Величанствена прослава 100 година Српске народне одбране у Америци
У суботу, 28. јуна 2014, на Видовдан, одржана је у Чикагу величанствена прослава 100-годишњице постојања и рада Српске народне одбране у Америци.
Али, пре вечерње прославе, пут свих оних који своје родољубље нису заборавили нити су имали хитније случајеве била је Српска црква. Било нека у Чикагу или ван њега, а посебно место за све нас био је манастир Пресвете Богородице на Трећем језеру близу Чикага, назван „Нова Грачаница“ – да се српско Косово и Видовдан никада не забораве, да их ово здање на великој површини подсети на Косово поље и завет који су нам ти јунаци оставили. То је била и мисија неимара митрополита Иринеја, који је Грачаницу градио упоредо са мајсторима и српским родољубима.
Чувајмо Видовдан у нама
У предивној унутрашњости храма, хор започиње Св. Архијерејску литургију, протођакон Милован Гогић гласом вредног сваке пажње води појање. Његово Преосвештенство владика Лонгин чинодејствује са бројним свештеницима. Храм је пун богољубивог народа. Дошла су и деца, много њих, на причест за Видовдан. Има и браће Руса, видимо. Рукополаже се и нови свештеник. И делегати конгреса СНО су ту, у првом реду. Све то сјединио је Видовдан, дан који је уткан у све тековине и баштину Српства и вере Православне. Ми треба да продужимо и да га чувамо у нама, да тај дух ширимо и преносимо, беседио је на крају литургије владика Лонгин. Он је и са амвона позвао све присутне да остану на Видовданском парастосу који приређује Српска народна одбрана за све те див јунаке од Косова поља до данашњег дана који падоше на бранику своје Отаџбине, бранећи крст часни и слободу златну, као и све преминуле чланове СНО од Михајла Пупина до скорашњег времена. Владика је поздравио Народну одбрану и њеног председника Славка Пановића говорећи о њему као народном трибуну који је свој живот посветио борби за народну слободу и правду, стално истичући родољубље као најсветију човечију особину, а да је као председник најстарије националне српске организације дао изванредан допринос животу српске заједнице у Америци. Заиста, пријале су лепо ове лепе речи нашем председнику, који их заиста и заслужио, али, ето, ретке су прилике да се и о томе прозбори.
И тако, после помен-парастоса, свима је приређена закуска у сали Богословије. А после свега полако смо дочекивали вече које смо сви чекали одавно.
На свечаној прослави
У препуној великој сали једног од највећих хотела у Чикагу, «Хајат-Риџенси“, и посебно уређених за ову прилику српско расејање одало је захвално признање за вековни рад ове организације Срба на америчком континенту.
Велики панел на самом улазу одвајао се својом величином и поменом српске организације која слави 100 година постојања у Америци. Многи Американци запиткују „зар је било Срба у Америци пре 100 година“, а на одговор да их је било и пре 200 година остају збуњени. Ипак, на улазу скретница за српски народ који је дошао да подржи својим присуством ову националну организацију и буде део велике прославе. Много нашег народа на једном месту, већином се познају, све су то лица која су добро позната и Народној одбрани и српској заједници Чикага. Све су то лица која деценијама помажу опстанак српске заједнице и све активности на националном пољу. Гости из других делова Америке заиста су задовољни једним оваквим скупом и дочеком. Док се гости и пријатељи поздрављају, на улазу у велику коктел-бар салу дочекује их перфектно организован одбор за дочек и преузимање карата. Све иде брзо и срдачно и већ смо у разговорима, разноразним. Утом стижу и главни гости, унук ђенерала Драже Војислав и др. Јасмина Вујић. Госте дочекују домаћини Славе брачни пар Ђорђе и Мирјана Јовановић из Вашингтона, заједно са председником СНО Пановићем. Сви гости добијају своје карте и један специјални поклон СНО: значку посвећену 100-годишњем јубилеју. Остаје као успомена на овај дан и само за оне који су присуствовали. На картици за коју је закачена стоји лик Михајла Пупина и речи „хвала“, на ћирилици, са датумом Видовдана 2014.
