Треба ли да поновимо речи последњег предратног председника Народне Одбране из Отаџбине, који је 1940. године рекао: “Народна одбрана је један национални храм. У олтару тог храма се иконе не мењају према политичком курсу. Ту се служи увек и непрекидно само једна служба, служба народу и држави”.
Тако је било и са оснивањем Српске народне одбране у Америци 1914. г под вођством нашег истакнутог националног радника, што посебно потенцирамо, Михајла Пупина. Његова мудрост и познавање српског националног духа, његов искрени патриотизам и снажан православни дух учинили су га у то време предводником свих народних иницијатива и рада српског исељеништва у Америци.
У то време Пупин је све чинио да преко српских организација и у своје лично име да највише како би српска војска за време Првог св. рата извојевала победу. Та помоћ зрачила је на све стране, али је била део његовог личног завета према својој Отаџбини, кога су он и они који су стајали уз њега испунили у најлепшем смислу те речи.
У нашем листу ми почесто дамо цртице из тог времена када је била част помоћи тако узвишеним идеалима.
Многе деценије су прошле, а Српска народна одбрана увек је била на тој стази. Помагала је и онда када је то било врло тешко.
Хајдемо бар да се се сетимо или да читамо списак хиљада и хиљада Срба после Другог светског рата који су преко СНО дошли и започели нови живот у Америци. Знају ли то њихови потомци, чувају ли старе књижице СНО у Америци својих очева и дедова?
Било је тешких периода после тога у којима смо се зближавали па разједињавали, па опет ближили, али никада СНО није мењала свој курс да буде – национални храм за све Србе.
Тако је и данас.
Зовемо све вас да се на америчком националном Попису изјасните као Срби да би нешто значили у статистици јер се до сада нисмо баш најбоље показали. Говори се о милионима, а статистике кажу око 170.000 нас у Америци је рекло да нам је порекло ( Race) Српско. Ваше одговоре не може да користи нико други до статистика и по њој се управља амерички систем. Сутра, ако нам се, не дај Боже, деси нешто што не желимо, како да кажемо да нас има милион када статистика каже – много мање. Како ће наша снага изаћи на видело са овако уписаним бројем? Зато, молимо вас, будите оно што јесте!
Оно што јесмо показујемо врло често и као појединци у науци, спорту, политици, разним професијама, али показујемо и колективно при подршци нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији, у Црној Гори, у Републици Српској. Све то из Америке зарад добробити своје Отаџбине, отаџбине својих родитеља или дедова. Желимо им све најбоље, али морамо бити заједно.
Саберимо се људи! Данас можемо да опстанемо само ако смо заједно, уз идеале који су нас држали вековима. Немојмо да изневеримо све оне који су нам подарили ово што имамо али да не изневеримо и нас саме, који схватамо у каквом свету живимо и јасно нам је шта нам је чинити.
