Донације Дијаспоре већ 50 година имају кључну улогу у намирењу девизних платних обавеза, како бивше СФРЈ тако и данашње Србије. Према проценама Светске Банке, током задњих 20 година Дијаспора је годишње слала родбини у Србији између 7-15% званичног БДПа Србије, што је у просеку номиналних (садашњих) $4 милијарди годишње.
Ова сума се углавном односи на прилив девизног кеша формалним финансијским каналима. Међутим, према проценама ЕУ банака, оне губе потенцијалну провизију на још толико девиза из Дијаспоре, које стиже у Србију неформалним-приватним каналаима (курирски, из-џепа кеш донацијама и зајмовима, директним кеш инвестицијама, увозом роба…).
ЕУ студије процењују да народ у Србији континуирано држи у резерви око $14-17 милијарди девизног кеша. Такође, Народна Банка (НБС), откупом девиза од народа, одржава минимум $10 милијарди (тренутно око $14 милијарди) званичних девизних резерви, које ММФ захтева за покриће полугодишњих међународних платних обавеза Србије. Ако је Србија током задњих 20 година имала око $160 милијарди укупног иностраног платног (и тргвинског) дефицита, одакле онда народу толика континуирана акумулација девизних резерви? Стога можемо разложно проценити да Дијаспора Србији номинално годишње даје око $8 милијарди у девизама, чиме се ефективно покрива међународни платни дефицит Србије.
Где су Дијаспорини новци?
Ако је Дијаспора, само у задњих 20 година, Србији поклонила $160 милијарди девизног кеша. Ако су у том периоду, народ и држава Србија укупно узели око $50 милијарди банкстерских девизних кредита. Ако су у овом периоду, режимске власти ликвидацијом-приватизацијом друштвене/државне имовине оствариле нето приход од око $10 милијарди девизног кеша. Онда је сасвим јасно да је Дијаспора апсолутно највећи и најважнији финансијер опстанка народа и државе Србије.
Дакле, само током задњих 20 година режимске власти у Србији располагале су са око $220 милијарди девизног кеша. Нажалост, огроман прилив девиза из Дијаспоре уопште нема ефекта на развој привреде и благостање народа Србије. У овом периоду, режим је остварио просечни раст економије Србије, којим она неће ни кроз 30 година достићи реални ниво производње из 1990. Где се деде толики новац?
Према подацима међу-народних организацја, специја-лизованих за праћење глобалних илегалних токова новца, током протеклих 20 година из Србије је у просеку годишње илегалним каналима изнето око $3.5 милијарди девизног кеша. То значи, од укупно унетих $220 милијарди, око $70 милијарди су страни инвеститори и повлашћена режимска-тајкунска клика криминално изнели на своје off-shore рачуне. Преосталих $150 милијарди је углавном утрошено на покриће око $120 милијарди хроничног трговинског дефицита Србије, на девизне резервe народа/НБС, и на репрогамирање и сервисирање доспелих иностраних кредита. Евидентно је криминалном тајкунском-режиму на власти једини циљ да што више и што пре покраде и изнесе из Србије.
Корумпиране режимске власти нити хају, нити знају какву еконмску политику и привредни-инвестициони план треба спровести за опстанак и развој Србије. Напротив, њима је у личном интересу одржање постојећег економског ситема, који већину Народа Србије држи испод нивоа нормалне егзистенције. Свако ко дође у Србију чудом се чуди како народ овде уопште опстаје, када је основна-животна потрошачка корпа скупља него на Западу, а просечни нето месечни приход 85% становника је испод $170 по глави.
Режимски рекет Дијаспоре
Ово одржавање очајног економског стања становништва, у ствари је злонамерни рекет којим криминални режим континуирано изнуђује девизне донације Дијаспоре за одржање голе егзистенције родбине у Србији. Главна сврха режимске/НБС економске и монетарне политике је форсирани откуп девиза од становништва/Дијаспоре. Од тог девизног прилива, криминална режимска клика пуни своје кофере и off-shore рачуне, и обезбеђује иностране платне обавезе – чиме грчевито брани свој опстанак пред својим глобалним газдама.