У сали све беспрекорно постављено, велики натпис „Српска народна одбрана у Америци 1914-2014“, на столовима српско вино „Цар Лазар“ – дар породице Балаћ, сваком госту одређен мени већ на карти, на зиду српска и америчка застава као некада када су испред Америчког конгреса вијориле заједно, само се очекивао почетак. Када је сала била испуњена до последњег места, отпочело се најпре славским обредом. Владика Г. Лонгин са многобројним свештеницима служи, пева се славски кондак св. Великомученику Лазару косовском, а домаћини Славе Ђорђе и Мирјана Јовановић из Вашингтона позивају госте да приђу и учествују у окретању славског колача. Ту је и председник СНО, велики добротвори, управници и чланови. По завршеном чину, остаје мало времена да се поприча за столом и узме покоја фотографија које су радили мајстор фотографије Хранислав Мирковић и фотограф-видеограф Зоран Спалајковић.
Кнез Лазар, етика која се понавља
Како је вечера одмицала, на позорници се појавио протојереј-ставрофор мр Урош Оцокољић, који је ове јубиларне вечери био водитељ програма. У свом уводу рекао је:
– Изузетна ми је част да Вас све, у име СНО поздравим са искреном добродошлицом и да Вам пожелим пријатно вече. Добро вече и добродошли на овај свечани скуп, којим СНО обележава неколико важних датума из њене историје и историје српског народа.
Српска Народна Одбрана обележава данас, на првом месту, наравно, заједно са васколиким српским народом, наш национални празник ВИДОВДАН, a у исто време прославља и своју крсну славу св. Великомученика кнеза Лазара.
Обележавамо Видовдан не само као комеморацију и сећање на оно што се догодило у уторак 28. јуна 1389. године, већ га славимо као догађај који се у нашој историји стално понавља, и чијом су се поруком и етиком напајала сва наша поколења кроз векове. Трагедија Видовдана је се у најновије време опет поновила 17. фебруара 2008. године, када су западни злурадници отели од Србије њено срце-Косово, и предали га у руке новим Агарјанима.
Јутрос у цркви на светој литургији, у новој трећејезерској Грачаници, осетили смо тугу која је навирала у наша срца, јер смо се у молитвама, заједно са нашим Преосвећеним Епископом Лонгином, сетили свих оних који су, код косовске Грачанице, на данашњи дан, пре 625 година, у сунчеву заласку, лежали у крви, заједно са својим честитим Кнезом, на тужном Косову пољу. Сетили смо се и свих оних који су, кроз векове, својим младим телима засипали сва брда и долине наше намучене земље Србије.
Сетимо се вечерас, браћо и сестре, свих тих наших младића, наших ратника који су кроз многобројне ратове наше историје, жедни, гладни и намучени умирали у ранама, да би следећим генерацијама обезбедили слободу, и рецимо: хвала им и слава им!
Други догађај из наше српске историје, кога СНО данас обележава је Први светски рат, вођен од 1914. до 1918. године, рат који је осветлао образ српског војника и учинио велику прекретницу, не само у историји Србије, већ и у историји Европе. Иако смо били по броју мали народ, својим великим доприносом за цивилизацију крста и слободе, постали смо тада не само балкански народ, него и народ Света, рекао је прота Оцокољић.
Такође, 100-годишњица Српске народне одбране уско је повезана и са једним и са другим датумом. Онај први, видовдански, уткан је у саму срж српског духовног битисања било где у свету, а овај други означио је и почетак националног рада Српске народне одбране 1914. године под вођством светског научника и великог патриоте Михајла Пупина.
СНО и СПЦ
Према речима проте Оцокољића Српска Православна Црква је кроз векове била, а и данас је, стожер и кичма српског народа, ма где Срби живели. Ми смо се, од Косова до наших дана, померали према новим земљама, према новим световима. Тако смо се и ми, руковођени многим разлозима, нашли и у овој земљи Америци. Иако растурени по свету, од Новог Зеланда до Канаде, далеко од наших старих огњишта, често препуштени сами себи, понекад и разједињени, ипак смо, хвала Богу, под окриљем и заштитом једне заједничке нам Цркве српске и светосавске, у којој ми Срби налазимо себе и данас, као и у временима када смо били без државе и без слободе.
Ha челу Епархије новограчаничко-средњезападно америчке, налази се Њ. Пр. Епископ Господин ЛОНГИН, веома цењен, популаран, млад и енергичан, са пуно разумевања црквеног и националног живота Срба у Америци. Он је такође члан и духовни саветник СНО.
Својим благословом у име Српске православне цркве Епископ Г. Лонгин са великом захвалношћу за свесрдну помоћ Српској цркви упутио је у поздраву честитке СНО поводом јубилеја и поновио видовданске поруке за све присутне.
