Затирање српског писма значи први и најважнији корак у затирању националног бића српског народа и темеља његове културе
У историји културе човечанства српска ћирилица је најсавршеније фонетско писмо на свету. Ову чињеницу заступају: немачки филолог Јохан Аделунг, енглески филолог и књижевник Џон Бернард Шо, хрватски филологТомислав Маретић, велики немачки филолог Јакоб Грим, француски филолог Франсоа Ј. Ајхоф, српски научник светског гласа за упоредну граматику словенских језика Радосав Бошковић, академик Александар Белић, академик Митар Пешикан, познати слависта академик Радмило Маројевић и цела плејада филолога од имена и угледа.
Српска ћирилица је врхунац усавршавања културе писмености – симфонија писма и језика, идеалан склад између фонетике и ортографије, на коме су радили Свети Саво, Гаврил Стефановић Венцловић, Саво Мркаљ и Вук Ст. Караџић. Српски народ је вековима искивао танану језичку жицу, док су учени филолози регистровали та стваралачка достигнућа, прикупљали и усавршавали немерљиво језичко благо свог народа…
Језик и писмо данас
Комунисти који су имали апсолутну власт у послератној Југославији потискивали су ћирилицу и замењивали је латиницом, а нарочито после Новосадског договора 1954. године.(Д. Петровић Сумрак српске ћирилице, Нови Сад 2005. 57). И под изговором да су писма равноправна, ћирилице је било неупоредиво мање, а почесто се сматрала као израз српског национализма, а да при томе никоме није падало напамет да латиницу сматра изразом хрватског национализма, а у доба рата усташког клерофашизма.
Данас се свесно, или несвесно, јављају многи послушници аустроугарских и фашистичких окупатора на истом злоделу затирања српске ћирилице, најсавршенијег фонетског писма на свету, коју замењују = далеко мање савршеном латиницом.
Познато је да су Шиптари после окупације Косова и Метохије спалили око два милиона ћириличких књига. А осим тога, све што се је до сада одштампано латиничким писмом у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, у светским библиотечким каталозима сврстава се у хрватску културну баштину. Нажалост, многи српски интелектуалци своје књиге штампају латиницом и тако их прилажу хрватској културној баштини.
Цео свет је обишла телевизијска слика како Шиптар руши крст с куполе Храма светог Ђорђа у Призрену = тако латинаши руше српску ћирилицу с врховне куполе више миленијумског храма културе писмености целог човечанства.
Затирање српског писма значи први и најважнији корак у затирању националног бића српског народа. Њихов наум је провидан: да латиницом под кулуче и под хараче цео српски народ и да затиру темеље његове културе. Данас се латиницом штампа побијеђена црногорска Побједа, Црну Гору називају Monte Negro, а Србију Tera Lazarica. Полатиничили су и цара Лазара и царицу Милицу и књаза Милоша и српску шљивовицу и манастирку, не може се наћи ниједно пиће које би понели кумовима и пријатељима на венчање, на крштење и на крсну славу насловљено ћирилицом примерено тим изузетним свечаностима. На делу је латинички тоталитаризам…
Полатиничили су и цара Лазара и царицу Милицу и књаза Милоша и српску шљивовицу и манастирку, не може се наћи ниједно пиће које би понели кумовима и пријатељима на венчање, на крштење и на крсну славу насловљено ћирилицом примерено тим изузетним свечаностима. На делу је латинички тоталитаризам…
Малограђански дух сервилног и снисходљивог самопорицања постао је пошаст и погибељ српског писма и језика. Српски поздрави: добро јутро, добар дан, добро вече, довиђења, збрисала је италијанска реч „ћао“. Српска реч, станица, замењује се хрватском кованицом „стајалиште“, а уносе се и многи англизми и друге туђице без потребе. Језик и писмо данас не бранимо оружјем него својом свешћу, пером и карактером. Ћирилице има толико колико има националне свести и одважних карактера. Само инвалидна национална свест може починити овакав погром ћирилице у Србији и Црној Гори. Прва одредница једнога народа то је сопствени језик и писмо. Језик и писмо значе име и презиме – то је лична карта једнога народа. Опстанак писма и језика значе опстанак народа, а „кад се језик изгуби, народа више нема“.
Извор: Чувар ћирилице
