е знам како је са вама, али октобар сваки пут у мени покрене неку лавину. Не сњежну, иако и ту добро осјетим сваке зиме, већ јесењу. А лавина, као лавина, кад крене не стаје низ стрме планинске падине већ постаје све већа и снажнија. Купи све са литица, утабаних путића, брежуљака, котлина. Немогуће јој се супротставити. Умири се тек кад се овако излије на странице папира.
С годинама, све боље разумијем јесен и све је више цијеним и волим. Искрен је некако октобар. Као да у њему корачамо стазом према реалношћу. Иза нас љетно доба, доба одмора, кад већина дјелује расположено, испуњено, кад се многи привремено сјете једни других, својих забачених села, заборављених градова, док неки који су их давно прецртали истражују нова мјеста. Поред нас и испред нас остају они чија љубав је неовисна о годишњем добу, о времену, ситуацији и мјесту. Они који хладније дане чине топлијима, са којима шољица кафе, шоља топлог чаја, разговор уживо или телефонски позив неизмјерно вриједе. Лијеп је октобар. Он нам се у свом раскошном руху смјешка, да нас охрабри и каже како је живот лијеп. Природа нам раширених руку даје дарове њој од Бога дате. Несебично и великодушно, без устручавања и размишљања. Срцем.
У октобру често посегнем за хемијском и свеском. Мисли наилазе без најаве, некад тако брзо да их не успијем ухватити. Никад нисам раније размишљала о мирису кише, али сад га осјетим. Носи са собом мирис пожутјелих страница и старих сјећања. Мирис кишом окупане траве и храстовине. Мирис свјеже нанизаних оскоруша. Кораке кише по старом крову и њену снагу али и кротивост док се слива низ олуке. С јесени чешће посежем за старим албумима. Да ли је то стварно било у овом животу или сам неки несвјесно прескочила? Некад се чини тако далеко, а некад тако близу.
Увијек ми пријају пјесме са душом, гдје свака има своју причу, али некако посебно с јесени. Оне уз које уз чашу вина можеш сатима да сједиш, да кроз њих осјетиш нечије љубави, стрепње, боли. Уз које схватиш да неко ипак зна да воли и своју љубави упише у вјечност. С јесени, као да и у себе дубље улазим, слажем помало разбацане полице. И онда опет отворим прозор јер октобар је тако лијеп, чист и искрен.
Биста Новака Ђоковића у Српској Културној Башти у Америци
Чувену Српску културну башту у Кливленду, у америчкој држави Охајо, од 11. септембра 2022. красиће новооткривена биста Новака Ђоковића.
Пише: Марина Булатовић
Новак ће бити први српски спортиста у овој башти у којој се од 2008. године налазе бисте наших чувених научника, књижевника, сликара, владара… Николе Тесле, Милутина Миланковића, Милеве Марић, Михајла Пупина, Јована Дучића, Десанке Максимовић, Надежде Петровић, Петра И Карађорђевића и многих других.
Биста Новака Ђоковића рад је вајара Бојана Микулића из Бања Луке, а откриће је Александар Алекс Мачески, почасни конзул Србије у Кливленду, човек који је најзаслужнији што уопште постоји Српска културна башта у Америци.
Како је Новаку Ђоковићу забрањено да учествује на турниру УС Опен, Теслина научна фондација (ТНФ) из Филаделфије је одлучила да се Новак Ђоковић, најпознатији Србин у свету, 11. септембра када се игра финале овог турнира, ипак симболично нађе у Америци. Зато је баш овај дан одабран за откривање Новакове бисте у Српској културној башти на тлу Обећане земље и то у 14 часова по локалном времену.
ТНФ има 12.000 чланова широм света, а у анкети са члановима и пријатељима фондације, дошло се до одлуке да на овом споменику у Кливленду буду исписане речи самог Новака Ђоковића: „Када је НАТО уништавао моју земљу без правног основа 1999. године, био сам дете. Зарекао сам се да ћу тај исти свет победити на наш начин и ево ме данас. То уништавање ме није уништило, нити мој народ. Није нам сломљен дух. И даље смо радосни, упркос проблемима. То је наша победа.“
Град Кливленд се налази у центру наших заједница и удаљен је око четири до шест сати вожње од Чикага, Вашингтона, Њујорка, Филаделфије, Детроита и многих других градова у којима живе Срби у САД.
Никола Лончар, председник ТНФ, овим поводом је рекао: „Сви знамо да организатори УС Опена ове године нису дозволили учешће Новаку на овом турниру и да је он, као и увек, остао доследан својим принципима тако што није дозволио да га ни овај пут сломе. Управо на дан затварања УС Опена, српски народ ће поставити Новакову бисту која ће нас увек подсећати на наш понос, јединство и моралне и духовне квалитете које негујемо вековима. Предлажем да се баш овде убудуће окупљамо другог викенда сваког септембра. Верујем, и надам се, да ће управа Српске културне баште, на челу са Александром Алексом, прихватити овај предлог. Од ове године, па сваке наредне, на овом месту, додељиваћемо Тесла Спирит Аwард припадницима Теслиног народа и Американцима који су урадили нешто значајно за ТЕСЛИН народ.“
Истог дана, Теслина научна фондација из Филаделфије (ТНФ), у Српској културној башти уручиће признања и ордене Тесла Спирит Аwард — Милани Мим Бижић и Александру Алексу Маческом.
У Сједињеним Државама и широм наше дијаспоре не постоји особа која није чула за Милану Бижић или Мим Бижић, или како је многи зову, „бака Мим“. Она је највећи живи музеј српског народа и његов највећи почасни амбасадор, настављајући тако патриотски посао свог оца Милана Карла. Скоро да нема догађаја из српске историје који Мим није испратила или представила на својим Интернет страницама, а лично је присуствовала многобројним догађајима у Сједињеним Државама и у Отаџбини. Многе мале и велике приче из српске заједнице биле би заборављене да није ове модерне хероине српског народа. Као што се Милунка Савић са пушком борила за српски народ у Првом светском рату, тако се и Мим на свој начин бори да се прикаже дух и величина нашег народа.
Велики допринос очувању српске заједнице у Сједињеним Државама дао је и Александар Алекс Мачески, некадашњи уредник познатог кливландског листа „Плејн Дилер“, предузетник, добротвор и почасни конзул Србије у Кливленду. Сав свој рад ставио је у службу српског народа и зближавању Сједињених Држава и Србије. Иако припада другој генерацији Срба рођених у Америци, изузетно је посвећен српском наслеђу и православној вери. Познат је и као организатор многобројних донаторских окупљања за српску дијаспору и њене пријатеље у сврху прикупљања средстава за различите добротворне сврхе. Један је од првих који је организовао акцију за прикупљање средстава за обнову Хиландара оштећеног у пожару 2004. године, а руководио је и многобројним акцијама за помоћ српском народу и обнову светиња на Косову и Метохији.
