Господин Николин је заронио у брдо докумената да види зашто су толике молбе Срба за усељење у Америку биле одбијене и пронашао да једини разлог био тај што су документи били писани српском ћирилицом!
Био сам још релативно новајлија у овој земљи раних седамдесетих година прошлога века. Мој покојни шурак Ђорђе Ђелић поведе ме једном до Јангстауна, Охајо, да присуствујем једној од српских прослава која се тамо одржавала. Ђорђе је био врло активан у српским круговима и проводио много времена (и новца!) путујући од места до места гдегод су се Срби окупљали у неком вредном подухвату. Сећам се да су онда у Јангстауну била важна имена браће Граховац, али ме Ђорђе такође био представио још једном значајном Србину, господину Виљему Николин, америчком ветерану из Другог светског рата и бившем дипломати. Нисам то онда знао, а Ђорђе ми није поменуо, да је овај изванредни али скромни човек узео на своја плећа да доведе у Америку 62.000 Срба који нису хтели да немачке логорске жице замене новим ропством у Титовој комунистичкој Југославији.
Када се говори о Српској народној одбрани и њеној дугој и славној историји обично се мисли на оне многобројне српске ратне војне заробљенике које је, у заједници са Српском православном црквом у Америци и Канади, ова организација спонзорисала и довела у ову благословљену земљу. Мало ко се сећа или никада није ни чуо да је један човек својом сопственом заслугом успео да доведе овамо 62.000 Срба који су желели да овде отпочну један нови живот.
Господин Антоније Коваче-вић објавио је један чланак у ’’Српским временима’’ о животу и раду Виљема Николин, али ја желим да се и наши читаоци упознају са овим српским гигантом из Савезне државе Охајо.
Господин Николин је рођен 1912 године у Елизабету, Њу Џерзи. Његова мајка је такође била једна од српских хероина која је прошла Албанску голготу и Солунски фронт помажући своје Србе. Виљем се школовао на неколико универзитета овде у Америци (Колумбија, Батлер, Охајо Стејт), као и Универзитет у Београду, а Други светски рат је провео у борби против Немаца у Северној Африци. Један од његових изванредних подухвата је био онај када је повезао свој тенк из Сицилије и ушао у ослобођени Рим! По завршетку Другог светског рата Виљем се вратио кући и оженио своју колегиницу новинарку Милицу (Милдред), коју је упознао на једном српском кошаркашком турниру, а онда започео своју дипломатску каријеру у Америчком Генералном конзулату у Минхену, Западна Немачка.
Овде ће Виљем заиста да заслужи своје еполете што се Срба тиче. Када су остали службеници Генералног конзулата једног викенда отишли кући Господин Николин је заронио у брдо докумената да види зашто су толике молбе Срба биле одбијене и пронашао да једини разлог био тај што су документи били писани српском ћирилицом!
Тог викенда госп. Николин је успео да процесуира 114 поднесених молби, а у периоду од десет година 62 хиљаде српских ратних заробљеника било је примљено у Сједињене Државе и друге слободне земље света. А да би се боље разумео хуманитарни рад овог скромног, тихог Американца српског порекла треба да се зна да је он такође помогао многим Мађарима (Фридом Фајтерс) да 1956. године напусте Мађарску. Помогао је и многим Кубанцима да побегну од Фидел Кастра у слободни свет.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
