Како у Србији, тако и у целом свету, број преминулих због мера донетих ’’у борби против короне’’, већи је од броја преминулих, наводно, од овог вируса. У Јапану је прошлог месеца 2.000 особа умрло ’’од короне’’, док је, истовремено, 2.150 Јапанаца извршило самоубиство пошто су остали без посла због мера донетих ’’у борби против короне’’
Пандемија. Људима широм света никад дужи дани. Кретање је ограничено, мора се више остајати у кући – и више гледати телевизија.
На вероватно највећем светском каналу посвећеном документарним садржајима, ’’Националној географији’’, могу се погледати нове епизоде серија ’’У дивљини с Бером’’, ’’Наука о глупости’’, ’’Направљено за један дан’’, ’’Авионске несреће’’…
Ништа мање познати ТВ гигант, ’’Дискавери’’, емитује наставке познатих серија: ’’Ловац на старине’’, ’’Трговци аутомобилима’’, ’’Благо из гараже’’, ’’Златна грозница’’, ’’Како се прави?’’, итд.
Можда бољи од њих, канал ’’Би-Би-Си земља’’, тренутно емитује документарне серије ’’Живот испод нуле’’, ’’Најужасније временске неприлике’’, ’’Мисија: спасавање дивљих животиња’’, ’’У фабрици’’…
Тако, милиони гледалаца ових телевизија, широм света, нестрпљиво очекују да виде оно што их, још од марта, највише занима: емисије о коронавирусу.
А њих нема па нема.
То се још никада није десило. Уобичајено је да се телевизије утркују која ће пре реаговати на неки важан догађај. Разлог што је сада другачије, очигледно је велики. Као што је очигледно да ће се о актуелној пандемији у наредном периоду појавити безброј чланака и књига, ТВ емисија, документарних и играних филмова.
Јер, овако нешто, није се десило дословце никада у историји света.
Разлог прећуткивања најактуелније теме може се наслутити у једном изузетку. Три емисије посвећене пандемији емитоване су 22. новембра на ’’Националној географији’’. Друга и трећа више су се начелно бавиле феноменом епидемија, док је прва дотакла управо питање коронавируса. Начин на који је то учињено, вреднији је, као документ овог времена, него изнете информације. Наиме, примењен је трик из филмских уџбеника. Давних дана, начињен је експеримент са показивањем слике једног глумца двема групама људи. Једној се, пре и после слике глумца, приказују фотографије пустиње. На питање какав је карактер глумца, они одговарају: суров. Другој групи, пре и после слике истог тог глумца, показују се фотографије цвећа. На питање о карактеру глумца, они кажу: нежан.
Тако, ’’Национална географија’’ је наизменично приказивала жртве еболе у Африци и једну медицинску сестру из Њујорка, оболелу од короне. Гомиле лешева унакажених и умрлих од еболе, преко којих пролазе пацови, требало је да појачају утисак о опасности у којој се нашла медицинска сестра. Иначе, између њених снимака у болници, и снимака оболелих од еболе, нема сличности. Њена прича наликује ономе што сваког дана можемо прочитати на интернету: оболели од короне пишу да су имали високе температуре, отежано дисање, главобоље, и сл. То је, опет, феномен своје врсте, јер никада нисмо читали толико исповести од болесника који имају, објективно, највеће болове, попут канцерогених болова.
Изгледа да телевизије избегавају питање короне, пошто није дозвољено да се чује глас друге стране. У овом случају, то су италијански, немачки и други лекари, који су од почетка говорили: укините тестирање и укинућете корону. Тим лекарима не даје се простор у масовним медијима, како у целом свету, тако и у Србији.
Најбољи вирусолог Србије, признат и у свету, је др Ана Глигић, бивши директор ’’Торлака’’, сада у пензији. Своју причу она је испричала на алтернативној интернет телевизији, ’’Балкан инфо’’.
Током богате каријере, у Србији и Америци, др Ана Глигић проучавала је најсмртоносније вирусе. При раду са њима, заштитна одела се не перу, већ се одмах спаљују. Ово је неопходно јер ти вируси убијају у кратком року. У неким лабораторијама, то се и дешавало.
