Завршени су амерички, новембарски избори. Изборе су пратили нереди и неслога што није једини разлог писања следећих редова.
Изборима је претходио „импичмент“ председника Трампа 2019. године. Наравно да је „импичмент“ лажни потез без икакве снаге, али штампа, лажна штампа то стално крије.
Када су се у пролеће појавили нереди на улицама , по свим изгледима подржани су били од Демократске странке што сам помињао у Слободи.
У јунском броју написао сам „Док пишем предње редове на уласку у јуни месец дешавају се нове мистериозне ствари у Америци а још носимо маске. Одједном улице је прекрила младеж која протестује ради једног несретног случаја локалне полиције. Глумаца пуно а истине нигде, као и код помињања вируса“.
У августовском броју Слободе био сам јаснији са речима „И док ми не можемо да се виђамо и посећујемо због `вируса` хиљаде младих изашло је на улице да `бране` достојанство Црнаца у име Демократске странке.
Ових дана Демократска странка је и одобрила нереде па чак и паљење кућа и маршеве хиљада младих не обзирући се за њихово здравље.
Ту нешто није уреду. Или је `вирус` и даље мистериозан или је све `шала`. Америчка штампа нереде игнорише, као да се не дешавају“.
У септембарској Слободи све сам заокружио реченицом „Предизборни нереди широм Америке кваре слику демократије и поштовања народа“.
У октобарској, предизборној Слободи подсетио сам читаоце на нереде са речима „…На нама је да поменемо масовне људске `банде` које су почеле да `освајају` Америку, видљиво а да се мало о томе говори и пише.
Сазнајемо у религиозном часопису The Philadelphia Trumpet у јануарском броју 2017. године да је само за време владе председника Барак Обаме број `банди` је нарастао за 40 одсто“.
Иако су прошле године акције `банди` биле видљиве и кроз пљачке и крађе продемократска штампа је све изостављала, док се није десио догађај 6. Јануара.
Према поменутом чланку у религиозном часопису пре четири године било је у Америци 33000 „банди“ са 1,400.000 чланова.
Иако је Демократска странка подржавала демонстрације, као знак „слободе“ она је ради догађаја 6. јануара у Скупштини осудила за историјски други „импичмент“ председника Доналд Трампа.
Не улазећи у изборе у којима је сада бивши председник Доналд Трамп и поред пораза био подржан од 75 милиона гласача представљамо новог председника Јозеф Бајдена и његов однос према српском народу.
Председник Бајден рођен је 1942. године и по годинама је најстарији председник САД , што је и видљиво.
Бајден је као један од најмлађих америчких сенатора изабран у држави Делавар 1973. године и био биран све до 2008. године када је постао потпредседник у влади председника Обаме.
Као врли Католик сенатор Бајден био је веома ангажован при уништењу југословенске заједнице, о чему треба писати данас када је председник Америке.
Када је комунизам био поражен у Европи крајем осамдесетих година посетио сам моју родну земљу у лето 1990. године, после величанственог скупа на Косову и повратак Косова у Србију 1989. године.
Стигао сам у Југославију преко Атине. Од аеродрома посвећеног великом српском патриоти и светском научнику Николи Тесли све је изгледало више него добро после полавековног комунистичког ропства и Светског рата.
Београд је поново блистао кроз састанак две највеће европске реке Дунав и Саву, кроз шетњу кроз парк Калемегдан, Теразије, а онда Храм на Врачару, посвећен Светом Сави већ је био покривен. Када сам напустио Београд Храм су после Нациста и комунисти били претворили у стоваришта и гараже на Брозово задовољство. То западној господи, глумцима да су Хришћани, никада није сметало.
Пропутовао сам кроз Србију и дивио се Манасији, Опленцу, Смедереву на Дунаву, Крушевцу, Врњачкој Бањи, Љубићу код Чачка са чијег су гробља комунисти однели посмртне остатке великог јунака Јована Дерока. А пре свега била ми драга посета Ваљевској Мионици где сам провео Светски рат и два пута слушао Дражу Михаиловића и његове блиске јунаке.
Иако је посета била кратког времена посетио сам још Нови Сад, Сарајево, родно место моје супруге и у коме сам основну школу завршио. Одатле преко Сплита, Дубровника, Боке Которске, назад у Београд.
Поред моје мајке и блиске родбине, школских другова и старих пријатеља невиђених скоро четрдесет година у Београду сам срео српску елиту коју сам упознао у Америци и многе представио у српским Домовима осамдесетих година.
Сви су били оптимисти и ангажовани за добро заједнице.
Кратко време по повратку у Америку изненадио сам се новембарском отвореном напису у Њујорк Тајмсу познатог сарадника Давида Бајндера да „ЦИА предвиђа распад Југославије кроз 18 месеци“.
Само пар месеци касније сенатор Јозеф Бајден отворено је подржао распад Југославије.
Бајден је већ 21. фебруара 1991. године поднео у Сенату Меморандум Слованачке федерације у коме најављују напуштање југословенске заједнице „због српског национализма и због прогона Албанаца на Косову“.
Зна се да је Ватикан, као и Бајден, у Меморандуму мислио на албанске Католике.
Пољски Папа Јован Павле је у име Ватикана први 13. јануара 1992. године признао као самосталне државе Хрватску, Словенију и Босну.
Папа је посетио Хрватску 1994, године и други пут 1998. ради проглашења Степинца за „светца“.
Председник Џорџ Буш је 6. априла 1992. године потврдио предвиђање ЦИА и прогласио распад Југославије у комунистичким границама. Једино није признао Србију и Црну Гору ради Косова.
Одмах после Бушове поруке настало је протеривање Срба из Хрватске и Босне и почео је и грађански рат. Зато сам се са супругом Јеленом у лето 1993. године упутио у, сада, Србију. Понели смо дарове и из наше Цркве да помогнемо новим избеглицама..
Ишли смо авионом до Будимпеште па одатле аутобусом јер по председник Клинтоновој наредби авиони нису летели у Београд као за време Хитлера.
Београд је био у депресији јер су Срби поново од својих ратних савезника били издати и осуђени.
Решења није било јер је, поред 40 одсто територије одузете без разговора, тражено од Срба да се најстаријем европском народу одузме и срце – Косово.
Почело је бомбардовање Србије марта 1999. године које је трајало 78 дана, што није било довољно сенатору Јозеф Бајдену. Бајден је тада са сенатором Мек Кејном „поднео Резолуцију у Сенату да се употребе све силе против Срба, која је изгласана 4. маја“.
Да забележим да је поред нове окупације Косова по саопштењу Српске владе за тих 78 дана „погинуло 1002 војника, 2300 цивила, од којих 89 деце. Рањено је и повређено 12 000 људи. У 2300 ваздушних напада оштећено је 62 моста и 300 школа и болница. И протерано је преко 200 000 Срба“.
Бајден је био десна рука председницима Клинтону и Обами у прогонима Срба а подржао је и председника Џорџ Буша када је дао Косову „самосталност“ 17. фебруара 2008. године.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
