На сцени је поново стари амерички спор између федерализма и централизма Није реч ни о побуни ни о сецесији, већ о предизборној политичкој игри Имиграција сада постаје једна од централних тема предизборне кампање Да се тако нешто дешава у Русији, западни медији би брујали да се земља распада
Спор између Тексаса и федералне владе у Вашингтону избио је када је Национална гарда Тексаса самоиницијативно преузела контролу над делом границе са Мексиком од Граничне патроле САД. Гувернер Тексаса Грег Абот позвао се на амерички Устав, према чијим одредбама та држава има право да прогласи страну инвазију услед навале нелегалних миграната. Међутим, Врховни суд САД одлучио је да тексашке власти морају да омогуће федералној Граничној служби приступ граници да она може да уклања жичане препреке дуж ње.
Спор изазвао је још једну поделу у већ подељеном америчким друштву. Док гувернера Абота подржавају сви републикански гувернери, указујући на проблем масовне илегалне имиграције у САД, дотле је федерална влада помогнута демократским гувернерима и мејнстрим медијима. Уз то, помиње се – као и пред Грађански рат – питање права држава, односно до ког нивоа сежу надлежности централне владе у односу на федералне јединице.
Либерална медијска машина подржава Бајденову администрацију у спору против Тексаса. Малтене је комично, међутим, што у САД постоји низ градова и савезних држава који су под контролом Демократа, а које су се прогласиле за “уточишта” илегалних миграната – и одбијају да спроводе федералне законе. Сада пак, када је Тексас одлучио да спроводи закон, они су се дигли против ове државе са тезом да је федерална влада недодирљива, а да се гувернер Тексаса Абот понаша као лидер једне од отцепљених држава са почетка Грађанског рата 1861.
Ово су само додатни знаци крајње хипокризије владајуће елите данашње Америке. Спор између Остина и Вашингтона повисио је свест нације о димензијама имигрантске инвазије, о чему либерална медијска машина не воли да говори. С друге стране, криза је ставила до знања да и даље постоје инструменти отпора федералном интервенционизму у пословима савезних држава.
Федерализам против централизма
Кроз читаву историју САД, имамо латентни сукоб између тежњи федералних власти да се централизује и унитаризује читав сплет дужности, одговорности, обавеза и овлашћења – и отпора тим тежњама на локалном нивоу. У екстремном облику та је тензија букнула у насиље и довела до грађанског рата пре 160 година. Обично лаици мисле да је Грађански рат избио због ропства – и јесте у ширем смислу. Али, директни повод за тај рат 1861. године била је тврдња тада новоизабраног председника Абрахама Линколна да је савезна власт супериорна у односу на државе, што је било у директној супротности Уставу САД из 1789.
Сада се на сцену поново враћа питање права држава, што није лоше само по себи. Наиме, централизација власти у САД паралелно је ишла у правцу нарушавања федерализма код куће и изградње глобалне империје на спољнополитичком плану. Међутим, изградња и одржавање империје широм света подрива демократске институције код куће, исто као што централизација одлучивања у Вашингтону потпомаже империјални пројекат. Зато би ограничавање ауторитета федералних власти било добро и за Америку и за свет.
То виде и гувернери других савезних држава који подржавају Тексас. Њима је итекако значајно да покажу зубе у односу на тежње федералног чиновничко-управног апарата и војно-индустријско-конгресног комплекса ка централизацији. То је у неку руку упоредиво и са оним шта западни званичници покушавају да ураде у Босни и Херцеговини са ревизијом Дејтона, премда на Балкану то раде у далеко разобличенијем и безобзирно грубљем облику. Суштина је да се у оба случаја тежи промени уставног поретка у корист централизоване власти, а на штету овлашћења локалних управа – у случају БиХ ентитета, а у случају Америке савезних држава.