Што се тиче вируса из породице корона, др Ана Глигић их упоређује са стаблом трешње, која има четири велике гране и безброј гранчица. Тих ’’гранчица’’ до сада је откривено око 1.400, у 30-так држава. Свим корона вирусима заједничко је да потичу од животиња, али и да по преласку на човека нестају сами од себе. Не могу да се адаптирају на људски организам и зато се, после неког времена, гасе. Она наводи пример ’’свињског грипа’’: у Србији се појављивао седам пута и сваки пут је нестао. Тако ће ускоро нестати и ова врста короне, звана ковид 19. Да би се убудуће ређе појављивала, потребно је смањити контакте са дивљим животињама, којих нарочито има у Кини, због специфичног начина исхране Кинеза, због примене ових животиња у акупунктури, и сл.
Прецизније речено, др Ана Глигић каже да овај вирус сада, у Србији, више није онај из марта, јер је мутирао. Трећа врста короне евидентирана је у Шпанији, четврта у Белгији, итд. Такозвани PCR тестови, који се данас масовно примењују у Србији – и преко 25.000 дневно – нису поуздани. Прво због преосетљивости, а друго јер су прављени за корону изоловану у марту.
Исти проблем постоји када је у питању вакцина. Ако није урађена за актуелни вирус – што је немогуће, због брзине мутације – она може бити само делимично корисна. У поређењу са дрветом трешње, вакцина делује на грану, а не и на ’’гранчице’’.
Од вакцина које се сада нуде, др Ана Глигић сматра да је најбоља руска, зато што само она има два носача. Први носач је ’’адено 26’’ (лаички речено, један од вируса прехладе), на који је уграђен мали део ковида 19, довољан да стимулише имуни систем. За ревакцинацију (поновљену вакцинацију), Руси су као носач користили ’’адено 6’’ (још један вирус прехладе). Овај носач за своју вакцину употребили су и Кинези, док су Енглези узели ’’адено’’ вирус изолован из шимпанзе.
Вакцину, и ревакцину, Руси су направили у по две варијанте. За прву је употребљен живи, а за другу мртви вирус. У оба случаја коришћене су варијанте короне изоловане на почетку епидемије. За вакцину са мртвим вирусом нису потребна велика истраживања, јер она не може имати штетних последица.
У сваком случају, закључује др Ана Глигић, ма за коју вакцину се определила, Србија прво мора на животињама да испита њено дејство и нешкодљивост.
Што се тиче смртности од ковида 19, др Ана Глигић је израчунала да она у Србији износи 0,32 посто у односу на број инфицираних. Поређења ради, смртност вируса САРС износила је 10 посто. Проблем код ковида 19 је што се брзо шири. На жалост, новинар овде није поставио следеће питање: Ако се ковид 19 брзо шири, зашто се онда, у целом свету, у исто време, у марту и новембру, нагло повећава број прехлађених? Другим речима, да ли се ова корона специфично брзо шири, или је реч о уобичајеном повећању инфекција при преласку из летњег у зимско доба, и обратно, када је људски организам најосетљивији, због прилагођавања метаболизма, и када се ’’ослобађа’’ највише вируса?
Према медицинским енциклопедијама, вируси прехладе су безазлени за већину становништва. Међутим, забележено је да могу изазвати компликације, попут тешке упале плућа, и код здравих и младих људи. То је, дакле, забележено пре ковида 19, а број случајева са компликацијама је веома мали. Ти малобројни случајеви данас се грчевито траже, ради понављања у медијима, како би јавност стекла утисак да их је, заправо, много.
На питање о опасности у којој се сада налазимо, др Ана Глигић одговара да ће само последице од затварања школа и факултета, бити веће од последица короне.
Другим речима, она нема страха од короне и не слаже се са мерама Светске здравствене организације, односно Кризног штаба у Србији. Сматра, такође, да је велики пропуст што Кризни штаб за борбу против вируса – нема вирусолога. Главну реч воде епидемилози, или, како изгледа, политичари. ’’Политика мора бити одвојена од струке, мора дати струци више слободе’’, закључује др Ана Глигић.
Све у свему, ковид 19 није ништа ново у историји. Оно што је ново, то је да се за известан број преминулих од канцера и других смртоносних болести, по први пут уписује да су преминули од једног вируса прехладе. При томе, обдукције, као једини метод за утврђивања узрока смрти, су забрањене. У надлежној установи, Институту за судску медицину у Београду, само једном је урађена обдукција, на 17 тела наводно преминулих од короне. Карактеристично је да се пре стизања резултата ове обдукције огласио неко са Медицинског факултета у Београду, са алармантним вестима: свих 17 преминулих су млади, корона им је у кратком року разорила плућа, итд. Тада је реаговао директор Института за судску медицину, др Слободан Савић, демантујући све ово: ни једна од 17 особа није преминула од короне, нису биле младе и нису преминуле брзо. Запаљења од короне била су видљива, али, могла су бити излечена, да те особе нису имале друга, смртоносна обољења, од којих су и преминула. Др Савић је рекао и ово:
’’Ја 37 година радим судску медицину. Свако теже запаљење плућа, било вирусно или, нарочито, бактеријско, може довести до тога да кроз микроскоп посматрате микроскопску плочицу и не знате о чему се ради, ако не знате из ког органа је узето. Овде се јасно види да је у питању плочица која је узета из плућа’’.
