У Америци, СНО је заветна организација Српства
У расејању, Српска народна одбрана је заживела само шест година после њеног оснивања у Србији. Тако рећи истог часа када је Аустроугарска, јула 1914, напала Србију, у Сједињеним Америчким Државама се на иницијативу Михајла Пупина рађа Српска народна одбрана са седиштем у Њујорку. Њен први председник постаје сам Пупин, већ увелико славан и признат као еминентни српски и светски научник, у то време професор Колумбија универзитета.
Циљ организације био је прикупљање помоћи Србији, жртви агресије, и то ће се чинити током целог Првог светског рата. Поред разних видова помоћи, било је прикупљено више од 600.000 долара, што би данашњи еквивалент вредности најмање 15 милиона америчких долара. Осим тога, СНО се и тада бавила хуманитарним радом и очувањем националног и културног идентитета Срба у САД.
Посебно важан задатак био је организовање српских добровољаца широм Америке и њихово упућивање у редове српске војске, за борбу против непријатеља. Тако је 1917. године, уочи пробијања Солунског фронта, Српска народна одбрана, широм америчког континента, окупила и послала око 20.000 српских добровољаца.
После Првог светског рата, пошто је проглашена Краљеви-на Срба, Хрвата и Словенаца, па потом и Југославија, активности Српске народне одбране у Америци су унеколико утихнуле, али ће организација поново заживети кад се над Србију наднела нова смртна опасност.
У Другом светском рату, када је фашистичка Немачка априла 1941. сломила и распарчала Краљевину Југославију, а Србију окупирала, родољубиви Срби у Америци, на иницијативу чувеног српског песника и дипломате Јована Дучића, а уз помоћ националних првака тога доба обнављају рад Српске народне одбране. Он је у лето 1941. стигао из Мадрида у Чикаго и у Америци ће провести две последње године живота. Умро је 1943, да би његови посмртни остаци тек 2001. били пренети у родно Требиње, опет захваљујући и уз учествовање Српске народне одбране из Америке.
Те 1941.г подвучено је да „Српска народна одбрана у Америци стоји на патриотском, националном, културном и хришћанско-хуманом терену, што је у складу са вековним традицијама о тежњама демократске америчке нације“. Поручено је да се СНО неће партијски опредељивати ни за једну политичку опцију у САД. Поред свог патриотско-културног карактера, како се наводи у Меморандуму, “Српска народна одбрана настојаће, да свуда и на сваком месту истакне и свој хумани задатак“.
На састанку америчких Срба, 13. новембра, у цркви Светог Христовог васкрсења у Чикагу, за председника обновљене Српске народне одбране изабран је песников стриц, фабрикант Михаило Дучић. Први конгрес СНО одржан је потом у манастиру Светог Саве у Либертивилу, на Видовдан, 28. јуна 1942. Окупило се око 6.000 Срба из свих крајева Америке. Тог дана је за даље активности СНО прикупљено око 10.000 ондашњих долара, што одговара вредности данашњих 140.000 долара. Поред владике Дионисија, конзула Војислава Мирковића, бизнисмена Михаила Дучића, песника Јована Дучића, амбасадора Константина Фотића и других, главни говорник био је Блис Лејн, амерички амбасадор у Београду. Амбасадор Лејн је учеснике овог скупа упознао са многим појединостима стања и догађајима у окупираној Југославији, осврћући се посебно на усташке покоље Срба.
Током Другог светског рата СНО у Америци подржала је народну краљевску војску под командом ђенерала Драгољуба Михаиловића.
По завршетку Другог светског рата, избегли испод мача комунизма, десетине хиљада српских антикомунистичких бораца и чланова њихових породица нашли су се расејани по разним европским логорима које су западни савезници отворили за избеглице из Југославије и других земаља тек ослобођене Европе.