Анализе процењују да би реални, економски-оправдани курс динара требао бити најмање 170 РСД/$ а не садашњих 100РСД/$. Међутим, наспрам изнуђене велике тржишне понуде девиза становништва/Дијаспоре, режим држи у оптицају веома ограничену количину динара, и тиме злонамерно, вештачки пумпа и одржава ову драстичну прецењеност динара. Циљ страних финансијера и режимске-тајкунске клике на власти у Србији је да откупе девизе од народа/Дијаспоре по што нижим (динарским) ценама, за што профитабилнији и што лакши трансфер својих криминално-стечених фондова из Србије.
Шта се дешава са $100 које Дијаспора пошаље родбини? Прво, за своју неопходну потрошњу народ прода тих $100 за динаре у мењачницама (страних банака у Србији). Међутим, уместо да добије реалних 170 РСД/$, због вештачки прецењеног курса динара, народ губи 40% и добије само 100 РСД/$. Значи $100 девизног кеша сад има системски злонамерно смањену реалну куповну моћ од само $60.
Друго, режим онда порезује потрошњу и тих $60 са ефективном стопом од око 30% (ПДВ 20% + акцизе + таксе и глобе + намети…). Ти порези на потрошњу народа пуне 70% режимског буџета Србије. Значи поврх већ девизним курсом оробљених $40, паразитски режим порезима узима још $18, остављајући ти ефективну куповну моћ од само $42. Дакле од наших $100 у девизном кешу – лоповски режим, тајкуни-увозници, страни финансијери су својим системским финансијским рекетом $58 себи присвојили.
Ову систематску корупцију и рекет емпиријски видимо када упоредимо шта робе у САД купимо за ефективних $90 ($100 минус 10% пореза на потрошњу) и шта сада те исте робе ефективно купимо у Србији за наших $100 размењених у динаре.
Од народа откупљених девизних $100 циркулише у финансијском систему Србије, који је под контролом страних банака. Један део тих девизних $100 банке продају НБС да допуне своје прописане динарске кеш резерве ново-штампаним динарима. Други део тих девиза банке продају (за динаре) увозницима роба, страним инвеститорима и домаћим тајкунима за њихове иностране платне трансакције. Трећим делом банке купује обвезнице државе Србије, са просечним годишњим приносом од око 3%. Четвртим делом банке интерно конвертују своје динарске профите у девизе, за репатријацију својим централама у иностранству. Укратко, ова корумпирана режимска Србија је постала кофа без дна.
Шта би било да Дијаспора сада заврне славину?
Очигледно да су донациjе Дијаспоре виталне за опстанак народа. Aли су оне такође и егзистенцијални извор режимске иностране платне ликвидности и гарант паразитског опстанка режима. Шта би сада било да Дијаспора сада одједном обустави своје донације Србији?
У року од 6 месеци девизне резерве НБС би нестале. Срозани кредитни рејтинг Србије би блокирао неопходне нове банкстерске кредите. Девизни курс РСД би вишеструко дeвалвирао. А и онако мизерни стварни БДП Србије би се сурвао на испод 20% садашњег. Сваки покушај упумпавања динара у економију, у постојећем режимском монетарно-финансијском устројству, изазвао би астрономску хиперинфлацију и понављање економског-друштвеног хаоса и слома из 1992-93. Другим речима, без новца Дијаспоре ова паразитска-режимска Србија би за 6 месеци банкротирала, и сва преостала државна имовина, територије, и преживели Народ Србије би отишли на ликвидацију на међународном аукцијском добошу.
Паразитски режим и те како добро разуме колико је Дијаспора нужна за његов опстанак, и зато чини све у својој моћи да спречи сваки покушај њеног изворног само-организовања. Крајње је време да се Дијаспора колективно освести, само-организује и из својих редова избаци подметнуте јој режимске комесаре-политиканте и “овнове предводнике”. Дијаспора најзад мора успоставити своје пуно право гласа и економски-друштвени-политички статус који и приличи њеном виталном значају за опстанак народа и државе Србије. Ако ништа друго, за Дијаспору је то императив самопоштовања и очувања свог достојанства.
