Потећи ће Јужни ток, упркос свим отпорима
Пише: Срђа Трифковић
Званични почетак радова на деоници гасовода Јужни ток кроз Србију, на Мратиндан 24. новембра, представља важан корак напред у реализацији овог пројекта којим ће у југоисточну и централну Европу притицати руски гас по дну Црног мора а потом преко територије Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније до Италије и централне Европе.
Почетак радова означио је крах вишегодишњих лобистичких покушаја српских еврофанатика и њихових страних налогодаваца да торпедују овај значајан пројекат вредан две и по милијарде долара. На том послу су предњачили, јавно, сорошевска медијска телевизија Б92, а из потаје министарка енергетике Србије Зорана Михајловић. Она је још као саветница бившег потпредседника Владе Мирољуба Лабуса отворено лобирала против изградње Јужног тока, а у корист сада већ коначно пропалог пројекта Набуко који је подржавала Америка и Европска Унија.
Званична Москва је отворено изразила незадовољство понашањем „неких личности“ у влади Србије приликом посете председника Томислава Николића Владимиру Путину 30. октобра. Руски председник је, према добро обавештеним руским изворима, рекао госту да у Србији лева рука понекад не зна шта ради десна. Руски медији су отворено помињали покушаје неименованих чланова Владе Србије да саботира Јужни ток. У интервјуу за београдски недељник НИН, директор парадржавног Руског института за стратешке студије Леонид Решетњиков оптужио је министарку Михајловић да саботира споразум Николића и Путина. Уследиле су и оптужбе руских медија да влада Србије ради на приступању земље НАТО-у, уз упозорење да се не може сарађивати “тајно са НАТО-ом, а јавно са Русијом”.
Српски државни врх је схватио поруку, што је дошло до изражаја током недавних посета председника управног одбора руског Гаспрома Алексеја Милера и министра одбране Руске Федерације Сергеја Шојгуа Београду. Министарка Михајловић тим сусретима није присуствовала, а потом је и њену претходно уговорену посету Москви руска влада отказала у последњем тренутку.
Почетак изградње Јужног тока кроз Србију означава слом покушаја саботаже овог капиталног пројекта. Свечано је обележен уз присуство председника Николића, премијера Ивице Дачића, министра енергетике Руске Федерације Александра Новака и шефа Гаспрома Алексеја Милера. Том приликом су потписана и три споразума од значаја за Јужни ток – уговори о транспорту, финансирању и проглашњу деонице гасовода за пројекат од националног значаја.
Корист од пројекта је вишеструка. На изградњи деонице кроз Србију, дугој 421 километар, биће директно запослено 25.000, а посредно и свих 100.000 радника српских грађевинских компанија, произвођача опреме и фирми услужних делатности. Србија ће да враћа руски кредит за изградњу из прихода од транзитних такси, који ће износити око 200 милиона евра годишње. Изградња трасе кроз Србију трајаће две године, а пуштање у рад гасовода – који подржава три четвртине житеља Србије – планирано је 2016. године. Улаз гасовода из Бугарске у Србију биће код Зајечара а излаз код Суботице, уз два крака ка Хрватској и Републици Српској. Капацитет гасовода кроз Србију биће 41 милијарду кубних метара гаса годишње, од чега ће за Србију испрва бити на располагању око пет милијарди кубика, а можда и више ако се поправе економске прилике у земљи. Гаспром ће на 25 година да закупи комплетан капацитет гасовода кроз Србију, што је гаранција његове исплативости. Осим транзитних такси, за пролаз гаса Србији је гарантован и приход на уложени капитал у изградњу Јужог тока од осам одсто.
У МАЂАРСКОЈ влади Виктора Орбана нема никаквих несугласица око овог пројекта, као што сам се уверио 18. новембра у Будимпешти на конференцији „Јужни ток: еволуција гасовода”. Скуп је организовало више форума и научних установа које се баве енергетиком.
