Величанствени скуп родољубља
Срби у Америци кроз Српску народну одбрану испуњавају свој дуг према отаџбини и одбрани српског наслеђа у Америци, помажући бројне активности којима је СНО иницијатор и организатор. Остварујући их, сама или у заједништву са другима, СНО је организација која је постала обележје Српства на америчком континенту
Свака организација прође кроз периоде мука и тешкоћа, некада због кризе у свету и независно од њеног чланства, а некада због унутарњих проблема и превирања.
Од давних дана славног Михајла Дучића до данас ова племенита организација прошла је кроз многе муке које је проживљавала заједно са својим српским народом, како оним у матици тако и овим у расејању. Било би лепо када би све ишло као по лоју, а можда и не би. Било би досадно и монотоно. Ипак, многи српски непријатељи допринели су да Српска народна одбрана увек има пуне руке посла и да њеним члановима и вођству никада не буде досадно. 
Најпре стара Аустро-Угарска, а после нацистичка Немачка са Хитлером на челу нису престајали да нас дирају и прогоне, освајају и муче. Српска народна одбрана, заједно са својом Српском православном црквом, поднела је огромне финансијске жртве током рата и слањем помоћи у поробљену Отаџбину, а потом и да омогући заробљеним Србима да изаберу пут у слободу уместо повратка у комунистичку Југославију. Десетине хиљада Срба дошли су на америчко тле захваљујући најпре СНО. Одбрана ни ту није стала већ је упорно и неуморно радила на запошљавању и смештају новопридошлих Срба да се снађу у туђем свету. То данас памте њих мали број који је још у животу, а надамо се да су деца и унучићи сазнали бар за тај део историје своје породице.
Није ни најновије време мед и млеко за Србе и Српску народну одбрану. Узело је много времена да се Срби и српске земље отарасе комуниста и још увек то нису успели да учине, давно после смрти србождера Броза, до краја. Док су остале републике бивше Титове Југославије лако и са задовољством пошле својим националним путевима Србија је много дуже садила цвеће највећем душманину свога народа, а и сада се тамо сакупља којекакав свет.
А онда се и Српска народна одбрана нашла у врло тешком положају када је држава која јој је дала могућност да се оформи и ради одлучила да сручи хиљаде тона бомби на српски народ и српске градове, а све под изговором тобожњег кажњавања српских етничких чистача.
И сво то време С.Н.О. је морала да води рачуна да делује у корист Срба, а да истовремено не падне у немилост државе која јој је омогућила да се конституише као бранилац свога народа. На челу јој је био брат Славко Пановић, родољуб, а исто тако и успешан и поштен држављанин Америке, своје нове домовине. Било је ту много активности током последње деценије, многе су ушле у анале српског народа на овом континенту, а све су остале уписане у књиге СНО, а већина их је обнародована и у овом нашем листу.
Конгресни завети и одлуке
И тако се СНО у Америци спремила и за свој 68. годишњи конгрес, највише управно тело које се редовно састаје једном годишње, а датум тог народног скупа родољуба увек је око Видовдана, централног датума српске историје. Тада се сумира и сажима рад и доносе смернице и одлуке за наредни период до следећег конгреса.
Конгрес СНО, 68. по реду, одржан у суботу 27. јуна у сали манастира Нова Грачаница на Трећем Језеру код Чикага, отпочео је уздарном и доброжелећом молитвом Господу за добар и плодотворан рад. Браћа Петар Самарџија, председник и Милош Миленковић, потпредседник, заслужни су за успешно вођење радног дела Конгреса, али исто тако и присутни делегати који нису губили из вида зашто смо се састали и шта је требало да се уради и одлучи. Сви месни одбори широм Америке, представљени својим председницима и делегатима, изнели су свој рад и учествовали у раду конгреса на одлукама за наредни период. Њихов рад на самом конгресу, као и онај током године у одборима, а који су нам пренели њихови председници и представници, похваљен је и свима је задато да што пре и што боље унапреде свој рад на локалним и заједничким акцијама СНО. И опет, за председника Централног одбора Српске народне одбране Конгрес, највише и најмеродавније тело читаве организације, изабрао је брата Славка Б. Пановића за свога вођу и представника. Он се лепим речима захвалио на поверењу али и подвукао да је СНО велика и распрострањена организација, са много активности, и да је заједнички рад основа и потка сваког успешног подухвата, напомињући и апелујући на све за више координисаног рада и у таквој организацији председник не може већину послова да уради сам. Тачно је да постоји и Централни одбор, тачно је да му помажу колико могу и умеју, али се главни део посла ипак сваљује на њеног председника.
