Ова мудра изрека нашег народа примењивала се на војнике који су за част Отаџбине стали у њену службу као редовни војници или добровољци. И једне и друге односила су окупаторска танад и гранате, али славу и част нико никада није могао да им одузме. Бар је то било увек јасно онима који су ценили и поштовали ову жртву: према погинулима у незабораву, а према живима у поштовању.
Оне које тане није хтело или су преживели захваљујући снази својих одреда треба да буду ти који ће, бар из ових последњих ратова, изнети своје забелешке о свим борбама у којима су учествовали и тако дати податке за историју наших дана. Јер, сетимо се да су многе битке из Другог св. рата описане лажно.
Сада, да пређемо на сврху овог осврта. Нека би било забележено за историју наших дана.
Пре 22 године јунаци са граничне карауле Кошаре одбранили су част свог позива и Отаџбине. Погинуло их је 108, а многи преживели су у тешком материјалном положају. Српска народна одбрана у Америци и многи дародавци из читаве Америке желе да им помогнемо јер су од државе напуштени и препуштени злехудој судбини. Многи од њих су у врло лошој материјалној ситуацији, многи болесни и без посла. Не својом кривицом, већ кривицом оних који треба да мисле о незабораву за мртве и поштовању за преживеле борце.
Ових дана видели смо један немили и бахати случај који нам је био и повод за акцију. Наиме, председник општине Пландиште Јован Репац упутио је срамни коментар једном ратном ветерану са Косова и Метохије. Слика овог СНС подрепца и његове речи не могу бити на насловној страни нашег листа јер ни он, нити ти кога тај представља, нити речи које је написао то не заслужују. Зато ће бити негде унутар листа.
Председника ове општине не можемо да сменимо али Хероје са Кошара можемо и морамо помоћи. То је наша молба свим Србима који живе у Америци: сетимо се оних који су бранили част Отаџбине а сада је њима потребна помоћ. Што је за нас мало, то ће за њих бити довољно!
ПОМОЗИМО!