Обдукције су, дакле, забрањене, и остало је да лекари процењују који болесник од рака, инфаркта, шлога, итд, је наводно преминуо од короне. Током пролећа, било је до 5-6 наводно преминулих од короне дневно. Испрва, ове вести саопштаване су као у комедијама Бранислава Нушића: старица од 92 године, шлогирана пре шест месеци, која је поред тога имала инфаркт и још неку смртоносну болест, ’’преминула је од короне’’. Временом ово је исправљено, па смртоносне болести више нису помињане.
С уобичајеним порастом респираторних инфекција у новембру, дошло се до 50-60 ’’преминулих од короне’’ дневно. Али, иако је број десет пута већи, држава примењује десет пута блаже мере него с пролећа. Што је, наравно, добро, јер оштрије мере имају теже последице.
Последице мера донетих ’’у борби против короне’’ током пролећа ове године, видимо на сајту Владе Републике Србије, где се редовно објављује публикација ’’Рођени и умрли’’. Сада, почетком децембра, објављени су подаци закључно са октобром 2020, и то паралелно са подацима из прошле године.
Прво што ’’пара уши’’ у овој статистици, јесу подаци за фебруар и март 2020. године. Наиме, у Србији је у марту преминуло 1.000 особа мање него у фебруару, иако је фебруар имао два дана мање. Та два дана су око 370 преминулих, тј. реална разлика је 1.370 преминулих мање у марту. А март је, дакле, месец почетка пандемије. Хорор наслови у новинама, како у Србији, тако и у свету, из марта месеца, немају потврду у бројкама. Напротив, бројке показују да је зима ’’отишла’’ месец дана раније него иначе, што је довело до повећаног броја вирусних инфекција, и смртности, у фебруару. Просто речено, у марту није било епидемије. Последично, није било потребе ни за каквим репресивним мерама према становништву.
Те мере су ипак донете, како у Србији, тако и у већем делу света. Амерички статистичари су одмах израчунали да ће, само због донетих мера, у блиској будућности преминути два милиона Американаца. Главни узрок смрти биће занемаривање тзв. основних болести.
У Србији није било статистичких прогноза, али сада имамо прецизне податке: У јуну, јулу, августу и септембру 2020, преминуло је 4.200 особа више него током иста четири месеца прошле године. Највише преминулих било је у јулу: 10.023 особе, 1.700 више него у јулу 2019. године. Уједно, ово је био први мирнодопски јул са преко 10.000 преминулих у Србији.
Ових 4.200 особа преминуло је због последица ’’мера у борби против короне’’. Према речима лекара, то су по правилу особе из ризичних група: старије животне доби и са једном или више хроничних, а смртоносних, болести. Њих је најпре погодило затварање у станове на 50 дана, колико је трајао полицијски час. Зима, са смањеним кретањем, и без сунчевих зрака, ионако им пада најтеже, а када се ово продужи за скоро два месеца, исход може бити фаталан. Друго, лечење хроничних болести постало је отежано у оном моменту када су делови болница – у Крагујевцу, на пример, две трећине болнице – претворени у тзв. ковид амбуланте.
Оно што се дешава у Србији, дешава се мање-више у целом свету. Тако, у Јапану је прошлог месеца 2.000 особа преминуло, наводно, од короне. Истовремено, 2.150 Јапанаца извршило је самоубиство пошто су остали без посла због мера донетих ’’у борби против короне’’. Број преминулих због тих мера, још није саопштен.
Паника је почела крајем прошле године, у Кини, у када је неко у граду Вухан лажирао видео снимак, на коме се види како људи падају по улицама од неког новог, опасног вируса, званог ковид 19. Паника није имала већег ефекта, док ковид 19 није стигао у Милано, европски град са највише авио летова из Вухана (седам дневно). Област Милана има највише стогодишњака у Европи, а при томе је у протеклом периоду битно смањила болничке капацитете, како се испоставило, због корпупције. Одговорни су после ухапшени, али су, ради заваравања трага, покушали да замаскирају корупцију причом о опасном вирусу. Тада је проглашена пандемија.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
