Дечак из села које је добило име по биљци благородног мириса и дејства оставио нам је светлост, а Мајин „Чаробни једрењак“ на путу те светлости оставља прегршт благородних поука – најлепши је и најкраћи опис овог заиста занимљивог уметничког књижевног дела Маје Цветковић Сотиров.
Знате оне устаљене почетке бајки био једном један…? Е, ова романсирана бајка почиње речима: „Био сам очаран…“. Почиње чаролијом чуђења, запитаности и визуализиране маште дечака из личког села Смиљана, сина православног свештеника Милутина и изумитељски надарене мајке Георгине. Никола Тесла није фантастични јунак, али га у свом савременом путовању кроз време Маја Цветковић Сотиров оживљава као холограм. При том нас филмски пластично и, од првог до последњег поглавља, динамично проводи кроз главне координате научниковог животног пута, од Смиљана, преко Париза, Њујорка, Чикага. С једне стране врло захвална за екранизацију, ова бајка је истовремено изолована из свеприсутног модерног научно-фантастичног оквира и тим је њена аутентичност снажнија. Маја не кокетира са генерацијама виртуалног света, али вешто користи неке од техничких цивилизацијских погодности да би своје фиктивне ликове увела у реални и реалне у фантастични просторно-временски оквир. Оно што овој бајци даје не само лични печат, него и елементе иновативности јесте ауторски омаж достигнућима човечанства кроз векове и њихово поновно оживљавање. Тако Мајини јунаци на пут кроз време не крећу Анђелинином вилинском летелицом, Шклопоцијом, него макетом Колумбовог једрењака Санта Марија, а сама ауторка у напомени подсећа на симболику уласка „у нешто ново и непознато“, Колумба, Тесле, коначно и јунака ове бајке.
Уз авантуристички дух Жила Верна и Данијела Дефоа, Мајин „Чаробни једрењак“ обилује и врло интересантним историјским и научним, али и подацима општег знања. При том је кроз дидактички слој дела брижљиво филтрирана количина података, а нарочито се водило рачуна о презентацији реципијенту. Тако је гвоздени статор, који се путем завојница напаја двофазном наизменичном струјом, представљен као „вангла, прикључена у струју“. Нарочито је интересантно објашњен Едисонов покушај осујећења Теслиног плана. Едисон је упоређен са дечаком који није спреман да уништи своје кликере од блата зарад нових кликера од стакла, које доноси други дечак (Тесла), иако ови први значе само личну, а други свеопшту добит. Осим тога, Маја користи још један интригантан наративно-едукативни метод, спомене податак, као и сама у недоумици, тек да заголица радозналост и наведе читаоца да се овом темом подробније позабави („Како беше онај закон, Њутн…“), написала је Гордана Јеж Лазић са Института за дечју књижевност у Београду поводом књиге за децу о Тесли Маје Цветковић Сотиров.
…. Дечак из села које је добило име по биљци благородног мириса и дејства оставио нам је светлост, а Мајин „Чаробни једрењак“ на путу те светлости оставља прегршт благородних поука – најлепши је и најкраћи опис овог заиста занимљивог уметничког књижевног дела Маје Цветковић Сотиров.
Маја Цветковић Сотиров је српска књижевница рођена у Пироту (1980), где је завршила Гимназију. Дипломирала је и мастерирала на Филозофском факултету у Нишу, на Катедри за српски језик и књижевност. Лиценцирани је професор српског језика и књижевности. Живела је у Француској, где је и настала њена прва књига – захваљујући истраживању историје, културе и живота Блеза Паскала склопљена је „Француска авантура“. То искуство послужило је касније за настанак књиге о великом научнику и изумитељу Николи Тесли: „Чаробни једрењак – Прича о Николи Тесли“. Члан је Удружења књижевника Србије.
Током вишегодишњег радног искуства у средњим школама, залагала се за савремене методе и интердисциплинарни методички приступ настави, који је присутан и данас у њеним књигама. Пише и ствара за децу.
У ексклузивном разговору за наш лист „Слобода“, књижевница за децу најпре нам је одговорила на питање у чему је срж и суштина шарма писања за децу? Да ли је већи изазов писати за децу или за одрасле, ако је поређење уопште изводљиво?
– Дечја књижевност је свет који припада свим генерацијама. Верујем да у нама одраслима постоји душа и срце детета које смо некада били – а како ћемо разговарати са децом, васпитавати их и разумети, уколико не разумемо себе. Често се загледам у своје нимало једноставно одрастање (од принцезе до најусамљеније девојчице), па онда с посебном пажњом покушавам да кроз приче, поезију и књиге говорим и пишем (на деци прикладан начин) о животним проблемима или радостима кроз игру, осмех, па понекад и кроз сузе. С обзиром на то да пишем и о науци и научницима (Блез Паскал, Никола Тесла), мом писању претходи научно-историјско истраживање, консултације са стручњацима из одређене области, прилагођавање података читаоцима, посебно оних из теже разумљивих научних сфера (на пример: Теслин трансформатор, наизменична струја, Теслино Колумбово јаје, Паскалов “калкулатор”) и пажљиво украјање историјских чињеница у моралну и естетску раван приче. Такође, важно је да јунаци говоре језиком који неће запрљати ум и душу детета, јер се говор и мисао преплићу и временом утичу на понашање. Све је повезано, па је самим тим писање за децу специфично и захтевно, али препуно забаве.
• Како је дошло до тога да настане књига о Николи Тесли и шта Вам је била највећа мотивација да се “Чаробни једрењак – Прича о Николи Тесли” оствари?
– Памтим декину реченицу: „И девојчице могу бити Тесла!“ Још као дете била сам одушевљена Теслом и декиним причама о њему.
