Ове године, 2021., стигле су две тужне за Србе годишњице. Осамдесета годишњица немачког напада и уништење младе југословенске Краљевине и 75 година од суђења српској елити од комуниста у ФНРЈ.
Хитлер је прекинуо свој поход на велики Совјетски Савез да би се окренуо малој Југославији и уништио је. Зашто је то Немачка учинила према српском народу је мистерија. Да ли је главни разлог био аустријски утицај, који је био видљив у Првом светском рату, очекујемо да историчари једном проговоре, знајући да је Адолф Хитлер био аустријског порекла, што је крио.
Мистерију повећава прија-тељска прошлост Немаца и Срба кроз векове. Нису били у питању само Лужички Срби део Немачке него пријатељство Стевана Немање са Немцима који су радили у српским рудницима. А када су немачке вође кренуле у правцу Свете Земље Немања их је испратио и поздравио . Сећамо се када је стигла вест да је Вук Караџић ( 1787- 1864) створио јединствени језик да је у Немачкој био награђен и похваљен.
Ових дана Београдска „Политика“ нас је 9. јула подсетила да је ”Бетовен ставио у сонату љубавну тугованку из Чачка”.
Славни немачки компози-тор Лудвиг ван Бетовен ( 1770 -1827) укључио је српску мело-дију у своју музику, „Сву ноћ идох“, која се слушала у Љубићу и селима Прељини и Брђанима на вашарима.
Хитлер је 6. априла, пре 80 година, без објаве рата бомбардовао само српске градове у југословенској краљевини. Тражио је да се српска културна прошлост уништи бомбардо-вањем и уништењем Библиотеке. То је видљиви знак да је посреди био „геноцид“ о чему историчари и даље ћуте.
Победивши малу краљевину, Немци су одмах, значи планирано, поцепали заједницу ства-рањем нових држава. Србима непријатељских држава, што је „геноцидни“ пут.
Немачка је поклонила Царско Скопље и Вардарску долину Бугарској.
Косовске манастире, тек ослобођене од вековног Отоманског ропства, поклонио је Хитлер Албанцима највише католицима.
Хрвате су Немци богато наградили поред Јадранске обале добили су и Босну са муслиманима који ће са Хитлером ићи на совјетски фронт.
Онда су Немци са Италија-нима раздвојили српски народ на одвојене државе Србију и Црну Гору.
Пошто се разбијање Југосла-вије одиграло у кратко време, неколико недеља, значи да је одавно планирано уништење српског народа. Немачка никада није била суђена од Европске Заједнице а ни од Совјета и Американаца због припреме „геноцида“.
Немачка никада није протестовала због хрватских злочина значи сложила се са Јасеновцом и другим српским мучилиштима је чињеница Немачке одговорности.
Када је рат завршен између тада највеће силе на свету и мале краљевине, Немци су отерали у ропство за пушку одрасле Србе оставивши комунистима наду.
Тада је стигло стотине хиља-да избеглица које је мала Србија морала да прихвати.
И на крају да поменемо чињеницу коју су комунисти крили да је Хитлер увео расистички закон који су њихови пандури Хрвати прихватили „100 Србина за једног Немца или Хрвата“.
После страдања од Хитлера и његових савезника дошло је страдање од Стаљина и његових следбеника. И један и други били су против истине и српске нације.
То остаје за сва времена.
Иако је суђење Дражи Михаиловићу носило наслов „Издајник и ратни злочинац…“ у књизи објављеној после суђења 1946. године (1), то суђење је било суђење целом српском народу.
То је била жеља Совјетског Савеза који је довео комунисте и Броза на власт у ФНРЈ. О томе се не пише а требало би да би нови нараштаји сазнали праву историју.
По нестанку југословенске заједнице 1992. године пропуштено је да се сазна трагична судбина Дражиног гроба. То се никада не може опростити онима који нису ни покушали истину да поврате јер је велики број учесника у Дражином убиству био још међу нама. Данас је све касно.
На суђењу 1946. године судило се, поред генерала Миха-иловића, и 23-јици српских патриота. И даље се крије да су Совјети тражили од свога агента Јосипа Броза да се само Србима из Србије суди .
У прошлој „СЛОБОДИ“ за август месец, на 13. страни, у мом чланку јасно пише o Брозовој наредби после 27. марта 1941., значи уочи немачког напада: „Пружити сву нужну потпору усташама, Македонцима, Албанцима и другим националним организацијама у колико би оне могле допринети што бржем збацивању данашњег режима“…( 2)
Сарадња усташа и комуниста није била тајна у Краљевини, јер од тридесетих година у Срем-ској Митровици и другим судовима судило се њима заједно.
Докуменат који сам пренео из књиге објављене 1949. године Јосип Броз није негирао а писац књиге Стефан Клисолд био je уочи рата британски конзул у Загребу . Да запишем да је Клисолд имао добре везе са комунистима, како у предговору његове књиге пише. (3)
Ове речи o сарадњи усташа и комуниста, које се још крију међу писцима у Србији, јасно говоре да је „оптужба“ коју је прочитао на комунистичком суду Милош Минић лажна и да је по паду југословенске заједнице 1992. године судска пресуда из 1946. године морала бити поништена. Зашто то није учињено тражи одговор.
У поменутом чланку у „Слободи“, у коме се помиње и стра-дање мојих блиских у драгих, јасно пише да су комунисти по учењу бољшевика ценили материјалне користи. Тако читамо и у пресуди свих осуђених са Дражом да је извршена „КОНФИСКАЦИЈА ЦЕЛОКУПНЕ ИМОВИНЕ“.
Док је српској елити суђе-но одмах, без чекања, после хватања Драже, никада до дана-шњих дана није било суђења у Хрватској, Македонији, Босни да се осуде и да се имовина одузме. О томе ћуте наши историчари.
Када сам у лето 1952. године стигао у избеглички логор у Италији изненади-ла ме је литература у емигрант-ским и исељеничким новина-ма обогаћена од Брозових осу-ђеника. Да поменем новине Слободу, Американски Србобран, Глас Канадских Срба, Канадски Србобран, Нашу реч, Искру, Порука, Српске новине у којима сам у Италији сарађивао.
Слободану Јовановићу, великом интелектуалцу и патриоти, који је осуђен као „издајник и ратни злочинац“, одузета је као и осталим осуђеницима сва имовина. Наравно, код њега су били јединствени написи, архиве, књиге припремане за штампање, што су комунисти уништили.
Тек 2007. године одлуком Окружног суда у Београду сазнајемо да је „рехабилитован“ што потврђује сумњу да су и даље одлуке комуниста важеће и траже писање „жалби“ уместо да се комунистичке пресуде пониште.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
