Русија је бастиља православних хришћана
Када су ми понудили да водим групу од двадесет седам америчких средњошколаца на пут за Совјетски Савез (1989, 1990) нисам много размишљао. Ово је био део програма размене студената између Америке и Совјетског Савеза који је покренуо председник Ајзенхауер, а сврха је била покушај да научимо да једни са другима разговарамо уместо да пуцамо једни на друге. До тога дана могао сам само да сањам о оваквој прилици јер сам увек сањао о посети највећој земљи на свету.
После Другог светског рата и за време мога школовања у комунистичкој Југославији руски језик је био део наставног програма пуних осам година, а овај предмет ми је био један од ннајлакших. Отац ми је био русофил, као и мој деда. Једна ствар ме ипак зачуђавала, додуше: Зашто су се војници који су говорили руски, Козаци, борили раме уз раме са немачким нацистима? Одговорили су нам да би се они ујединили са ђаволом у борби против комуниста, и ако Совјети победе у рату скупо ћемо да платимо. ’’Ако будете те среће да поседујете краву поведите је код зубара нека јој уграде златне зубе!’’
Нажалост, живели смо у таквом периоду комунистичког режима педесетих година прошлога века.
Па ипак, руски народ и руска литература остали су ми омиљени без обзира ко ми говорио супротно. Ова љубав према Русима умало да ме кошта да не добијем дозволу да будем наставник овде у Америци. На Вестерн резерв универзитету у Кливленду на челу отсека за Германистику стајао је извесни професор пољско-јеврејског порекла и говорио врло негативно о Лаву Толстоју, а ја устао у одбрану овог руског великана.
А то ме доводи до овог чланка. У нашој скромној породич-ној библиотеци пронашао сам једну књижицу под насловом: ’’ТАЈНИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ’’, изванредну књижицу која је писана у Русији, преведена и штампана у Београду (Преводилац:Јелица Марјановић). Раније сам је већ читао али сам је опет узео да читам због неуморних напада на Русе и Русију од стране наших америчких владара у Вашингтону.
Књига нам даје кратку историју Русије, њене борбе и страдања за време напада страних нападача као што су били Крсташи, Татари, литвански витезови, Финци, Пољаци и други. Стално слушамо како су Руси ’’окупирали’’ Крим, како убијају Украјинце, а само неупућени не знају да је Крим увек био део Русије (дат Украјини због Крушчова који је био Украјинац, за време Совјета), а само име прве руске државе било је Кијевска Русија.
Књига не може довољно да подвуче да је Русија постала велика источно православна држава од самог примања хришћанства и Исуса Христа и напуштања паганства. Аутор подвлачи да је руски народ једноставан, Богу, Цару и Мајци Русији привржен, и да невоља и зло долазе од оних који мрзе руско православље од самог почетка. Чак ни Петар Велики није сликан позитивним бојама, а кредит су му дали само због тога што је протерао Швеђане и основао морнарицу. Он је од црквених звона правио топове, и то му православна Русија никада није опростила.
Раздобље после 1917. и Октобарске револуције било је убитачно за Русију и руско православље. Књига истиче да су Ционисти предњачили у разарању руског православља, именујући све комунистичке вође јеврејске вероисповести, почевши са Лењином.
Током многих битака у руској историји православна вера и њени црквени вође корачали су на челу војске и супротстављали се непријатељу. Када су се Хитлерови војници приближили на четрдесет километара од Москве, када је Лењинград одолевао незапамћеним нападима и губио хиљаде и хиљаде свога становништва неко је сугерисао Стаљину да отвори неке од преживелих цркава у Москви и Лењинграду, а да неколико преживелих свештеника одржи молебан испред совјетских војника – догодило се ’’чудо’’; Нацистичка армада којој је био слободан пут до Москве укочила се а њена артиљерија замрзла на незапамћено ниским температурама, почела је да паничи и бежи. Исти сценарио одиграо се код Лењинграда и Стаљинграда, и Русија је била спашена.
Можда ствари и нису биле тако једноставне као што се чинило. Можда су неки други фактори одиграли много важније улоге у историји ове велике нације, али када сам видео ред одраслих и деце како стоји испред једне дивне цркве у Смољенску да уђе у цркву и да се крсти било ми је јасно шта ова мала књига жели да каже. Када сам видео како једна постарија жена на коленима улази у једну стару цркву брвнару у Кијеву знао сам да има наде за ову велику нацију, а можда и за све нас православне хришћане. Да ли сте икада слушали неки руски мушки хор? Требало би да човек буде од камена да остане равнодушан слушајући ово певање.
Русија је бастиља православних хришћана, а Владимир Путин прави човек да буде њен вођа. Када видим ко данас седи у Белој кући у Вашингтону ухвати ме језа. Нека нам Бог буде у помоћи.
