Недавно сам имао привилегију да гледам један од оних Пaтонових филмова. Сигурно се сећате тих филмова.
Чак је и један од наших Срба играо у њима, Холивуд га крстио Карл Мaлден, али је његово право име Младен Секуловић, а потиче из српске Гере у савезној држави Индијани. Био је неке врсте саветника Пaтону и старао се да Пaтон не претера у својим наступима, а имао је таквих случајево доста. Нацистичка Немачка је била поражена, Хитлерова војска скоро непостојећа на крају рата, а Америка у трци са Совјетима да приграби што веће парче Немачке.
Прослављајући крај дугог и крвавог Другог светског рата, бар онога у Европи, један совјетски генерал позове Пaтона да један другом наздраве и попију нешто. Преко тумача генерал Пaтон рече своме совјетском колеги да он не жели да пије са ’’руским кучкиним сином’’!
’Уреду, одговори му совјетски генерал, подиже чашу и рече нешто овако отприлике:
– Онда нека ово буде од једног кучкиног сина оном другом кучкином сину!
Да ли сте приметили да сам стално говорио совјетски, а не руски? Постоји велика разлика између ова два термина, али за просечног Американца сви Совјети су били Руси. Чињеница да су Русија и Америка ратовали као савезници била је пука потреба, ствар практичности, али се Америка никада није приближила ни Русији ни руском народу. То осећање је било очигледно код генерала Пaтона када је упитао:
– А зашто смо стали овде? Имамо армију, напредујемо, зашто не наставимо да ратујемо против Руса?
Ових дана Русију и Путина оптужују да се мешају у америчке председничке изборе, наводно да више воле Трампа него Хилари Клинтон. Ако се испостави да је ово истина неће бити први пут да се једна држава меша у унутрашње послове неке друге државе. Шта ви мислите да су наше шпијунске агенције радиле и још увек раде широм света? Организују курс плетења корпи? Наравно да се мешају у послове других нација. То им је посао, сем тога што им нико ништа не може зато што су велике и моћне, за разлику од оних малих нација. Зар није наша амбасадорка у Ираку казала покојном Садаму да је уреду ако нападне Кувајт? А када је овај то учинио Америка и њени савезници му уништили комплетне војне снаге. То је било онда. Како сада изгледају ствари у Ираку? А Либија? Какво добро је проистекло од тога што више нема Муамара Гадафија? Да ли је либијском народу сада боље него пре? Могли бисмо да пишемо томове о нашим улогама једног светског полицајца. Или наш председник покушава да учини посао новоизабраног америчког председника што је могуће тежим да би осигурао своје завештање, ма шта то завештање било?
Чуо сам како сенатор Макејн назива руског председника Путина силеџијом и убицом. А колико је људи убио Макејн пре него што су га заробили Северновиjетнамци? Зашто римокатолик Макејн ( мислим да је римокатолик) толико мрзи једног руског православца Путина?
Извини, господине Макејн, али мени се свиђа Владимир Путин, и ја не верујем да ће он икада учинити нешто да повреди Американце. Господину Трампу као да се такође свиђа тај човек, иако можда из других разлога. Америка не мора да га воли, али заиста нема неких разлога да га мрзи. Двапут сам путовао у Русију, једном 1989., а други пут 1990. године. Моји ђаци, ученици америчке гимназије у којој сам био наставник преко 30 година, били су фасцинирани топлином и пријатељством руског народа. Руски народ никада није мрзео Америку, а не мислим да ће то да почне сада, без обзира како господин Макејн називао њиховог председника. Дозволимо да следећи амерички председник почне своје председниковање другачије од свога претходника. Осам година Обамине владавине много су оштетиле наш углед у свету, а сигурно нису помогле ни свом народу овде да побољша свој живот.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