Утом је протођакон Милован Гогић својим ванредним гласом отпевао „Видовдан“ у тако камерној атмосфери да је цела сала упијала тај умилни глас који је дозивао косовске јунаке…
Часно смо бранили и подносили жртве за српски народ
Потом је и председник Српске народне одбране Славко Пановић подсетио у свом говору о добрим делима које је СНО кроз век постојања чинила с обавезом да то чини и даље „до следећег оваквог јубилеја“. Делегати 73. конгреса СНО су одлучили да по 22. пут подрже председништво овом организацијом г. Славку Пановићу, што довољно говори о заслугама и пожтртвовању које улаже за рад и напредак најстарије националне организације Срба у Америци.
Његов дирљиви говор дотакао је срца свих родољуба поменувши све бивше председнике, оних 17.000 добровољаца које је СНО прикупила и бродовима одаслала да бране Отаџбину пре 100 година, многобројно чланство, одборе широм Америке, улогу СНО и чувеног песника Јована Дучића у обелодањивању светској јавности геноцида у Независној држави Хрватској, помоћ Ђенералу Михаиловићу током рата и српском народу ван отаџбине после рата, страшно време комунизма и наше жртве пале у тој борби, стипендије за ђаке и студенте од некада давно до најскоријих стипендија, све до скорашње помоћи упућене жртвама земљотреса и поплава… „Срце нам игра вечерас јер смо часно бранили и жртвовали се током свих ових 100 година за српски народ и његову бољу будућност, како у Отаџбини, тако и у целом расејању“, рекао је на крају председник СНО Славко Пановић. За његову љубав и рад у СНО предата му је специјална плакета поводом јубилеја, као и његовој супрузи Марији.
Говорници на прослави
Публици се обратио и Генерални конзул Републике Србије г. Дејан Радуловић, а посебно подсећање на оснивача и првог председника Српске народне одбране у Америци, професора др Михајла Пупина, великог српског и америчког проналазача, учинила је својим говором Др. Јасмина Вујић, професор нуклеарне физике на Беркли Универзитету Калифорније.
Специјални гост из Отаџбине на овом јубиларном скупу био је г. Војислав Михаиловић, унук Ђенерала Драже Михаиловића, као личност и потомак Ђенерала коме је СНО у Америци пружила велику материјалну и моралну подршку током Другог св. рата и за чије се откривање гробног места СНО у Америци посебно заузела.
Док је Дражин унук завршавао свој говор, на супротној страни сале појавила се и Фолклорна група СНО „Слобода“, чији су чланови одиграли неколико сплетова старих српских игара, што је публика посебно наградила.
Пошто је у том дану спојена и традиција српског народа, Видовдан, а то је и Слава СНО у Америци, и овај јубилеј, то је и домаћин Славе Св. великомученика Лазара Косовског, г. Ђорђе Јовановић са супругом Мирјаном из Вашингтона, одржао своје домаћинско слово које су сви поздравили.
Следећи говорник био је г. Војислав Михаиловић, правник из Београда, који је био љубазан да се одазове позиву СНО и да буде вечерас са нама. Отприлике пре 20-ак година г. Војислав Михаиловић ангажовао се у политичком животу Србије. Био је народни посланик, био је на положају потпредседника Скупштине Србије, a у јануару 1999. изабран је за градоначелника града Београда. Г. Михаиловић је, исто тако, више познат и по деди, јер он је унук, нашег Чиче, генерала Драгољуба – Драже Михаиловића, команданта краљевске војске у Отаџбини и вође четничког покрета за време Другог светског рата.
Њихове говоре наћи ћете на посебном месту у овом издању нашег листа „Слобода“.
Потом се гостима на енглеском језику обратила дама која је била у најужем одбору за целовечерњи програм – Нели Балаћ, кћерка једног од бивших председника СНО Вукале Вукотића. Њен говор је био кратак и врло јасан – захвалила је свима који су дошли да поделе радост и дају замах СНО за будућност.
На крају програма гостима се обратио Драган Ћирић у име Уређивачког одбора листа „Слобода“ и најавио Споменицу поводом 100. годишњице СНО у којој ће се наћи свеукупна историја СНО, као и много тога што никада нисте читали о овој организацији, закључно са овом прославом. Тако, закључио је он, видимо се сви у Споменици СНО.
Била је част свакоме ко је те вечери био са српским народом на народној свечаности народне организације. Била је част бити са вама који прослављате век пожртвовања и родољубивих напора за добробит своје вере, народа и Српства уопште.
Галерија конгрес
Галерија литургија
Галерија банкет
