Антић: Процес Михаиловићу био је правни скандал
Процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био је правни скандал без преседана, оценио је данас пуномоћник предлагача рехабилитације командата Југословенске војске у отаџбини, професор Оливер Антић.
БЕОГРАД - Процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био је правни скандал без преседана, оценио је данас пуномоћник предлагача рехабилитације командата Југословенске војске у отаџбини, професор Оливер Антић.
Излажући завршну реч, у Вишем суду у Београду, Антић је изјавио да је пресуда Михаиловићу донета из политичких и идеолошких разлога и поручио да суд мора да исправи ту историјску неправду.
Предлогом за рехабилитацију тражи се поништавање пресуде од 17. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и одузета му грађанска права.
Антић је подсетио да је Михаиловић након хапшења 13. марта 1946. године у Озни подвргнут тортури, злостављању и мучењу, чему, како је рекао, нису били изложени ни најгори нацисти.
Према његовим речима, оптужницу против Михаиловића писали су политичари, током процеса нису поштована елементарна људска права, а пресуда је - изостала. "Пошто није било пресуде у оригиналу, овде се ради о кривичном делу убиства", рекао је Антић и напоменуо да је Михаиловић стрељан два дана након (усменог) објављивања пресуде 17. јула 1946. године.
Према његовим речима, тек годину дана касније израђене су у писаном облику три пресуде, од којих је свака имала битне правне недостатке.
Антић, који је саветник председника Републике, посебно је указао да Михаиловић није имао право на жалбу, што је једно од основних људских права које датира још од старог Рима. "Чак је 100 година раније правни систем у Србији био тростепен када је у питању смртна казна. Пресуда коју потврди Врховни суд слала се књазу", подсетио је Антић.
Детаљно говорећи о правним недостацима тог процеса, он је указао суду да су чињенична питања у вези са рехабилитацијом ирелевантна, пошто је евидентно да је читав процес против Михаиловића био противправан и сраман.
Антић је такође подсетио да су амерички председници Хари Труман, Френклин Рузвелт и Роналд Реган, као и француски Шарл Де Гол, имали само речи хвале за Михаиловића, и додао да је све оптужбе да је он сарађивао са Немцима исконструисао комунистички режим.
У наставку данашњег рочишта, завршну реч изложиће и остали пуномоћници предлагача рехабилитације, а суд би у четвртак требало да објави своју одлуку о рехабилитацији.
Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић још 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.
Уколико суд усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића, та одлука ће бити коначна.
Пошто је овај поступак једностраначки, право жалбе постоји само у случају да захтев за рехабилитацију буде одбијен.
Током овог вишегодишњег поступка, који је изузетно скретао пажњу јавности и био медијски пропраћен, суд је саслушао десетине сведока, махом историчара, преслушао аудио снимке са суђења и прикупио другу документацију.
Ово је иначе једностраначки поступак и нема друге - супротстављене стране, али га је последње године, са образложењем "јавног интереса" пратило и Више јавно тужилаштво у Београду.
Предлогу за рехабилитацију унука Војислава Михаиловића, придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.
Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.
Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, Михаиловић је стрељан у Београду.
Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.
Михаиловић иначе нема гробно место.
У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.
