Тешка срца пишем овај мали чланак. Прошле недеље послеподне наш локални одбор Српске народне одбране одржао је своју Годишњу скупштину, скупштину која је требало да се одржи много раније. Било нас је деветоро, далеко испод потребног броја да ура-димо било шта конструктивно, акамоли да изаберемо нови одбор. Мало Индијанаца да би изабрали поглавицу.
Пре самог почетка наш садашњи председник нас је обавестио да он више не жели да буде на том положају. Када је стигло време да се прати неки дневни ред , а одмах по читању молитве коју су очитали не један свештеник него двојица, а ту је био и наш про-тођакон, били смо спремни да почнемо мучну Скупштину, а када је дошло до извештаја нашег председника господин Арсић нам је саопштио како је врло мало урађено у току године, са изузетком спонзирања једне Посне Вечере у корист Цркве Св. Сава, па је наставио како је разочаран радом наше Главне Управе у Чикагу.
Тачно је, наша Централна Управа је имала проблеме али су ипак успели да некако заврше рад до краја године. Заправо, наш председник Арсић се препуцавао са неким члановима С.Н.О. преко Фејсбука што је резултирало његовим потпуним разочарењем у наше воћство што је он навео као главни разлог за подношење оставке.
Још увек смо живи, имамо чланове који редовно плаћају своје чланарине , претплаћују се на ”СЛОБОДУ” и тако даље. Имамо једну релативно младу госпођу која је уједно и благајник и рачуновођа, а она је кћи нашег преминулог члана Боже Деспинића, и зове се Марија Мајерле. Просто и једноставно, требају нам нови чланови. Први пут у дугој историји кливлендског локалног одбора нисмо били у стању да изаберемо делегате за Конгрес у Чикагу да нас представљају на начин како су то некада чинили.
Укратко, нисмо могли да изаберемо нови одбор, нико није имао жељу да путује у Чика-го, било због болести, било због апатије. Кадагод смо путовали у Чикаго плаћали смо своје трошкове, учествовали у раду Конгреса и академија, а то је било могуће само зато што смо ми ”изабрани” делегати полазили на овај релативно дуг пут зато што смо во-лели Српску народну одбрану и што смо били захвални својим претцима на њиховом пожртвовању од самог почетка ове патриотске српске организације.
Што се мене лично тиче, жао ми је што тамо не могу да будем ове године, али ме у то-ме спречавају како моје поодмакле године тако и моје слабо здравље. Нач бивши Гене-рални секретар Добрана такође ће да буде отсутна, а разлог су како њено здравље тако и онај третман који је на прошлогодишњем Конгресу примила у Чикагу..
Желимо Српској народној одбрани све најбоље, надамо се да ћемо одатле да чујемо добре вести, а како каже наша стара народна пословица: ”Једна ласта не чини пролеће”.
24. јуна, 2025