Раш Лимбоу, америчка икона, господин Конзервативац, човек иза златног микрофона, изгуби битку против рака на плућима и умре 17. фебруара ове, 2021. године.
Преко тридесет година владао је средње таласним радиом сваког радног дана од 12 до 3 сата послеподне. За оне који би помислили да овај човек никада није имао неуспеха у животу имам новости. Шест пута у своме животу био је отпуштан са свога радног места. Разлика између њега и многих других који су посртали у животу је та што Раш никада није посустао и евентуално је постао сила коју су други или обожавали или мрзели, зависно од тога којој идеологији су припадали.
Код оволико проблема са којима се данас суочавамо зашто треба да пишемо о човеку који се женио четири пута, хвалисао се својим талентом и интелигенцијом (говорећи својим противницима да ће с њима да ратује са пола свога мозга везаног иза леђа да би борба била равноправнија!), називао феминисткиње феминацистима, ругао се именима неких људи (Клинтоновом министру рада Роберту Рајху додајући неколико слова на крају имена) као и у случајевима где није марио да неке изразе увије у шећерлему само да би добио још кога следбеника међу неистомишљеницима. Да кажемо да је био конзервативан не би било довољно речено. Па како је успео да буде толико популаран у својој каријери? Његови противници као и већина медија, радија, телевизије и штампе упорно су покушавали да га оборе, да му затворе уста, а он је непрестано постајао све јачи и популарнији.
Називали су га расистом, човека пуним предрасуда, женомрсцем, мрзитељем странаца, поред осталих етикета које су покушали да му прилепе, а он није био ништа од тога. Био је једноставно искрен, амерички патриота који је тешко радио и говорио оно што је осећао, а своје тврдње поткрепљивао документованим чињеницама. Он је гласно говорио оно што су други само шапутали. Мора да се каже да је такође био врло толерантан према слушаоцима који нису били његови истомишљеници. Слушајући његов програм понекада сам имао дојам да је својим противницима давао више времена него својим истомишљеницима.
Тешко је да се говори три сата а да не читаш из текста или са телепромптера. Изненадило би вас колико материјала је потребно припремити да се испуни само пола сата програма на радију или телевизији. А за програм у трајању од три сата и то пет дана у недељи! Био је он изванредан човек, један међу хиљадама. Људи су га или волели или мрзели. Морам да признам да је он у већини случајева говорио мојим језиком, а при томе не мислим на српски. Било је прилика где се ја са господином Лимбо нисам слагао. Он се увек хвалио како увек говори истину, ништа сем истине, и у то је веровао. Говорећи о радију он је изјавио да је то изумео Маркони, Италијан. Седећи за воланом и слушајући његов програм нисам могао да дочекам да станем негде у страну и да га позовем и исправим. Он или није знао или није хтео да зна да је амерички Врховни суд пресудио да патент радио апарата припада Николи Тесли а не Марконију, иако је Тесла онда већ био мртав. Нисам успео да се пробијем до његовог програма, а нисам био једини. Током моје наставничке каријере овде у Америци обратио сам се једном свом колеги, иначе наставнику физике и упитао га да ли му је познато ко је изумео радио а он ми одговорио без оклевања: Био је то Тесла. Када сам га упитао зашто амерички школски уџбеници још увек тај патент приписују Марконију мој колега се само насмејао и удаљио се од мене. У то моменту сам реализовао да сам овде заиста био странац, проклети странац.
У својој књизи ’’ВИДИТЕ, ШТА САМ ВАМ РЕКАО’’ Раш укратко говори о грађанском рату у бившој Југославији па каже како су Срби извршили етничко чишћење против босанских муслимана. Он је понављао оно што је чуо од осталих западњачких медија. Један од мојих колега ме једном упитао зашто Срби не оставе Босну Босанцима и тиме заврше ратовање? Понудио сам му да се састанемо да му одржим лекцију о историји Балкана а он је одбио.
Није Раш крив што сам напустио своју земљу и дошао у Америку. Није он мрзео странце него само волео своју земљу изнад свега, а тако би и требало да буде. Ако прихватимо чињеницу да нам је ова земља пружила прилику да успемо не би требало да се вајкамо што је неко успео ( Раш је иза себе оставио заоставштину од неких шестстотина милиона долара). Он је тешко радио за све што је стекао, и ја му на томе не завидим. Никада нисам заступао расподелу богатства да би неко дошао до пара које сам није успео да заради. Изузев случаја лоповлука и кршења закона слободни сте да се обогатите. Ко боље – родило му поље, али немој да изиграваш неког Робинхуда на мој рачун.
…
