и недавно протеривање држављана Србије са КиМ, Београд ништа није предузео осим апела западним дипломатама за Поповићево ослобађање.
У затворима самопроглашене косовске државе тренутно се налази се више од 60 Срба са КиМ оптужених, најчешће без доказа, за ратне злочине против косовских Албанаца, а Поповић је први службеник Владе Србије који је у косовском апсу и то у сред институционалне кризе у Приштини, коју ниси могли да реше ни амбасадори држава чланица Квинте.
Криза у Приштини
Резултати првих редовних парламентарних избора у самопроглашеној косовској држави показали су се као несавладива политичка и математичка препрека за формирање новог скупштинског сазива и владе у Приштини. Уставни суд Косова 27. јула ставио “тачку” на 54 покушаја да се конституише нови парламент, а 8. августа треба да саопшти како ће се изаћи из кризе јер формални победник избора одржаних 9. фебруара Самоопредељење не може да обезбеди парламентарну већину ни за избор председника Скупштине. Томе треба додати и (не)трпељивост између одлазећег премијера у оставци Аљбина Куртија не само са опозицијом косовских Албанаца него и са председницом Косова Вјосом Османи.
Курти није миљеник САД, где Османи покушава да добије подршку за реизбор, али је очигледно да ни његова “леђа” на Западу нису слаба судећи по томе да постизборне игре трају готово пола године и прете новим парламентарним изборима који би могли да се поклопе са косовским локалним изборима расписаним за 12. октобар.
Институционални распад у Приштини није смањио репресију косовских власти на северу КиМ, што званични Београд брине само због смањења утицаја Српске листе, као продужене руке СНС у Покрајини. Зато осим хапшења Срба, испод “радара” Владе Србије и српске јавности пролазе и друга озбиљна кршења Резолуције 1244 СБ УН којом је, између осталог, јасно дефинисано да је Кфор једина оружана сила на КиМ. Шта је, међутим, показао Сајам одбрамбене индустрије, одржан у Цариграду – Истанбулу од 22. до 27. јула, на коме је учествовао и Ејуп Маћедонци, косовски министар одбране.
Трасформација КБС
Мећедонци је, између осталог, са званичницима Белгије потписао Декларацију о сарадњи у развоју одбрамбене индустрије, олакшавању размене и јачању војних веза. Са турским колегом Јашаром Гулером разговао је о “могућностима сарадње на новим капацитетима косовске војске и стратешкој улози коју ће Косово имати у региону после изградње фабрике муниције“ о чему је Приштина недавно са Турском склопила споразум.
– Овај пројекат ће значајно повећати капацитете Косовских безбедносних снага, омогућити логистичку самоодрживост и допринети укупној стабилности региона. Косово ће, јачањем својих одбрамбених структура, бити у бољој позицији да допринесе регионалној безбедности и помогне у промоцији мира и стабилности – тврди Маћедонци.
Према његовим изјавама, КБС броји око 4.000 припадника, укључујући и 40-так Срба. Почетком јула КБС ојачане су са нових 350 припадника, плус 18 кадета са дипломом. КБС све чешће учествује на међународним војним вежбама, а Приштина је последње две године склопила војне споразуме о сарадњи не само са Турском, него и са САД, Албанијом и Хрватском.
Конгрес САД 2024. одобрио је Приштини испоруку 246 ракета „Џавелин“ у вредности од 75 милиона долара. Пројектили наводно још нису на Косову, али су зато КБС током јула добиле из САД оклопна возила и то није крај испоруке. У мају ове године КБС су са Командом америчке војске за Европу потписале споразум о сарадњи у области комуникационе безбедности.
Поред САД, главни поборници наоружавања Косова су Турска, Немачка, Велика Британија, Италија и Хрватска. У неколико наврата Немачка и САД косовској војсци испоручиле су више контингената војних возила, једним делом као донацију, другим као куповину. Током 2023. Турска је Косову испоручила беспилотне летелице „бајрактар“, а претходно и оклопна извиђачка возила.
Осим што пролазе кроз различите врсте обука у иностранству, припадници КБС учествују и у војним вежбама у појединим државама, али и са НАТО. У претходним годинама уступљено им је више полигона на КиМ које су били под контролом Кфора и Еулекса. Буџет КБС за 2025. нешто је мањи од 208 милиона евра, а Аљбин Курти обећава да ће ако настави премијерски мандат та цифра порасти до милијарду евра.
Доношење неопходних косовских закона за трансформацију КБС у војску омогућила је Српска листа. Није искористила законски рок за жалбу Уставном суду, тврдећи да ће “стати пред голоруки народ да га брани”. Власт и јавност у остатку Србије о свему томе ћуте. Кад устреба Андрићев венац себи приписује заслуге за ограничење да КБС не могу да делује на северу КиМ без одобрења Кфора. Наводно то је “дил” са НАТО, мада Приштина користи сваку прилику. Последњи пут крајем јула због нестанка 33. годишњег мушкарца у језеру Газиводе кад је НАТО накнадно потврдио да је дао дозволу за потрагу КБС.