Министарка националног развоја Жужа Немет подсетила је да су Мађари 2006. и 2009. болно искусили проблеме са испорукама природног гаса преко транзитних држава. Она је истакла пуну политичку подршку мађарске владе пројекту Јужног тока оценивши да ће он смањити изложеност Мађарске поремећајима у снабдевању енергентима, помоћи јој да учврсти своју енергетску безбедност кроз диверзификацију путева снабдевања и допринети повећању бруто друштвеног производа земље. Мађарска министарка је такође подвукла да је Русија веома важан стратешки партнер Будимпеште у целини, а у енергетској сфери посебно, при чему енергенти чине чак 40 одсто трговинске размене две земље. То све по Неметовој чини Јужни ток приоритетним пројектом од највишег националног значаја.
У истом духу је наступио и мађарски државни секретар за енергетска питања Пал Ковач. По њему, Мађарска је изразито рањива на енергетском плану. Чак 80 одсто природног гаса који користи долази из увоза, највећим делом из Русије преко Украјине, а цела једна трећина потрошње отпада на домаћинства. Ковач је са задовољством истакао да је Јужни ток однео превагу над Набуком. Тај супарнички пројекат је изгубио, по Ковачу, јер током целе једне деценије није доказао своју исплативост и сврсисходност. Започео је као Вердијева опера, додао је мађарски функционер, а завршио се као „сапуница”. Ковач није затајио чињеницу да Јужни ток није био по вољи Европској комисији у Бриселу. Мађарска, пак, по његовим речима, мора да реши питање снабдевања гасом одмах, а не за пет или десет година. Потребна су јој решења, а не обећања.
У запаженом наступу, заменик руског министра енергетике Анатолиј Јановскиј истакао је да Европска Унија заводи јединствена рестриктивна правила на енергетском плану, док Русија иде ка дерегулацији и либерализацији. По њему, енергетска политика Москве има за циљ највећи могући степен интеграције Русије у светско енергетско тржиште, што је двосмерни процес јер и руске компаније долазе у Европу, као што европске компаније улазе у Русију. Јановскиј сматра да ће Јужни ток допринети „паневропском енергетском простору. Стога Русија отвара своја тржишта, али то исто очекује од својих партнера, додао је он, очигледно притом алудирајући на кампању која се против Гаспрома већ годинама води у неким земљама ЕУ због наводног монополистичког пословања.
Заменик директора за управљање пројектима Гаспрома Александар Сиромјатин истакао је да ће ускоро европска потражња за гасом надмашити понуду: до 2030. производња из Северног мора пашће за 50%. Стога је значајан Јужни ток који ће Европу снабдевати са 63 милијарде кубних метара гаса годишње чиме ће бити задовољене енергетске потребе 38 милиона европских домаћинстава. Русија је поуздан извор, додао је Сиромјатин, јер има доказане резерве гаса за 250 година експлоатације на садашњем нивоу.
Директор предузећа Јужни ток Мађарска Ђерђ Хармати, попут својих претходника, истакао је значај диверзификације праваца гасовода у циљу јачања енергетске безбедности земље. Он је истакао значај учешћа државе на енергетском плану, попут интегрисања Јужног тока и гасификације производних погона електорпивредног гиганта МВМ. По Харматију, после изградње гасовода и постројења за складиштење гаса Мађарска ће имати потенцијал да постане и важан учесник на европском тржишту гаса.
У осталим саопштењима разматрани су сукоби између Русије и ЕУ око гаса, уз посебан осврт на штетно уплитање Европске комисије са једне стране и неуједначеност руских цена са друге (проф. Аднан Ватансевер); на став мађарске јавности према Јужном току, који је изразито позитиван, премда има извесне забринутости због потенцијала за корупцију (Бен Шимшон); и на изразиту корист коју ће Мађарска и друге земље имати од овог пројекта (др Андраш Деак).
На крају се учесницима будимпештанског скупа обратио бивши председник шпанске владе Хозе Мариа Аснар, који је тему енергената проширио на разматрање услова за опоравак европске привреде у целини. „Европа и даље има кључну позицију на свету“, рекао је он, али јој је потребна врхунска менаџерска способност да би опстала на врху у условима нове глобалне реалности.
* * *
Градња Јужног тока ће учврстити и увећати стратешки значај сваке земље кроз коју буде пролазио. Ово је посебно значајно за Србију, једину од тих земања која није чланица ЕУ. Њене везе са Русијом биће ојачане, енергетска безбедност загарантована, геополитички значај увећан, буџет допуњаван. Да је Јужни ток постојао у пролеће 1999, тешко је замислити да би НАТО извршио агресију на Србију.
