После најаве Беле куће за америчког амбасадора у Београду буде именован Кристофер Хил, уз већ присутне Метјуа Палмера и Габријела Ескобара, тај тројац задужен за Балкан треба да створи репризу Холбрукове представе, да се створи утисак да смо у деведесетим.
Палмер, Хил и Ескобар, осим што су чиновници америчке администрације, повезани су наиме са покојним Ричардом Холбруком који је због политике према Балкану добио надимак „Булдожер“. Име Ричарда Холбрука остало је упамћено у Србији по решењима која је доносио, што у БиХ, што на Косову, углавном на штету Срба. После потписивања Дејтонског споразума наследио га је Метју Палмер, који је од недавно задужен за реформу правосуђа у БиХ. За Кристофора Хила, који је именован за новог америчког амбасадора у Београду, говорило се да је десна рука Холбрука, а био је и део тима на преговорима у Рамбујеу, чији је неуспех довео до бомбардовања СРЈ.
Покушај репризе Холбрукове методе – Габријел Ескобар, садашњи специјални саветник Америке за Балкан, такође је прошао обуку Холбрукове дипломатије. С обзиром да се ово догађа баш у време највеће криза на Космету која је на ивици оружаног сукоба, као и све видљивијег кризног кретања догађаја у БиХ поставља се питање шта је циљ САД. Стиче се утисак да је ово покушај да се успостави паралела и створи утисак надмоћи који је владао у време кад је Ричард Холбрук пре четврт века на овим просторима Србима и другима кројио судбину.
Поменута тројица у сценографском смислу желе да створе утисак да имамо репризу Холбрукове представе, што у суштини није случај. Односно, сада имамо репризу једног дипломатског театра у коме они кроз просту представу покушавају да исцеде од Срба пристанак и компромисе за која немају овлашћење, а да ескалирају претње и активне мере, ако Срби то одбију.
Српско НЕ данас нема последице – У Србији не постоји довољна спознаја да је амерички Стејт департмент институција која заправо тежи да намеће сукцесивним адми-нистрацијама своју већ формирану политичку и идеолошку линију у одређеним деловима света па и Балкана. При том у свом често арогантном и насилном наступу они покушавају да створе утисак да имају већа овлашћења него што је то случај. То смо видели и са Брајаном Хојт Лијем и некадашњим амбасадором САД за ратне злочине Пјер-Ришаром Проспером и наравно сада са овом господом Палмер Хил, Ескобар.
Они желе да створе утисак да је на највишем нивоу Беле куће и Савета за националну безбедност, већ преломљена одлука како ствари треба да се одвијају на овим просторима и да ће Србија и Срби ван Србије, уколико не легну на руду, бити грубо кажњени. Што није тачно. Ситуација када се заоштравају односи у Индо-пацифичком басену, стварање нове одбрамбене структуре САД-а и Велике Британије и Аустралије, звецкање оружјем у вези са Тајваном, одвлаче гро пажње америчких доносилаца одлука.
Сада покушавају да доведу до смиривања односа са Русијом управо јер не желе да се ангажују у пуној мери на два фронта – и против руског утицаја на европском тлу, и у сузбијању Кине у Индо-пацифичком простору – дакле у тој ситуацији ова господа покушавају са фолирантском глумом у којој су добро извежбани да створе утисак да су одлуке већ увелико пале и да је сваки отпор узалудан.
Европи не одговарају тензије – Са друге стране, ни Европљани не желе да се ангажују у пуној мери, поготову не у ситуацији када су унутар ЕУ односи поремећени. У тој ситуацији заоштравање односа на нашим просторима које би укључивало и војне претње и санкције једноставно не долазе у обзир. И зато би са српске стране требало да постоји свест да овога пута чврсто НЕ не носи цену. Односно, Палмер, Ескобар и Хил су као утеривачи дугова који вам дођу на врата и почну да прете. У овом случају они ће покушати на сличан начин да наступе као и Холбрук деведесетих, али мислим да ће све остати само на покушају. Другим речима, неће бити ни санкција, нити претње оружаном силом.
Специјални представник америчког Стејт департмента за Западни Балкан Габријел Ескобар навео је прошлог месеца на Београдском безбедносном форуму да “региону требају политичари који су отворени за дијалог, који ће се бавити приликама 21. века, а не проблемима из прошлости”. Требало је запитати господина Ескобара, да ли би била истоветна порука владе САД јеврејском народу по питању холокауста. Да ли би на исти начин и Афроамериканци требало да забораве на ропство, јер и то припада прошлости наравно? Да ли би апеловао на америчке староседеоце да забораве истребљење чије су били жртве, јер и то је прошлост?
Онда када господин Ескобар јасно и гласно каже да окренутост будућности значи и да Јевреји треба да престану са подсећањем на холокауст, да Афроамериканци треба да забораве време ропства и сегрегације, а да Апачи и Чироки треба да потисну из сећања све што су им бледолики учинили, онда ће господин Ескобар можда имати право да и Србима упућује овакве поруке усред српске престонице.
Хил повучен из пензије – Чак је Хил повучен из дипломатске пензије да би се појавио на овом подручју, али неће направити неки коперникански обрт. Блинкен и остали мисле да ће сама репутација Кристофора Хила као тврдог и опасног противника који воли да диктира услове и режира унапред зацртане исходе импресионирати (читај застрашити) Србе. Дипломате су људи који не доносе кључне одлуке: они спроводе политике, али понекад желе да у том спровођењу на овај или онај начин створе утисак да тој њиховој унапред зацртаној политици – нема алтернативе.
Региону требају људи са свих меридијана спремни на дијалог, али у том погледу именовање Кристофера Хила за амбасадора САД у Београду не обећава. Он је био активни саучесник у припреми агресије против Србије у Рамбујеу, где није било ни говора о преговорима већ је спровођена ‘дипломатија’ по рецептури нацистичког Рајха, из Минхена септембра 1938. – Потпиши или ћемо те уништити. То именовање представља крајње безочни гест увреде и потцењивање Срба, коме би еквивалент било именовање Хариса Силајџића за амбасадора БиХ у Београду. Било би у интересу српског народа и државе Србије, њеног достојанства и њених интереса да се одбије агреман на Хилово именовање.
…
Комплетан чланак у штампаној Слободи