Трговина са Приштином
Званични Београд није коментарисао ни накнадну јавну исповест једног од косовских тужилаца у случају убиства Оливера Ивановића, председника Грађанске иницијативе “Слобода, демократија, правда” да је један од осумњичених Милан Радоичић, контраверзни бизнисмен и бивши потпредседник Српске листе, “нудио информације” о Ивановићевој ликвидацији за повлачење са потернице. Приштина је повукла потерницу, али до „сарадње“ није дошло.
То је верзија главног тужиоца Специјалног тужилаштва Косова Бљерима Исуфаја, коју нису коментарисали ни званични Београд – за Радоичића је у случају Ивановић гарантовао лично Александар Вучић. Против Радоичића у Приштини сад постоје “четири нова активна налога – за Ивановоићево убиство, случај Бањска, организовање барикада и ратне злочине”. САД наводно траже од Вучића да Милан Радоичић одговара за оружани сукоб у Бањској 2023, за који је он јавно и преузео одговорност.
Духове у државном “врху” узбуркала је тек недавна изјава за стране медије Немање Старовића, министра за европске интеграције у кабинету Ђуре Мацута, да је Београд “спреман на велике компромисе и потпуну нормализацију односа” са Приштином. Нико није званично негирао Старовићеву изјаву, али је актуелни главни српски полицајац Ивица Дачић, уз Вучића један од потписника Бриселских споразума, отворио јавну дебату ко је кога у Бриселу и како “преварио”. Огласио се и Покрет Срба на КиМ Отаџбина оценом да ће, шта год сад причали, “Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић“ одговарати за предају КиМ.
Тешко је рећи из ког је филма, осим предизборног, уследила изјава Ђуре Мацута да његова влада није за Србију у ЕУ, ако је цена КиМ.
Где је у свему томе Црква, чији су поглавар патријарх Порфирије и утицајни епископ бачки Иринеј (Буловић) у делу опозиције осумњичени као тајни преговарачи око „темељног уговора“ СПЦ са Приштином. Покрет обнове Краљевине Србије објавио је текст наводног спорног уговора апелујући на СПЦ да га не потписује. Из СПЦ је одговор стигао у виду непотписаног саопштења на сајту Српске патријаршије у коме се негира да Црква учествује у било каквом споразуму са Приштином. Саопштење је објављено и на сајту Епархије бачке, док је реаговање Епархије рашко-призренске, у коме се потврђује да наводни „темељни уговор“ не постоји, пренео само званични сајт Српске патријаршије.
Упркос јавном црквеном негирању, у појединим високим политичким, али и црквеним изворима спекулише се да би наводна акција патријарха Порфирија и владике Иринеја бачког могла да има везе са притисцима Александра Вучића на СПЦ јер би “темељи уговор” наводно требало да олакша повратак и водећу улогу САД у предстојећим преговорима Београда и Приштине, који неће довести у питање косовску независност. Према Француско-немачком плану питање СПЦ на КиМ је у Вучићевим рукама, а патријарх Порфирије никада није саопштио ко је и кад овластио председника Србије да преговара у име Цркве. Уз негирање постојања „темељног уговора“ у саопштењу СПЦ поновљена је патријархова изјава из марта 2024. да “после осам векова непрекинутог присуства на простору КиМ СПЦ не може да буде предмет било каквих политичких преговора и споразума о статусу КиМ”.
Спорно писмо
У Београду је само Покрет “Ми снага народа” реаговао због писма које је Клаудија Тени, конгресмен републиканаца и копредседавајући Српског кокуса у Представничком дому САД заједно са колегиницом из Демократске странке Криси Хулахан упутила америчком председнику Доналду Трампу после посете Србији. Оне предлажу Трампу да “посети Београд и Приштину и лично предводи нову рунду разговора о нормализацији односа који би могао послужити као катализатор за дугорочни мир, а можда чак и међусобно признање”. Док медији у региону тврде да је реч о “ретком двостраначком потезу и заједничком позиву Трампу да се поново укључи у мировне напоре између Србије и Косова”, из Покрета “Ми снага народа” саопштено је да “писмо копредседавајућег Српског кокуса никада не иде америчким званичницима без претходних консултација са амбасадом Србије и да су и амбасадор Драган Шутановац и шеф српске дипломатије Марко Ђурић морали морали да буду упознати са садржајем спорног писма Трампу”. МИП Србије није се оградио од писма Клаудије Тени, коју у званичном Београду зову и “трн у оку Аљбина Куртија”, због чега Покрет тражи Ђурићеву оставку и Шутановчев опозив.
Присуство Одбор за КиМ Скупштине Србије конституисан је 2.априла 2024. и без обзира на драматичне догађаје у Покрајини до сад је одржао три седнице. Иако су због спровођења Бриселских и других споразума у систему државе Србије на КиМ остали само просвета, здравство и култура, председник Одбора за КиМ Данијела Николић 1. августа састала се са заштитником грађана Зораном Пашалићем који је саопштио да „постоји иницијатива да се отвори канцеларија омбудсмана у севером делу Косовске Митровице како би се ојачало институционално присуство Србије у овим тешким околностима у Покрајини”.