Један од најснажнијих покретача да пишем књигу за децу о великом изумитељу био је моменат када смо као породично наследство добили архиву фотографија мог свекра са пословних и студијских путовања. Међу тим фотографијама нашле су се и фотографије споменика Николи Тесли на Нијагари старе 40-ак година.“
Наш син Лука је био одушевљен, као и свако дете, поставио је безброј питања: “Ко је то, зашто је дека на Нијагари, ко је Тесла, зашто је он важан, због чега постоји тај споменик?” А онда се прикључила и Лана, Лукина сестра од стрица и мојој инспирацији није било краја.
Заједно са фотографијама, добили смо и макету брода Санта Марија, коју је направио свекар још као младић. Иначе, Санта Марија није случајно у књизи, била је део Колумбове експедиције која је непланирано открила дотад непознати амерички континент, а Теслина победа примене наизменичних струја одиграла се управо на Сајму у Чикагу 1893. посвећеном 400–ој годишњици од Колумбовог доласка. Тесла је у Колумбову част изложио изум Колумбово јаје… И тако су породичне успомене и неизмерна подршка мог супруга покренули писање књиге “Чаробни једрењак: Прича о Николи Тесли”.
• Како је књига о Тесли дочекана и примењена у Србији и хоће ли бити уврштена у наш школски систем?
– У Србији је веома читана, трећи тираж је при крају и продаје се у књижарама широм Србије. Текст који је написала књижевна критичарка Гордана Јеж Лазић нашао се на сајту Завода за унапређење образовања и васпитања, на појединим високим школама за васпитаче струковних студија у Србији књига се проучава као изборна лектира, а о књизи се говорило и на научним скуповима о дечјој књижевности на Змајевим дечјим играма у Новом Саду (проф. др Ђуричковић), на Фестивалу дјечје уметности у Сарајеву (проф. др Милутин Ђуричковић) и у многим часописима и књижевним новинама било је објављених текстова о књизи (Багдала, Планета, Књижевне новине УКС-а).
• Какав је био пут пласирања књиге “A Nikola Tesla Story “ на светско тржиште, овде пре свега мислим на америчку престижну књижару “Barnes & Noble”?
– Нимало једноставно што се тиче улагања, књигу не можете предате америчком издавачу на српском језику, тако да смо моји сарадници и ја као писац одлучили да преведемо текст, пошаљемо квалитетном лектору и коректору превод, склопимо је потпуно дизајнерски и пошаљемо је у неколико издавачких кућа. Један од одговорних за те кораке је и мој супруг, који је иначе менаџер са интернационалним искуством, па му преговори овог нивоа нису страни. Договор је био да ћемо књигу објавити код издавача који се први јави, међутим, први издавач је одговорио већ за непуне две недеље, понудио сјајне услове за нас (претпостављам већ због производа који је био у скоро завршној фази) тако да смо након консултација са правним тимом и маркетиншким стручњацима прихватили понуду. То је резултирало да се књига након објављивања у AM Publisher-у у Њујорку, нађе на најреномиранијим светским сајтовима (Barnes&Noble, Amazon, Ebay, Walmart и широм света), па и у самој књижари Barnes&Noble у Сједињеним Државама.
Дакле, пут нимало лак, али неке кораке и иницијативу морамо преузети сами да бисмо успели.
• Из Вашег искуства просветног радника шта је најбитније за добру релацију учитељ – ученик, шта даје најбољи и најдугорочнији плодни резултат у процесу преношења знања?
– Осим непрестаног учења и стручности наставника који се подразумевају, љубав према деци и разумевање су основа свега – без тога не постоји настава и однос ученик-наставник. Деца виде и осећају.
• У раној младости сте имали могућност да дођете у УСА на докторске студије, тада сте изабрали између Србије и Америке Србију, како са ове временске дистанце сагледавате те животне околности и шта Вам боравак и учешће на конференцији о Николи Тесли доноси овај пут?
– Да, то је моја невероватна прича, љубав према социолингвистици и жеља да будем на докторским студијама у Сједињеним Државама, припреме које су веома обимне у језичком смислу и мамино “НЕ” су ме сломили, али брзо сам пронашла нови пут усавршавања. Данас и даље мислим да су Сједињене Државе земља која баштини огроман број стручњака и то поштујем. Када сам кренула на пут, за мене је то био најемотивнији тренутак узимајући у обзир неке догађаје последњих година: радост, емоције, узбуђење… Све се помешало и верујем да ћу поново доћи у Чикаго, овде сам тек почела, а моје књиге полако постају део овог тржишта.
• Лик и дело Николе Тесле и интересовање јавности глобално је у позитивној прогресији, Теслина научна фондација има значајну улогу и мисију, Ви сте прошлогодишњи добитник њихове значајне награде, шта Вама представља ово признање?
– Успех преко ноћи за мене не постоји, свој пут градим од момента када сам научила да читам (са непуне четири године) и наставља се.
Теслина научна Фондација има невероватну мисију са којом живи и моја визија и мисија: промоција лика и дела Николе Тесле. За мене је Тесла, не само јунак мог детињства, већ симбол спајања људи широм света и симбол упорности – Тесла је пример сваком детету како се не сме одустати. Уосталом, Тесла и Теслина фондација су синергија која спаја квалитетне и добре људе, неизмерно се радујем јер сам и Вас упознала. Драга Нина, и Ви сте део Теслине синергије. Прави људи су увек у Теслиној причи. За мене је ово признање (које сам добила у јануару 2023) одговорност, част и задовољство да наставим даље.
ФОТО:
Са књижевне вечери у Чикагу (Фото: Нина Стојковић)
Са председником СНО Драганом Вујошевићем, аутором интервјуа Нином Стојковић и водитељком програма песникињом Бојаном Радовановић (Фото: Нина Стојковић)
