Како је протекло годишње такмичење у Прањанима под називом: “Ко каже реч ЧЕТНИК или ДРАЖА, да му умре мајка”?
Кад год је обележавање највеће акције спашавања америчких војника иза непријатељских линија у историји тј. “Мисије Халијард” у Прањанима, никада од присутних, а нарочито од америчког амбасадора и америчких дипломата који тамо држе говоре, нећете чути два појма:
1) да су мисију спашавања америчких пилота извели ЧЕТНИЦИ, и
2) да им је командовао ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ.
Све остале појмове (попут “неке српске патриоте”, “неки Шумадинци”, “неки српски сељаци”, “неки покрет отпора”, “неки српски антифашисти”, “партизани”, “неки родољуби” итд.) ћете чути али појмове “ЧЕТНИЦИ” и “ДРАЖА” нећете.
Срамота и незахвалност немају границе!
Америчка глобалистичка левица, која од краја Другог светског рата, влада америчком дубоком државом и дипломатијом, у потпуности је усвојила наратив Титове комунистичке државе о српском народу и четницима и чудо је да се уопште појављују у Прањанима. То су исти они људи који притискају Србију да одржава геј параде и који сматрају да су геј и трансексуална права највиши домети људске културе и цивилизације.
Да су могли нешто да измисле до сада, измислили би, међутим у Загребу и Приштини не могу да одрже овакве манифестације због историјских препрека.
Подсећамо, мисија “Халијард” је највећа акција спасавања војника иза непријатељских линија у Другом светском рату.
Поред Прањана, у оквиру мисије “Халијард”, коришћени су и аеродроми у Бољанићу код Добоја, Коцељеви, Беранама и на Златибору.
Српски народ са свих ових подручја, заједно са својом војском под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, воловима и добровољним радом градили су импровизоване аеродроме, са којих је спашено више од 500 америчких авијатичара, а међу њима и шеф америчке војне мисије при четничком штабу, пуковник Роберт Мекдауел са својим особљем.
Такође подсећамо, ови спашени пилоти и авијатичари нису учествовали у тзв. Савезничком бомбардовању српских градова 1944-45 по наруџби Јосипа Броза Тита, а чије мете су најчешће бирали Коча Поповић и Пеко Дапчевић. Ове пилоте је на путу према нафтним постројењима Трећег рајха у Румунији и бомбардовању циљева у Бугарској обарала одлично опремљена немачка противваздушна одбрана стационирана у Подунављу и околини Борских рудника.
И само да направимо разлику, пошто су и Титови партизани (комунисти) спасили одређени број америчких пилота. Разлика је у томе што се партизанска акција није одвијала иза непријатељских линија и у томе комунисти нису ризиковали ништа. Пилоти који су падали у партизанске крајеве, налазили су се махом у Далмацији, чију су обалу и залеђе претходно ослободили британски командоси и предали их Титу. Самим тим, у тренутку када комунисти наилазе на америчке пилоте, никаквих непријатеља или Немаца није било у њиховој околини, па самим тим није било ни акција спасавања и скривања авијатичара од Немаца, већ само њиховог предавања Британцима.
П.С. Дражу и четнике поменула је у свом говору једино Маја Гојковић, као изасланик председника Републике Србије.