Сукоб федералних и тексашких власти постао је централна тема још неформалне али већ веома динамичне изборне кампање. Скоро сигурни републикански председнички кандидат, бивши председник Доналд Трамп, упозорава да је због великог прилива илегалних миграната порасла вероватноћа да ће се у САД догодити терористички напад, као и да је ситуација на граници у Тексасу прерасла у претњу попут оружја масовног уништења. Трамп је најавио масовно депортовање илегалних миграната, што само значи да би спроводио већ постојеће законе.
Бајденова администрација не испуњава своје обавезе тиме што не спроводи законе о заштити границе и о депортовању ‘илегалаца’ из разлога читаве либералне идеологије. Та идеологија проповеда да земље не припадају народима који их настањују већ било коме ко се затекне на тој територији у било ком тренутку и да зато треба отворити и поморску руту за долазак Африканаца на Сицилију, људи са Блиског истока на Балкан или Мароканаца у Шпанију и на исти начин Латиноамериканаца у САД. Тексас итекако осећа све последице овакве политике, док су поборници отворене имиграције у Бостону, Минеаполису и Сиетлу њима далеко мање захваћени.
Тексас против стране инвазије
У октобру 2023. тексашка Национална гарда поставила је ограде од бодљикаве жице на Игл Пасу на реци Рио Гранде на граници са Мексиком, месту на коме прелази огроман број илегалних имиграната. Те жице је Гранична патрола САД почела да сече и уклања без сагласности органа власти државе Тексас. Она је 24. октобра федералном суду тужила Граничну патролу у покушају да је натера да престане да сече жицу, а суд је шест дана касније федералним органима забранио прилазак жици. Међутим, савезни правобранилац уложио је жалбу на одлуку суда 2. јануара. Врховни суд САД је 21. јануара укинуо одлуку о забрани приласка.
Дошло је до ескалације када су 10. јануара тексашке снаге реда запоселе Шелби Парк на обали Рио Грандеа, који је у власништву града Игл Пас. Национална гарда је око парка подигла ограду и спречила Граничној патроли приступ објектима парка, укључујући и пристаниште за чамце. Аргумент гувернера Абота је да тиме што не спроводи законе о заштити границе федерална влада допушта да Тексас буде подвргнут страној инвазији, као и да он има одговорност да своју државу од те инвазије заштити.
Треба нагласити да Абот ниједног тренутка није рекао да неће поштовати налог Врховног суда, јер Врховни суд је само укинуо привремену меру нижег суда којом је било забрањено федералним органима да секу или уклањају жице које су тексашки органи поставили дуж границе. У одлуци Врховног суда немамо налог Аботу да нешто уради или да престане нешто да ради, већ то само значи да федерална влада не може бити санкционисана од стране Врховног или нижих судова уколико не предузме мере за заустављање прилива имиграната. Одлука Врховног суда необична је јер нико од деветоро судија није писмено образложио своју одлуку.
Међутим, без обзира на све специфичности Тексаса, нема ни говора о неком иоле озбиљном сепаратистичком покрету у тој држави. Као прво, не треба испустити из вида да у Тексасу живи велики проценат Латиноамериканаца, који у федералној влади виде свог заштитника. Као друго, и сама Англо популација Тексаса битно је промењена у последњих пет или шест деценија. Тексас припада државама „сунчаног појаса“ попут Аризоне и Њу Мексика, које су током протеклих пола века имале далеко живљи економски раст од старог индустријског стожера САД на североистоку. У велике урбане центре доселили су се многи Американци из других крајева Америке, тако да је дошло до промене политичких и идентитетских гледишта и у белој популацији. Стога прича о отцепљењу Тексаса није реална.
Иако је у целини Тексас и даље прорепубликански настројен и несумњиво несклон туторисању од стране федералне владе, поготово када је у Белој кући једна изразито либерална демократска администрација као сада, реални сценарио за пут ка сецесији није на сцени.
За крај додајмо да се овако нешто догађа у Русији, колективни Запад и његова медијска машина ставили би ту причу у ударне термине ТВ мрежа и на насловне стране водећих листова са тврдњом да се Русија распада и да Путин неповратно губи контролу. Што је само још један у безброју примера либералног лицемерја…
