Српкиња из Чикага Катарина Ристић, српско-америчка хуманитарна организација „Спасимо српску децу“ и српски портал у дијаспори „Serbian Times“ удружили су се како би помогли напаћеним породицама и појединцима који годинама живе у такозваном „контејнерском насељу“ у Грачаници на Косову и Метохији.
Све их је дубоко потресла прича Зорана Илића, расељеног лица са територија које су под управом власти у Приштини, и који је са супругом и троје деце (очекују и четврто), узраста од две до пет година, живи у условима недостојним човека.
Насеље на Падалишту (на ободу Грачанице) настало је 2004. године, када је руски војни контигент при повлачењу са Косова и Метохије оставио расељеном српском и наеалбанском становништву двадесетак контејнера површине око десетак квадрата. То је тим људима и дневна и спаваћа соба, и кухиња и остава. Један од контејнера прилагођен је за заједничко купатило. Тих првих дана јесте да је то било мало али је барем било ново. Седамнаест година касније, контејнери су пуни рупа, зидови су се расцветали, бубе и ситне животиње су сустанари људима. Поједини станари су пронашли неко боље решење, али десетак породица нема где.
Причу са срећним крајем покреће Антоније Ковачевић, уредник српског портала „Serbian Times“ из Чикага, написавши текст о страхотама у којима живе станари „контејнерског насеља“, и молећи људе добре воље да помогну.
Позиву се прва одазвала Катарина Ристић, девојка из Чикага, чији су родитељи избегли из Републике Српске 1995. године, прво у Канаду, а онда у Сједињене Америчке Државе. Иако рођена у Америци, Катарина је слушајући приче својих родитеља о тешкоћама кроз које су пролазили у својој домовини, одлучила да, уз помоћ своје породице, помогне породице у насељу туге у Грачаници.
Одвојили су средства за куповину новог шпорета и фрижидера за породицу Илић, и за нову веш машину коју ће користити сви становници неусловног насеља. Катарина је одлучила да породици Илић и још једној многодетној породици у том насељу, породици Стевић, донира ваучере са којима ће моћи да купују прехрамбене производе и средства за хигијену у локалној српској продавници у Грачаници.
Како су Катарина и њени родитељи већ сарађивали са хуманитарном организацијом „Спасимо српску децу“ из америчке државе Тенеси, подржавајући акцију под називом „Један од хиљаду“, у оквиру које је крајем маја ове године у Дому ратних војних инвалида у Београду одато признање борцима са Кошара и Паштрика, али и онима који су бранили српски народ у Републици Српској, лако су се одлучили да реализацију ове нове акције помоћи повере опет њима.
У сарадњи са Епархијом рашко-призренском, помоћ је обезбеђена и додељена угроженима у контејнерском насељу. Њиховој срећи није било краја. Баш као и борцима који су, примајући помоћ и признања током претходне акције, поменули да им чињеница да их се неко сетио и да им одаје признање за све оно што су деведесетих година прошлог века жртвовали за своју домовину, значи много више од било каквих пара.
Владика рашко-призренски господин Теодосије је подржао овај напор и чин љубави српске дијаспоре и благословио је све будуће акције које ће значити опстанак српског народа на Косову и Метохији.
Велику захвалност организатори акције дугују и ђакону Братиславу из манастира Грачаница без чије логистичке подршке акција помоћи породицама у „контејнерском насељу“ не би била овако успешно реализована.
Побила неистине о геноциду
Катарина Ристић је пре нешто више од годину дана постала позната широм српске дијаспоре, али и матице, када је својим школским задатком из америчког образовног система избрисала лажи о Србима и њиховим наводним ратним злоделима.
Након семинарског рада под називом „Босански геноцид“ када је, користећи западне изворе, доказала да Срби нису починили геноцид током рата у Босни и да нису, наводно, убили 200 хиљада људи, заједно са својим оцем Ранком успела да истина о Србима и њиховом учешћу у босанским сукобима постане нова чињеница о којој ће учити америчка деца у округу Чикага.
Пре Катарине то нико није успео да уради и она може да буде пример и другим младим Србима, али и одраслима, како се чињенице о српском народу ипак могу променити.
Велико срце Милоша Шупице
Слично Катарини, и оснивач хуманитарне организације „Спасимо српску децу“ Милош Шупица, успео је да средином 90-тих година прошлог века промени један важан закон по српски народ. Убедио је тадашњег америчког председника Клинтона да одобри долазак српских рањеника на лечење у САД, што до тада није било могуће јер су се у том тренутку Срби сматрали непријатељима Америке.
Након промене тог прописа, Милош је успео да доведе 136 рањеника и омогући им бесплатно лечење које у америчким болницама може да кошта и до милион долара. Многи од њих су данима, недељама па чак и месецима током лечења били гости у породичном дому Шупица, а посебну бригу о њима је водила Милошева супруга Барбара, скандинавског порекла, подједнако заслужна за успех тог пројекта.
Предраг Карасовић/РТС