„Амерички Срби нису остали равнодушни према судбини и патњама своје браће. Трудили су се да им помогну у границама могућности. Слали су им стотине и стотине сандука брижљиво упаковане робе. А што је најважније, они су, под руководством Михаила Дучића и његовог неуморног сарадника Луке Пејовића, преко Српске народне одбране, у сарадњи са тадашњом америчко-канадском епархијом Српске православне цркве и Српским народним савезом – довели велики број Срба у Америку и тиме им обезбедили живот достојан човека. Статистика се мери десетинама хиљада.
С обзиром на активности СНО-а, које су имале за циљ неговање и јачање српске националне свести и православног духа међу Србима у Америци, као и повезивање антикомунистички оријентисаног српског расејања широм емиграције, лидери и угледници Српске народне одбране уопште нису били по вољи нових власти у Југославији. Неки од њих су често били мета њихове Службе државне безбедности, озлоглашене у српској емиграцији. Зачетку ове службе, познатој као ОЗНА, а потом УДБА, приписују се бездушне ликвидације српских националних првака широм расејања. Одбрана је била прва на списку.
Та стална опасност, међутим, није обесхрабрила СНО и ова организација у Америци је са још већим жаром наставила да потпомаже материјални и духовни препород Српства. У сарадњи са Српском православном црквом, СНО учествује у реконструкцији цркава, манастира и храмова, како у Америци тако и у отаџбини, а одбори Српске народне одбране континуирано ничу широм Сједињених Америчких Држава.
О раду СНО-а најпре је извештавао „Американски Србобран“, основан још 1906, а 1952. године ова национална и патриотска српска организација покреће свој лист под називом „Слобода“. Овај лист редовно излази до данас, некада недељно, некада два пута сваког месеца, а данас једном месечно са бројним новинским аналитичким текстовима.
Током крвавог распада СФРЈ, ратних дешавања на њеним просторима, међународне сатанизације и изолације српског народа, СНО је настојала да у америчким институцијама заступа и брани интересе сународника у отаџбини. Те активности су настављене и кад су избили сукоби на Косову и НАТО почео бомбардовање Србије, иако су САД биле главна сила у тој операцији.
Осим тога, СНО свесрдно помаже српску ратну сирочад. У последњој деценији 20. века послата је помоћ избеглицама из Крајине, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије у вредности од више стотина хиљада долара. Године 2004., Српска народна одбрана је основала и сопствени фонд „Михајло Пупин“, из којег је сваке године додељивала Светосавске стипендије у виду једнократне помоћи. Овај фонд годишње награђивао је 20 најбољих и најталентованијих студената у отаџбини и до сада је том циљу помогла са 100.000 долара. Упутила је помоћ за обнову болнице у Краљеву после земљотреса и помоћ угроженима од $25.000. Основала фонд за награду проналажења гроба ђенерала Михаиловића од $100.000 долара. Помогла народ Подриња и Семберије после поплава. Помогла обнову манастира Жиче поводом 800 година постојања и упутила помоћ многим црквама и манастирима, објављивала и помагала више стотина појединачних случајева за помоћ… СНО у Америци је носилац Ордена Св. Саве Првог реда Српске православне цркве. Доделила свој једини Орден СНО Новаку Ђоковићу као узорном Србину за проношење Српства у свету, али и њеном дугогодишњем председнику Славку Пановићу (1993-2015), који је стамено стајао на месту својих славних претходника, водећи ову организацију Срба стазама свете српске слоге и предачких завештања пуних 22 године… Упоредо са свим тим активностима, ова организација неуморно ради и на очувању српског културног блага у расејању. Истакнуто петогодишње предводничко место првог међу једнакима СНО наследио је млади искрени српски родољуб Небојша Живковић, пре тога дугогодишњи потпредседник организације. Потом и Драган Вујошевић, Никола Марић, а данас поново Драган Вујошевић.
По својим уверењима, Српска народна одбрана у Америци је истинска патриотска и национална организација, а по својим делима изузетна потпора Српству уопште, како у расејању тако и у Отаџбини.