Зашто тај човек још увек жели да буде на челу ове сјајне српске родољубиве организације, многи би се питали? У питању је љубав према С.Н.О. и народу који она представља и за коју се бори.
Недавно је С.Н.О. пону дила суму од стотину хиљада долара лицу или лицима који пронађу место посмртних остатака умореног вожда Трећег српског устанка, ђенерала Драже Михаиловића. С.Н.О. нема милионе, нити ће та сума да се исплати из касе организације. Њени чланови ће да стегну каиш и приложе новац у ту сврху, а неће ваљда ни српски народ у Србији и осталим српским земљама да седи скрштених руку. Та порука која се пренела међу свим Србима широм света наишла је на велико одобравање, а СНО ју је донела остајући у завету према свим оним жртвама који су своје животе оставили на бранику Отаџбине.
Конгрес је донео одлуку да се претплата на „ Слободу“ повиси са $30.00 на $50 годишње због поскупљења штампања и слања листа, а и чланарина се од сада повећава са $20 на $25, са стимулацијом да се члановима који нису у стању да плаћају повишене суме остане иста цена, али да морају да упуте молбу Централном одбору у Чикагу и образложе зашто нису у стању да плате повишене цене.
Видовданска прослава
Други дан Конгреса, прослава или обележавање Крсне славе Св. Великомученика Кнеза Лазара, била је величанствена смотра Срба Чикага и гостију и делегата са свих страна Америке, а присуство и благослов владике Лонгина, учешће на свечаном ручку српског генералног конзула Деска Никитовића, представнице Доњег дома госпође Милице Лубурић-Бин, као и главног говорника прославе госпође Стеле Џатрас, новинарке и потврђеног пријатеља Срба, иначе грчког порекла, допринели су иначе лепо посећеном и достојанственом банкету. Програм је успешно водио прота Урош Оцокољић.
Стела је са великим узбуђењем и ентузијазмом искритиковала америчка средства информисања током прошлога сукоба и распадања Југославије и још једном показала да су нам Грци велики пријатељи, народ који се и сам тек 1821-ве године коначно отарасио турског јарма.
Интересантан и духовит је био њен коментар о бившој министарки спољних послова у Клинтоновој влади, госпођи Олбрајт, која се састала са пет-шест мушких саветника и упитала их:
- Господо, хоћемо ли да водимо љубав, или ћемо да ратујемо? - Они су изабрали рат, казала је Стела Џатрас и тиме окарактерисала привлачност ове незахвалне србомрзице.
На крају је дошао моменат који су сви жељно очекивали. Аутентични краћи филм са суђења поч. Дражи Михаиловићу у Београду 1946-те године. Филм су снимили Совјети, а процес суђења је био по устаљеном узору Совјетског Савеза при таквим монтираним процесима суђења политичким непријатељима. Кратак али потресан филм који би требало да види сваки Србин који никада није имао прилику да види бесмртног Чичу, као и његове џелате попут Милоша Минића који се слободно шеткао по Београду и умро не одајући тајну Дражиног гроба, давно после смрти Јосипа Броза и тобожњег пада комунизма у Србији.
За оне који редовно долазе на Конгрес С.Н. одбране и сами плаћају све материјалне трошкове око пута, смештаја и исхране у вези са Конгресом било је ово још једно искуство вредно жртава, а да не говоримо о дружењу и виђењу са пријатељима које нисмо видели већ годину дана.
Упадљиво је било одсуство дугогодишњег генералног секретара С.Н.О. брата Боре Рајића кога је тешка болест спречила да још једном буде са нама, а исто тако и одсуство покојног Душка Петровића из Детроита, Мичиген, великог добротвора и родољуба чије одсуство већ сада осећа цела Српска народна одбрана.
Никола Марић
