Ђорђе Михаиловић деценијама је био чувар Српског војничког гробља у Солуну, никада није био на одмору, никада није отишао до Хиландара и биће последња особа која ће на Зејтинлику бити сахрањена.
Жеља Ђорђа Михаиловића, чувара Зејтилнлика у Солуну, да дочека стогодишњицу од пробоја Солунског фронта пре пет година је испуњена. Осим одржавању гробља, деда Ђорђе био је посвећен послу да сваког ко је дошао на гробље упозна, како са гробљем, тако и са историјом пробоја Солунског фронта и уопште српске војске у Првом светском рату. Првог маја ове године напунио је 95 година. Посетиоци који су долазили на Зејтинлик обично би му пожелели да доживи бар стоту, а он би само одмахнуо руком. Медији су га већ “сахрањивали” пре неколико година, а данас је објављено да нас је заувек напустио,
– Нисам пуно тога у животу желео, мој свет је био мали и сведен на ово овде. Кажу да је срећа само друго име за Бога, па нека ме он за ту жељу погледа! – испричао ми је у августу 2014. године деда Ђорђе, старина који је свој посао радио онако како су на истом месту радили његов отац и деда, чувајући успомену на храбре српске ратнике.
Сваког јутра док се ветар још не завуче у крошње чемпреса на вечној стражи и пре него што сунце помилује хиљаде хумки на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, деда Ђорђе Михаиловић је деценијама отварао гвоздену капију. Увек се плашио да закључана капија не одврати намерника-ранораниоца. Лево од улазне стазе састављене од белих камених плоча, иза реда стаситих чемпреса донетих са Хиландара да уоквире вечни мир давно уснулих припадника српских пукова, у савршеним редовима бљесне белина хумки оних који су у животу остали свега жељни. Широка, гранитна бела стаза води од главног улаза до костурнице са криптом, над којом је подигнута капела у модернизованом српско-византијском стилу. Маузолеј на својој предњој страни има мозаик светог архангела Михаила по мотивима фреске из манастира Манасија.
Оне који су долазили на Зејтинлик, деда Ђорђе би одмах питао „код кога сте дошли?“ По имену и презимену почившег претка умео је да их упути до једног од, како је тврдио, око 6.000 места у костурници или до око 2.000 надгробних споменика у облику крста. Према званичним подацима, у костурници је сахрањено око 5.580 Солунаца, а око маузолеја (капеле са костурницом), налази се тачно десет парцела са надгробним споменицима за 1.440 ратника… Вечнаја памјат.
