Недавно сам натрапао на једну интересантну књигу у својој скромној библиотеци. Читање је још увек једно мојих омиљених занимања, свих могућих књига. Што сам старији све више избегавам књиге од осамсто и више страна, а ову књигу о Драгану Симеуновићу успео сам да прочитам ’’ у једном седењу’’, како би казали наши Американци.
Морам да признам да ме је живот далеко од Србије и српских земаља лишио могућности да активно учествујем у њиховим догађајима. Да би ствари биле још горе нисам више у могућности да путујем тамо где ми је остао добар део живота и школовања, нарочито други део педесетих година прошлога века. Може човек да чита или гледа телевизију колико хоће, али нема замене за боравак или посету лично. То је један од разлога зашто оклевам да судим о догађајима у Србији и српским крајевима, али овај професор политичких наука, др. Драган Симеуновић заиста заслужује да га читамо и гледамо.
Цептер Књига Света у Београду објавила је ’’Загонетке Драгана Симеуновића’’(Милош Јевтић), Колекција Одговори, Књига 57. Основана је на интервјуу који је аутор водио са професором Симеуновићем током 1997 године. У делу ове књиге где Милош Јевтић говори о биографији Драгана Симеуновића нешто одмах погађа читаоца на самом почетку када он каже како се Драган родио на путу од Новог Сада до Београда! Будући да сам посећивао Нови Сад моја машта је брзо створила слику тог живописног пута преко Фрушке Горе, а господин Симеуновић ме много заинтересовао кроз целу књигу.
Био је најбољи ђак у основној школи у Београду, после дипломирао и докторирао на Факултету политичких наука Београдског универзитета са темом : ’’Улога политичког тероризма у остварењу револуције’’.
Наравно, чак и ту је он био један од најбољих студената своје генерације па су га задржали на Факултету политичких наука од асистента до редовног професора. Такође је студирао на Амстердамском универзитету, Хајделбершком универзитету, као и на Атинском универзитету. Упркос својих изузетних способности остао је једна нормална особа, волео и играо фудбал, шах, нешто што није могло да се очекује од човека који је близу генија.
Упитан за своје методе наставе Драган је рекао да се угледао на друге успешне професоре али је имао и своје личне методе које су се показале као успешне. Каже да су студенти паметни и брзо сазнају колико професор зна а колико не зна. Симеуновић се поноси чињеницом да га студенти цене и воле, а он је увек спреман да им помогне да дођу до жељеног успеха.
Треба да се зна да данашња Србија има више политичких странака, а Др. Симеуновић не припада ни једној од њих. Док сам ово читао мислио сам: Симеуновић се родио 1953. године а школовање завршио после двадесетак и више година што га је ставило у време тешких превирања у Титовој Југославији. Како је успео да држи језик за зубима, ако је морао? Будући да је овај професор организовао политичке симпозијуме о опречним политичким личностима попут Светозара Милетића, Светозара Марковића, Николе Пашића, то много говори о његовој толеранцији и професионализму, реткости у Титовој комунистичкој Југославији и другим тоталитарним земљама.
На питање да ли је прихватао позиве да се појави на телевизији одговорио је да то нерадо прихвата и да редовно критикује новинаре и репортере који седе испред ТВ екрана и извештавају о догађајима, уместо да оду на лице места и одатле шаљу своје извештаје. У време распада бивше Југославије и грађанског рата у Босни и Херцеговини репортери су седели у хотелу Хoлидеј Ин у Сарајеву (Кристијана Аманпур) и слали лажи у којима су демонизовали само Србе у том сукобу. Професор Симеуновић не наводи имена ових извештача али ми знамо на кога је мислио. Он критикује разне политичке странке које троше врло мало времена на формирање националног програма, а много више на борбу за власт.
Не знам много о Др. Симеуновићу, заправо ни близу онога што би требало ако желим да судим о његовим погледима, али судећи по ономе што читам из његових одговора Милошу Јевтићу бићу слободан да кажем да би њега и о њему требало да читамо и слушамо. Србима треба више научника калибра Драгана Симеуновића. Ако можете, нађите дела овог професора и видите шта има да каже. Он је паметан, интересантан и врло лако се чита. Он не воли када образовани људи много употребљавају стране речи, сем када говоре са себи равнима.
Морам да поменем шта д. Симеуновић мисли о Западу. Каже како је Запад глорификовао совјетског лидера Горбачова а мрзео сваког другог совјетског и руског државника што ми много помаже да ми се свиди господин Путин, данашњи руски председник. Мора да чини оно што треба КАДА ГА Запад не воли.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
